USA English ‹ › UZ Uzbek

Found эсланг: 40 words & 3 translates

English Ўзбек
40. O Children of Israel! Remember My blessings which I bestowed upon you, and fulfill your pledge to Me, and I will fulfill My pledge to you, and fear Me. 40Эй Бани Исроил, сизга берган неъматларимни эсланг ва Менга берган аҳдингизга вафо қилинг. Мен ҳам сизга берган аҳдимга вафо қиламан. Ва Мендангина қўрқинг.
47. O Children of Israel! Remember My favor which I bestowed upon you, and that I favored you over all nations. 47Эй Бани Исроил, сизга берган неъматларимни ва Мен сизларни оламлардан афзал қилиб қўйганимни эсланг!
49. And recall that We delivered you from the people of Pharaoh. They inflicted on you terrible persecution, killing your sons and sparing your women. Therein was a tremendous trial from your Lord. 49Сизни ёмон азобларга солиб, ўғилларингизни сўйиб, қизларингизни тирик қолдираётган Фиръавн аҳлидан қутқарганимизни эсланг. Ана ўшанда Роббингиздан улуғ синов бордир.
50. And recall that We parted the sea for you, so We saved you, and We drowned the people of Pharaoh as you looked on. 50Ва денгизни ёриб, сизни қутқариб,сизнинг кўз олдингизда Фиръавн аҳлини ғарқ қилганимизни эсланг.
51. And recall that We appointed for Moses forty nights. Then you took to worshiping the calf after him, and you turned wicked. 51Ва Мусо билан қирқ кечага ваъдалашганимизни, у (кетгани) дан сўнг золим бўлган ҳолингизда бузоқни (худо деб) тутганингизни эсланг!
53. And recall that We gave Moses the Scripture and the Criterion, so that you may be guided. 53Шоядки ҳидоят топсангиз, деб Мусога китобни ва фурқонни берганимизни эсланг.
54. And recall that Moses said to his people, “O my people, you have done wrong to yourselves by worshiping the calf. So repent to your Maker, and kill your egos. That would be better for you with your Maker.” So He turned to you in repentance. He is the Accepter of Repentance, the Merciful. 54Мусонинг ўз қавмига: «Эй қавмим, албатта, сиз бузоқни (худо) тутишингиз ила ўзингизга ўзингиз зулм қилдингиз. Энди сизни йўқдан бор қилувчи зотга тавба қилинг, ўзингизни ўзингиз ўлдиринг, шундоқ қилмоғингиз йўқдан бор қилувчи зот ҳузурида сиз учун яхшидир. Бас, тавбангизни қабул қилди. Чунки У тавбани кўплаб қабул қилувчи ва раҳмли зотдир», деганини эсланг. 
55. And recall that you said, “O Moses, we will not believe in you unless we see Allah plainly.” Thereupon the thunderbolt struck you, as you looked on. 55«Эй Мусо, Аллоҳни очиқ­равшан кўрмагунимизча сенга ишонмаймиз», деганингизни, шунда сизни ўзингиз назар солиб турганингизда яшин урганини эсланг.
58. And recall that We said, “Enter this town, and eat plentifully from it whatever you wish; but enter the gate humbly, and say, 'Pardon.' We will forgive your sins, and give increase to the virtuous.” 58«Ушбу қишлоққа кирингиз ва унинг хоҳлаган жойида енглар, еганингиз ош бўлсин ва эшикдан таъзим билан, ҳиттатун, деб киринг, сизнинг хатоларингизни мағфират қиламиз ва яхшиларга зиёда қиламиз», деганимизни эсланг.
60. And recall when Moses prayed for water for his people. We said, “Strike the rock with your staff.” Thereupon twelve springs gushed out from it, and each tribe recognized its drinking-place. “Eat and drink from Allah’s provision, and do not corrupt the earth with disobedience.” 60Мусо ўз қавмини сероб қилишни сўраганида, «Ҳассанг билан тошни ур!» деганимизни эсланг. Бас, ундан ўн икки булоқ отилиб чиқди. Ҳар қабила ўз сувини билди. Аллоҳ берган ризқдан еб­ичинглар. Ер юзида бузғунчилик устига бузғунчилик қилманглар.

61. And recall when you said, “O Moses, we cannot endure one kind of food, so call to your Lord to produce for us of what the earth grows: of its herbs, and its cucumbers, and its garlic, and its lentils, and its onions.” He said, “Would you substitute worse for better? Go down to Egypt, where you will have what you asked for.” They were struck with humiliation and poverty, and incurred wrath from Allah. That was because they rejected Allah’s revelations and wrongfully killed the prophets. That was because they disobeyed and transgressed.

