USA English ‹ › UZ Uzbek

Found al: 10898 words & 3 translates

English Ўзбек
17. And We gave them precise rulings. They fell into dispute only after knowledge came to them, out of mutual rivalry. Your Lord will judge between them on the Day of Resurrection regarding the things they differed about. 17Ва Биз уларга (дин) иши ҳақида очиқ­ойдин баёнотлар бердик. Бас, улар ўзларига илм келганидан сўнг ўзаро ҳасад­адоват қилибгина ихтилофга тушдилар. Албатта, Роббинг улар орасида қиёмат куни ихтилоф қилган нарсалари ҳақида ҳукм чиқарур. 
19. They will not help you against God in any way. The wrongdoers are allies of one another, while God is the Protector of the righteous. 19Албатта, улар сендан Аллоҳ томонидан бўладиган ҳеч бир нарсани арита олмаслар. Ва, албатта, золимлар бир­бирларига дўстдирлар. Аллоҳ тақводорларнинг дўстидир. 
21. Do those who perpetrate the evil deeds assume that We will regard them as equal to those who believe and do righteous deeds, whether in their life or their death? Evil is their judgment! 21Наҳотки ёмонликларни қилганлар уларни иймон келтириб, солиҳ амаллар қилганларга ўхшаш қилмоғимизни, ҳаётлари ҳам, мамотлари ҳам баробар бўлишини гумон қилсалар?! Уларнинг қилган ҳукми нақадар ҳам ёмон! 
23. Have you considered him who has taken his desire for his god? God has knowingly led him astray, and has sealed his hearing and his heart, and has placed a veil over his vision. Who will guide him after God? Will you not reflect? 23Айтинг­чи, ҳавои нафсини илоҳ қилиб олган, Аллоҳ уни билиб туриб залолатга солган ва қулоғига ҳамда қалбига муҳр босиб, кўзига парда тортиб қўйган кимсани Аллоҳдан бошқа ким ҳидоят қила олади?! Эсламайсизларми?! 
27. To God belongs the kingship of the heavens and the earth. On the Day when the Hour takes place, on that Day the falsifiers will lose. 27Ва осмонлару ернинг мулки Аллоҳникидир. Қиёмат соати қоим бўладиган кунда, ўша кунда ботилчилар зиён тортурлар. 
28. You will see every community on its knees; every community will be called to its Book: “Today you are being repaid for what you used to do. 28Ҳар бир умматни тиз чўккан ҳолида кўрурсан. Ҳар бир уммат ўз номаи амалига чақирилур: «Бугунги кунда қилиб юрган амалларингиз бўйича жазо (ёки мукофот) олурсиз», (дейилур). 
35. That is because you took God’s revelations for a joke, and the worldly life lured you.” So today they will not be brought out of it, and they will not be allowed to repent. 35Бундай бўлишингиз, албатта, сизнинг Аллоҳнинг оятларини масхара қилиб олганингиз ва сизни дунё ҳаёти ғурурга кетказгани учундир», дейилди. Бас, бугунги кунда улар у(жаҳаннам)дан чиқарилмаслар ва улар итобга ҳам қайтарилмаслар. 
37. To Him belongs all supremacy in the heavens and the earth. He is the Majestic, the Wise. 37Осмонлару ердаги улуғлик Уникидир. У зот азизу ҳакимдир.

To date, no sitting U.S. president has visited any Central Asian country. However, despite the absence of such high-level visits, the United States actively engages with the region through diplomatic channels and various cooperation formats, such as the C5+1 platform. This underscores the strategic importance of Central Asia to the U.S., even without direct presidential visits. The region closely follows the outcomes of U.S. presidential elections, as they may significantly affect the relations between Central Asia and the United States.

Бугунги кунгача АҚШнинг бирорта амалдаги президенти Марказий Осиё давлатларига ташриф буюрмаган. Бироқ, бундай юқори даражадаги ташрифлар йўқлигига қарамай, Қўшма Штатлар дипломатик каналлар ва C5+1 платформаси каби турли ҳамкорлик форматлари орқали минтақа билан фаол алоқа ўрнатмоқда. Бу бевосита президент ташрифисиз ҳам Марказий Осиёнинг АҚШ учун стратегик аҳамиятини кўрсатади. Минтақа АҚШ президентлик сайловлари натижаларини диққат билан кузатиб боради, чунки бу натижалар Марказий Осиё ва АҚШ ўртасидаги муносабатларга сезиларли даражада таъсир этиши мумкин.

