USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ака: 1068 words & 2 translates

English Ўзбек
Since 2016, with the rise to power of Shavkat Mirziyoyev in Uzbekistan, the regional situation has undergone significant changes, with Central Asia moving toward closer cooperation. Mirziyoyev not only identified the improvement of relations among the countries of Central Asia as a main goal of his foreign policy, but he invested significant diplomatic energy in deepening region-wide economic, political, and security cooperation. 2016 йилдан бошлаб, Ўзбекистонда Шавкат Мирзиёевнинг ҳокимиятга келиши билан минтақавий вазият сезиларли ўзгаришлар рўй берди, Марказий Осиё янада яқин ҳамкорликка интила бошлади. Мирзиёев нафақат Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги муносабатларни яхшилашни ташқи сиёсатининг асосий мақсади сифатида белгилади, балки минтақадаги иқтисодий, сиёсий ва хавфсизлик соҳасидаги ҳамкорликни чуқурлаштиришга катта дипломатик куч сарфлади.
A key moment for the region was the creation of the Consultative Meetings of Central Asian Heads of State at Mirziyoyev’s initiative. These meetings have evolved into an effective regular platform for regional dialogue, aimed at jointly creating a zone of stability, security, and sustainable development. This evolution of a “Central Asian spirit” highlights the close interconnection and complementarity of the internal and external policies of the region’s countries. Мирзиёев ташаббуси билан Марказий Осиё давлатлари раҳбарларининг Маслаҳат учрашувлари ташкил этилиши минтақа учун муҳим воқеа бўлди. Ушбу учрашувлар биргаликда барқарорлик, хавфсизлик ва изчил тараққиёт ҳудудини яратишга қаратилган минтақавий мулоқотнинг самарали мунтазам платформасига айланди. "Марказий Осиё руҳи"нинг бундай ривожланиши минтақа мамлакатларининг ички ва ташқи сиёсати ўртасидаги узвий боғлиқлик ва бир-бирини тўлдиришини яққол кўрсатади.
Over the past 30 years, the Central Asian countries have pursued a multi-vector foreign policy focused on establishing pragmatic relations with numerous external partners. This approach allows the states of the region to balance various external forces, maintaining their independence and flexibility in international relations. Such a course strengthens their economic resilience, security, and positions on the global stage. A multi-vector foreign policy also enables Central Asian countries to respond quickly to global challenges and adapt effectively to changing geopolitical realities. Сўнгги 30 йил давомида Марказий Осиё давлатлари кўплаб ташқи шериклар билан прагматик муносабатларни ўрнатишга қаратилган кўп векторли ташқи сиёсатни юритди. Бундай ёндашув минтақа давлатларига турли ташқи кучлар мувозанатини сақлаш, халқаро муносабатларда ўз мустақиллиги ва мослашувчанлигини сақлаб қолиш имконини беради. Бу сиёсат уларнинг иқтисодий барқарорлиги, хавфсизлиги ва жаҳон майдонидаги мавқеини мустаҳкамлайди. Шунингдек, кўп векторли ташқи сиёсат Марказий Осиё мамлакатларига глобал таҳдидларга тезкор жавоб чорасини кўриш ва ўзгарувчан геосиёсий воқеликка самарали мослашиш имконини беради.
In light of the region’s preference for multi-vector foreign policies, and more recent efforts within the region to amplify cooperation, Central Asia is watching the U.S. presidential election closely for several reasons. Минтақанинг кўп векторли ташқи сиёсатни афзал кўриши ва сўнгги пайтларда минтақада ҳамкорликни кучайтириш бўйича саъй-ҳаракатларини ҳисобга олган ҳолда, Марказий Осиё бир неча сабабларга кўра АҚШ президенти сайловини диққат билан кузатмоқда.
The strategy outlines six key principles. The first is to support the sovereignty and independence of the region’s countries and help strengthen democratic institutions and economic development. The second is to reduce terrorist threats by enhancing the capacity of law enforcement agencies and reintegrating former fighters into society. The third is to promote Afghanistan’s stabilization and develop economic ties between it and Central Asia. The fourth is to encourage regional integration by developing cooperation in the areas of economy, trade, culture, and security. The fifth is to support reforms in the areas of rule of law, human rights, and political inclusivity. The sixth is to stimulate U.S. investments by creating a transparent and open business environment. Стратегияда олтита асосий тамойил белгиланган. Биринчиси, минтақа мамлакатларининг суверенитети ва мустақиллигини қўллаб-қувватлаш, демократик институтлар ва иқтисодий тараққиётни мустаҳкамлашга кўмаклашиш. Иккинчиси, ҳуқуқни муҳофаза қилиш органларининг салоҳиятини ошириш ва собиқ жангчиларни жамиятга қайта интеграция қилиш орқали террорчилик таҳдидларини камайтириш. Учинчиси, Афғонистоннинг барқарорлашувига кўмаклашиш ва у билан Марказий Осиё ўртасидаги иқтисодий алоқаларни ривожлантириш. Тўртинчиси, иқтисодиёт, савдо, маданият ва хавфсизлик соҳаларидаги ҳамкорликни ривожлантириш орқали минтақавий интеграцияни рағбатлантириш. Бешинчиси, қонун устуворлиги, инсон ҳуқуқлари ва сиёсий инклюзивлик соҳаларидаги ислоҳотларни қўллаб-қувватлаш. Олтинчиси, шаффоф ва очиқ бизнес муҳитини яратиш орқали АҚШ инвестицияларини рағбатлантириш.