61«Эй Мусо, бир хил таомга ҳеч чидай олмаймиз, Роббингга дуо қил, бизга ерда ўсадиган нарсалардан–сабзавот, бодринг, саримсоқ, мош, пиёз чиқариб берсин», деганингизни эсланг. У: «Яхши нарсани паст нарсага алмаштиришни сўрайсизларми? Бирорта шаҳарга тушинг, сўраганингизни албатта, топасиз», деди. Уларга хорлик ва мискинлик ёзилди ва Аллоҳнинг ғазабига лойиқ бўлдилар. Бу Аллоҳнинг оятларига куфр келтирганлари, Пайғамбарларни ноҳақ қатл этганлари учундир. Бу исёнга кетганлари ва ҳаддан ошганлари учундир.

63. And recall when We received a pledge from you, and raised the Mount above you: “Take what We have given you earnestly, and remember what is in it, that you may attain righteousness.” 63Аҳду паймонларингизни олганимизни ва устингизга Турни кўтарганимизни, «Биз сизга берган нарсани қувват билан олинг ва ундаги нарсани эсланг, шоядки тақводор бўлсангиз», деганимизни эсланг.
67. And recall when Moses said to his people, “Allah commands you to sacrifice a heifer.” They said, “Do you make a mockery of us?” He said, “Allah forbid that I should be so ignorant.” 67Мусо ўз қавмига: «Аллоҳ сизга сигир сўймоқни буюрмоқда», деганини эсланг. Улар: «Бизни масхара қиляпсанми?» дедилар. У: «Жоҳиллардан бўлишимдан Аллоҳдан паноҳ сўрайман», деди.
72. And recall when you killed a person, and disputed in the matter; but Allah was to expose what you were hiding. 72Бир жонни ўлдириб қўйиб, у ҳақида ихтилофга тушганингизни эсланг. Аллоҳ сиз беркитган нарсани чиқаргувчидир.
83. We made a covenant with the Children of Israel: “Worship none but Allah; and be good to parents, and relatives, and orphans, and the needy; and speak nicely to people; and pray regularly, and give alms.” Then you turned away, except for a few of you, recanting. 83Бани Исорилдан Аллоҳдан бошқага ибодат этмайсиз, ота­онага, қариндошларга, етимларга, мискинларга яхшилик қиласиз, одамларга яхши гаплар айтинг, намозни қоимқилинг, закот беринг, деб аҳду паймон олганимизни эсланг. Сўнгра озгинангиздан бошқангиз юз ўгириб, ортга қараб кетдингиз.
84. And We made a covenant with you: “You shall not shed the blood of your own, nor shall you evict your own from your homes.” You agreed, and were all witnesses. 84Сизлардан бир­бирингизнинг қонларингизни тўкмайсиз ва диёрингиздан чиқармайсиз, деб аҳду паймонингизни олганимизни эсланг. Сўнгра гувоҳлик бериб туриб иқрор бўлдингиз.
93. And We made a covenant with you, and raised the Mount above you: “Take what We have given you firmly, and listen.” They said, “We hear and disobey.” And their hearts became filled with the love of the calf because of their disbelief. Say, “Wretched is what your faith commands you to do, if you are believers.” 93Сиздан аҳду паймонингизни олиб, устингизга Турни кўтариб: «Сизга Биз берган нарсани қувват билан тутинг ва тингланг», деганимизни эсланг. Улар: «Тингладик ва исён қилдик», дедилар. Куфрлари сабабли қалбларига бузоқ ўрнаштирилди. Айт: «Агар мўмин бўлсангиз сизнинг иймонингиз қандай ҳам ёмон нарсага буюради!»
122. O Children of Israel! Remember My blessing which I bestowed upon you, and that I have favored you over all people. 122Эй Бани Исроил, сизга берган неъматларимни ва Мен сизларни оламлардан афзал қилиб қўйганимни эсланг!
125. And We made the House a focal point for the people, and a sanctuary. Use the shrine of Abraham as a place of prayer. And We commissioned Abraham and Ishmael, “Sanctify My House for those who circle around it, and those who seclude themselves in it, and those who kneel and prostrate.” 125«Уй»ни одамлар учун масаба ва омонлик жойи қилганимизни эсланг. Ва Иброҳимнинг мақомини намозгоҳ тутинг. Ва Иброҳим ва Исмоилга: «Уйимни тавоф қилувчилар, муқим турувчилар, рукуъ ва сажда қилувчиларучун поклаб қўйинглар»,деб амр қилдик. («масаба»зиёрат қилиб тўймайдиган макон.)
152. So remember Me, and I will remember you. And thank Me, and do not be ungrateful. 152Бас, Мени эслангиз, сизни эслайман. Ва Менга шукр қилингиз, куфр қилмангиз.