The Central Asian region has always played an important role in international relations due to its significant historical contributions to the development of socioeconomic, cultural, and political processes, as well as its geostrategic location, which has made it a key node for global trade and cultural exchanges. Марказий Осиё минтақаси ўзининг ижтимоий-иқтисодий, маданий ва сиёсий жараёнлар ривожига қўшган муҳим тарихий ҳиссаси, шунингдек, геостратегик жойлашуви туфайли халқаро муносабатларда доимо муҳим ўрин эгаллаган, бу эса уни глобал савдо ва маданий алмашинувларнинг асосий марказига айлантирган.
This region – encompassing Kazakhstan, Kyrgyzstan, Tajikistan, Turkmenistan, and Uzbekistan – is of strategic importance. It is abundant in natural resources, making it a key area of interest for major global powers. Central Asia serves as an important energy hub due to its vast reserves of oil, gas, and other natural resources. The region holds 13.2 percent of the total natural gas reserves in the CIS and 4 percent of global reserves. The region’s oil reserves represent 3.5 percent of global supplies. Қозоғистон, Қирғизистон, Тожикистон, Туркманистон ва Ўзбекистонни ўз ичига олган ушбу минтақа стратегик аҳамиятга эга. У табиий ресурсларга бой бўлиб, дунёнинг йирик давлатлари учун муҳим қизиқиш объекти ҳисобланади. Марказий Осиё нефть, газ ва бошқа табиий ресурсларнинг улкан захиралари туфайли муҳим энергетика марказига айланган. Минтақада МДҲдаги умумий табиий газ захираларининг 13,2 фоизи ва жаҳон захираларининг 4 фоизи мавжуд. Минтақанинг нефть захиралари эса дунё таъминотининг 3,5 фоизини ташкил этади.
Since 2016, with the rise to power of Shavkat Mirziyoyev in Uzbekistan, the regional situation has undergone significant changes, with Central Asia moving toward closer cooperation. Mirziyoyev not only identified the improvement of relations among the countries of Central Asia as a main goal of his foreign policy, but he invested significant diplomatic energy in deepening region-wide economic, political, and security cooperation. 2016 йилдан бошлаб, Ўзбекистонда Шавкат Мирзиёевнинг ҳокимиятга келиши билан минтақавий вазият сезиларли ўзгаришлар рўй берди, Марказий Осиё янада яқин ҳамкорликка интила бошлади. Мирзиёев нафақат Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги муносабатларни яхшилашни ташқи сиёсатининг асосий мақсади сифатида белгилади, балки минтақадаги иқтисодий, сиёсий ва хавфсизлик соҳасидаги ҳамкорликни чуқурлаштиришга катта дипломатик куч сарфлади.
Uzbekistan’s active regional policy has led to substantial progress in these areas, contributing to more stable and mutually beneficial relationships in the region. Ўзбекистоннинг фаол минтақавий сиёсати ушбу йўналишларда сезиларли тараққиётга эришишга ёрдам берди, минтақада янада барқарор ва ўзаро манфаатли муносабатларнинг шаклланишига ҳисса қўшди.
A key moment for the region was the creation of the Consultative Meetings of Central Asian Heads of State at Mirziyoyev’s initiative. These meetings have evolved into an effective regular platform for regional dialogue, aimed at jointly creating a zone of stability, security, and sustainable development. This evolution of a “Central Asian spirit” highlights the close interconnection and complementarity of the internal and external policies of the region’s countries. Мирзиёев ташаббуси билан Марказий Осиё давлатлари раҳбарларининг Маслаҳат учрашувлари ташкил этилиши минтақа учун муҳим воқеа бўлди. Ушбу учрашувлар биргаликда барқарорлик, хавфсизлик ва изчил тараққиёт ҳудудини яратишга қаратилган минтақавий мулоқотнинг самарали мунтазам платформасига айланди. "Марказий Осиё руҳи"нинг бундай ривожланиши минтақа мамлакатларининг ички ва ташқи сиёсати ўртасидаги узвий боғлиқлик ва бир-бирини тўлдиришини яққол кўрсатади.
Over the past 30 years, the Central Asian countries have pursued a multi-vector foreign policy focused on establishing pragmatic relations with numerous external partners. This approach allows the states of the region to balance various external forces, maintaining their independence and flexibility in international relations. Such a course strengthens their economic resilience, security, and positions on the global stage. A multi-vector foreign policy also enables Central Asian countries to respond quickly to global challenges and adapt effectively to changing geopolitical realities. Сўнгги 30 йил давомида Марказий Осиё давлатлари кўплаб ташқи шериклар билан прагматик муносабатларни ўрнатишга қаратилган кўп векторли ташқи сиёсатни юритди. Бундай ёндашув минтақа давлатларига турли ташқи кучлар мувозанатини сақлаш, халқаро муносабатларда ўз мустақиллиги ва мослашувчанлигини сақлаб қолиш имконини беради. Бу сиёсат уларнинг иқтисодий барқарорлиги, хавфсизлиги ва жаҳон майдонидаги мавқеини мустаҳкамлайди. Шунингдек, кўп векторли ташқи сиёсат Марказий Осиё мамлакатларига глобал таҳдидларга тезкор жавоб чорасини кўриш ва ўзгарувчан геосиёсий воқеликка самарали мослашиш имконини беради.

