USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ali: 1475 words & 2 translates

English Ўзбек
Practice "service journalism" and "decision journalism"; ·      «Хизмат журналистикаси» ва «Қарор қабул қилиш журналистикаси» амалиётларини машқ қилинг
Rebalance information in favor of gender equality. ·      Ахборот балансини гендер тенглиги фойдасига ўзгартиринг
Every time a journalist interviews a victim of gender-based violence, they should ask themselves three sets of questions: Журналист ҳар сафар гендер зўравонлик қурбони билан интервью қилганда, ўзига учта саволни бериши керак;
Have I been able to create an atmosphere of consideration, respect and impartiality and ensure, to the extent possible, that recounting the abuse does not cause the victim further suffering? Did I keep my commitment and justify the interviewee's trust? ·      Мен диққат, ҳурмат ва холислик муҳитини ярата олдимми, ва бошдан кечирган зўравонлик ҳақида ҳикоя қилиш жабрланувчига азоб-уқубатларга олиб келмаслигини иложи борича таъминлай олдимми? Мен ўз мажбуриятларимни бажардимми, суҳбатдошнинг ишончини оқладимми?
Mass media are engaged in the production of discourses - systems of concepts. Gender-correct communication means techniques and methods of disrupting the patriarchal discourses that dominate in society and replacing them with discourses of a completely different quality. Массмедиа дискурс тушунчалар тизимини ишлаб чикиш билан шуғулланади. Гендер-коррект мулоқот – бу жамиятда ҳукмрон бўлган патриархал дискурсларни бузиш ва уларни бутунлай бошқа сифатдаги дискурслар билан алмаштириш усуллари ва методларидир.
How to change the situation? There are techniques for disrupting patriarchal discourse that can be recommended to specialists in the field of mass media. Вазиятни кандай ўзгартиришим мумкин? Патриархал дискурсни буза оладиган техникалар мавжуд, уларни масс-медиа воситалари мутахассисларига тавсия этиш мумкин.
A technique that enhances the gender correctness of journalistic communication is the inclusion of female and male life experiences, views, and opinions on all problems of society without exception in the mass media discourse. This development of the theme using a gender-separated setting has several advantages. First, women will appear to society as individuals with their own voice, perspectives, and experiences. Second, it will become apparent that all topics are not gender-neutral. Finally, it will be revealed that men also play gender roles, are subject to gender discrimination, and are themselves "products" of the patriarchal discourse.   ·      Журналистик мулоқотнинг гендер корректлигини яхшилашга ёрдам берадиган усул – масс-медиа дискурсига аёллар ва эркакларнинг жамиятнинг истисносиз барча муаммолари ҳақидаги ҳаётий тажрибалари, қарашлари ва фикрларини киритиш. Гендер ажратилган бундай фактурадан фойдаланиш орқали мавзуни ривожлантириш бир неча афзалликка эга. Биринчидан, аёллар жамият олдида ўз овози, қараши ва тажрибасига эга шахс сифатида намоён бўлади. Иккинчидан, барча мавзулар гендер-нейтрал эмаслиги аён бўлади. Ва ниҳоят, эркаклар ҳам гендер ролларни ўйнаши, гендер камситилишига дучор бўлиши эҳтимоли борлиги ва ўзи патриархал дискурснинг «маҳсулотлари» экани маълум бўлади.
Bringing women and men of different social strata, different nationalities, and different ages into the public spotlight. This is important because discrimination, hierarchy of power and subordination are born at the intersection of all these lines of tension.   ·      Турли ижтимоий қатламлар, турли миллатлар ва турли ёшдаги аёл ва эркакларни жамоатчиликнинг эътибор майдонига олиб чиқиш. Бу жуда муҳим, чунки камситиш, ҳокимият иерархияси ва бўйсуниш ушбу барча кескинлик чизиқлари кесишмасида туғилади.
Giving people the opportunity to speak. This means that when developing any topic, journalists should include direct speech in their texts, quote those who are directly involved in it. Whether they are victims of human trafficking, prisoners, participants in domestic violence situations - all those who, for various reasons, have found themselves in a vulnerable position, should have the right and opportunity to express their opinion and be heard by other members of society. ·      Одамларга гапиришга имкон бериш. Бу ҳар қандай мавзуни ишлаб чиқишда журналистлар ўз матнларига тўғридан-тўғри нутқни киритиши – ҳодисада бевосита иштирок этадиганлардан иқтибос келтириши кераклигини англатади. Турли сабабларга кўра нохуш вазиятга тушиб қолганларнинг барчаси – хоҳ одам савдоси қурбони бўлсин, хоҳ махбус ёки оиладаги зўравонлик ҳолатларидаги тажовузкор бўлсин – ўз фикрларини билдириш ва жамиятнинг қолган қисми томонидан эшитилиш ҳуқуқи ва имкониятига эга бўлиши керак.
Journalists should quote experts more often; in the case of using statistical data in the material, this is imperative. It is necessary to constantly update the lists of experts, attract new ones (to avoid "stagnation" of views, points of view), consider as experts only those who have special knowledge, and not simply men and women with rich social experience or famous and popular figures.   ·      Журналистлар экспертлар фикридан тез-тез иқтибос келтириши керак: агар материалда статистик маълумотлардан фойдаланилса, бу, айниқса, муҳим. Экпертлар рўйхатини доимий равишда янгилаб туриш, янги мутахассисларни жалб қилиш (қарашлар, нуқтаи назарларнинг «турғунлиги»ни олдини олиш учун) ва экпертлар сифатида бой ижтимоий тажрибага эга ёки таниқли ва машҳур бўлган эркак ва аёлларни эмас, балки фақат махсус билимга эга бўлганларни кўриб чиқиш керак.  
Thus, there were few women among the famous and influential philosophers, orators, poets, politicians, linguists, educators, i.e. those who introduced new concepts and meanings, defining objects and events in the world. As a result, natural languages were shaped by men and represent a "masculine view" of events and facts of reality.   Масалан, таниқли ва нуфузли файласуфлар, нотиқлар, шоирлар, сиёсатчилар, тилшунослар, ўқитувчилар, яъни дунёдаги предмет ва ҳодисаларни белгилайдиган янги тушунчалар ва маъноларни киритувчилар орасида аёллар кам бўлган. Натижада, табиий тиллар эркаклар томонидан шаклланган ҳамда воқеалар ва воқелик фактларига нисбатан «эркак нуқтаи назарини» ифодалайди.  
Take, for example, the sentence "A new professional has come to work for us; we hope he will do a good job." However, the "new specialist" can be either a man or a woman. «Бизга янги мутахассис келди, у яхши ишлайди деб умид қиламиз» ( «К нам пришёл на работу новый специалист, надеемся, что он будет хорошо работать» ). Бу «янги мутахассис» аёл бўлиши ҳам мумкин.
For texts in Russian or Uzbek, the use of more precise nouns and adjectives referring to specific people and their qualities can solve this problem. Рус ёки ўзбек тилларида бу муаммони муайян инсонлар ва уларнинг хусусиятига ишора қилувчи аниқроқ от ва сифатлар ёрдамида ҳал қилиш мумкин.
Many countries have adopted National Programs and Action Plans for Gender Equality. In these documents, the key role is given to the mass media, which are expected to widely publicize and promote the state policy in the field of gender equality. At the same time, it is reasonable to consider the media as the target object of its influence. Кўпгина мамлакатларда гендер тенглигини таъминлаш бўйича Миллий дастурлар ва ҳаракатлар режалари қабул қилинган. Уларда гендер тенглиги соҳасидаги давлат сиёсатини кенг ёритиш ва тарғиб қилиши кузда тутилган ОАВга алоҳида эътибор берилган. Шу билан бирга, ОАВни ушбу сиёсат таъсирининг мақсадли объекти сифатида кўриб чиқиш ҳам тавсия этилади.
Taking into account the experience of foreign national programs and plans to achieve gender equality, the following recommendations can be put forward:  Гендер тенглигига эришиш йўналишидаги хорижий Миллий дастурлар ва режалар тажрибасини инобатга олган ҳолда қуйидаги тавсияларни илгари суриш мумкин:
develop and introduce training courses on gender analysis of the media into the curricula of journalism faculties; ·      журналистика факультетлари дастурларида ОАВнинг гендер таҳлили бўйича ўқув курсларини ишлаб чиқиш ва жорий этиш;
implement special educational programs to increase the gender sensitivity of journalists and representatives of structures involved in media regulation; ·      журналистлар ва ОАВ фаолиятини назорат қилувчи идоралар вакилларининг гендер сезгирлигини ошириш учун махсус таълим дастурларини амалга ошириш;
In order to identify trends in gender equality in the media, to identify factors that cause inadequate representation of women in the media, and to understand the role of the media in fighting domestic violence, editorial offices from around the world and journalistic associations conduct media monitoring and determine the degree of compliance of the content of information resources to ethical standards and the participation of editorial staff in the implementation of measures to protect human rights, including the rights of women and children to a life without violence. ОАВда гендер тенглиги тенденцияларини аниқлаш, оммавий ахборот воситаларида аёлларни ноадекват тақдим этишни келтириб чиқарадиган омилларни аниқлаш ва оиладаги зўравонликка қарши курашда ОАВнинг ролини тушуниш мақсадида бутун дунё таҳририятлари ва журналистика уюшмалари медиамониторинг ўтказади ва ахборот ресурслари контентининг ахлоқий меъёрларга мувофиқлиги даражасини, таҳририятларнинг инсон ҳуқуқларини, шу жумладан аёллар ва болаларнинг зўравонликсиз яшаш ҳуқуқларини ҳимоя қилишдаги иштирокини аниқлайди.
Women are usually presented as an audience or assistants, subordinates. The results of the monitoring help to argue the conclusions by pointing out specific omissions in the media, weaknesses in the work of the media. Conclusions and recommendations should include suggestions for achieving gender balance in media coverage, from legislation on equality to editorial ethics. Аёллар одатда аудитория ёки ёрдамчи ходимлар сифатида тақдим этилади. Мониторинг натижалари медиадаги муайян камчиликларни, ОАВ ишидаги заиф томонларни кўрсатиб, хулосаларни асослашда ёрдам беради. Хулоса ва тавсиялар оммавий ахборот воситалари материалларида гендер мувозанатига эришиш бўйича тенглик тўғрисидаги қонунчиликдан бошлаб, таҳририятнинг ахлоқий меъёрларигача бўлган таклифларни ўз ичига олиши керак.
Media managers should pay more attention to ethical issues in management. The balance on the pages of the media begins with the balance in the team. Women journalists can work not only as correspondents, but also as editors-in-chief; both can write about politics, economics, or conduct investigations. ·      Медиа менежерлар бошқарувда журналистик этика масалаларига кўпроқ эътибор беришлари керак. ОАВ саҳифаларидаги мувозанат жамоадаги мувозанатдан бошланади. Аёл журналистлар нафақат мухбир, балки бош муҳаррир сифатида ҳам ишлаши мумкин; аёллар ҳам, эркаклар ҳам сиёсат, иқтисод ҳақида ёзиши ёки суриштирув ўтказиши мумкин.