Why Are the U.S. Presidential Elections Relevant for Central Asia?

АҚШ Президенти сайлови Марказий Осиё учун нима учун долзарб?

In light of the region’s preference for multi-vector foreign policies, and more recent efforts within the region to amplify cooperation, Central Asia is watching the U.S. presidential election closely for several reasons. Минтақанинг кўп векторли ташқи сиёсатни афзал кўриши ва сўнгги пайтларда минтақада ҳамкорликни кучайтириш бўйича саъй-ҳаракатларини ҳисобга олган ҳолда, Марказий Осиё бир неча сабабларга кўра АҚШ президенти сайловини диққат билан кузатмоқда.
First, the strategic nature of regional cooperation. During Donald Trump’s first presidency, the “U.S. Strategy for Central Asia 2019-2025: Advancing Sovereignty and Economic Prosperity” was adopted, aimed at strengthening the region’s countries’ independence, fostering their economic development, and ensuring stability. Биринчидан, минтақавий ҳамкорликнинг стратегик аҳамияти. Доналд Трампнинг биринчи президентлиги даврида минтақа давлатлари мустақиллигини мустаҳкамлаш, уларнинг иқтисодий ривожланишини рағбатлантириш ва барқарорликни таъминлашга қаратилган "АҚШнинг 2019-2025 йилларга мўлжалланган Марказий Осиё стратегияси: суверенитет ва иқтисодий фаровонликни юксалтириш" қабул қилинди.
The strategy outlines six key principles. The first is to support the sovereignty and independence of the region’s countries and help strengthen democratic institutions and economic development. The second is to reduce terrorist threats by enhancing the capacity of law enforcement agencies and reintegrating former fighters into society. The third is to promote Afghanistan’s stabilization and develop economic ties between it and Central Asia. The fourth is to encourage regional integration by developing cooperation in the areas of economy, trade, culture, and security. The fifth is to support reforms in the areas of rule of law, human rights, and political inclusivity. The sixth is to stimulate U.S. investments by creating a transparent and open business environment. Стратегияда олтита асосий тамойил белгиланган. Биринчиси, минтақа мамлакатларининг суверенитети ва мустақиллигини қўллаб-қувватлаш, демократик институтлар ва иқтисодий тараққиётни мустаҳкамлашга кўмаклашиш. Иккинчиси, ҳуқуқни муҳофаза қилиш органларининг салоҳиятини ошириш ва собиқ жангчиларни жамиятга қайта интеграция қилиш орқали террорчилик таҳдидларини камайтириш. Учинчиси, Афғонистоннинг барқарорлашувига кўмаклашиш ва у билан Марказий Осиё ўртасидаги иқтисодий алоқаларни ривожлантириш. Тўртинчиси, иқтисодиёт, савдо, маданият ва хавфсизлик соҳаларидаги ҳамкорликни ривожлантириш орқали минтақавий интеграцияни рағбатлантириш. Бешинчиси, қонун устуворлиги, инсон ҳуқуқлари ва сиёсий инклюзивлик соҳаларидаги ислоҳотларни қўллаб-қувватлаш. Олтинчиси, шаффоф ва очиқ бизнес муҳитини яратиш орқали АҚШ инвестицияларини рағбатлантириш.
If Trump wins the upcoming election, the strategy may be updated with a greater emphasis on strengthening economic cooperation and ensuring regional security. In this case, special attention will be paid to creating favorable conditions for U.S. investors, as well as continuing policies aimed at maintaining stability in the region, including by addressing modern challenges. Trump’s approach may become more pragmatic, focusing on security issues and economic benefits for both sides, making engagement with Central Asian regions more targeted and results-oriented. Агар Трамп келгуси сайловда ғалаба қозонса, стратегия иқтисодий ҳамкорликни мустаҳкамлаш ва минтақавий хавфсизликни таъминлашга кўпроқ эътибор қаратган ҳолда янгиланиши мумкин. Бунда АҚШ инвесторлари учун қулай шарт-шароитлар яратиш, шунингдек, минтақада барқарорликни сақлашга қаратилган сиёсатни давом эттириш, жумладан замонавий таҳдидларни бартараф этишга алоҳида эътибор қаратилади. Трампнинг ёндашуви янада прагматик бўлиши, хавфсизлик масалалари ва ҳар икки томон учун иқтисодий манфаатларга эътибор қаратиши, Марказий Осиё минтақалари билан алоқаларни янада мақсадли ва натижага йўналтирилган тарзда олиб бориши мумкин.