Second, Central Asia will be watching the U.S. presidential election due to the importance of the C5+1 dialogue platform. In 2015, during Barack Obama’s presidency, the C5+1 platform was launched, providing for regular meetings of the foreign ministers of the five Central Asian countries and the United States. This initiative marked an important step in the development of diplomatic cooperation aimed at addressing key issues in security, economy, and environment. Иккинчидан, C5+1 мулоқот платформасининг аҳамияти туфайли Марказий Осиёнинг АҚШ президентлик сайловларига қизиқиши катта. 2015 йилда, Барак Обама президентлиги даврида, Марказий Осиёнинг бешта мамлакати ва АҚШ ташқи ишлар вазирларининг мунтазам учрашувларини таъминлайдиган C5+1 платформаси ишга туширилган эди. Ушбу ташаббус хавфсизлик, иқтисодиёт ва экология соҳасидаги асосий масалаларни ҳал этишга қаратилган дипломатик ҳамкорликни ривожлантиришда муҳим қадам бўлди.
Over the past nine years, the C5+1 platform has strengthened dialogue and cooperation between the United States and Central Asian countries through regular ministerial meetings, expert discussions, and the work of thematic groups. This format has allowed the parties to focus on resolving key regional issues, such as security, economic development, energy security, and environmental protection. Thanks to the “C5+1,” the U.S. and Central Asian states have not only established closer ties but also created mechanisms for more effective cooperation aimed at maintaining stability and sustainable growth in the region. Ўтган тўққиз йил ичида C5+1 платформаси мунтазам вазирлик учрашувлари, экспертлар муҳокамалари ва мавзули гуруҳлар фаолияти орқали АҚШ ва Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги мулоқот ва ҳамкорликни мустаҳкамлади. Бу формат томонларга хавфсизлик, иқтисодий ривожланиш, энергетика хавфсизлиги ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш каби асосий минтақавий муаммоларни ҳал этишга эътибор қаратиш имконини берди. "C5+1" туфайли АҚШ ва Марказий Осиё давлатлари нафақат яқин алоқалар ўрнатди, балки минтақада барқарорлик ва изчил ўсишни таъминлашга қаратилган янада самарали ҳамкорлик механизмларини яратди.
Regardless of who wins the upcoming U.S. election – Kamala Harris or Donald Trump – the main directions of their foreign policy in Central Asia are likely to include strengthening regional security, with a particular emphasis on the situation in Afghanistan, promoting economic reforms, and attracting investments. Attention will also be paid to energy cooperation, climate change, and expanding cooperation within the C5+1 framework. In addition, significant attention may be devoted to strengthening trade and economic ties, supporting the digitalization of the economy, and developing transport and logistics infrastructure, which will allow Central Asian countries to more actively integrate into the global economy. Келгуси АҚШ сайловларида ким ғалаба қозонишидан қатъи назар - Камала Харрис ёки Доналд Трамп бўладими - уларнинг Марказий Осиёдаги ташқи сиёсатининг асосий йўналишлари қуйидагиларни ўз ичига олиши кутилмоқда: минтақавий хавфсизликни мустаҳкамлаш, айниқса Афғонистондаги вазиятга алоҳида эътибор қаратиш, иқтисодий ислоҳотларни рағбатлантириш ва сармояларни жалб этиш. Шунингдек, энергетика соҳасидаги ҳамкорлик, иқлим ўзгариши муаммолари ва C5+1 доирасидаги ҳамкорликни кенгайтиришга ҳам эътибор берилади. Бундан ташқари, савдо-иқтисодий алоқаларни кучайтириш, иқтисодиётни рақамлаштириш жараёнини қўллаб-қувватлаш, ҳамда Марказий Осиё мамлакатларининг жаҳон иқтисодиётига янада фаолроқ интегратсиялашувига имкон берадиган транспорт ва логистика инфратузилмасини ривожлантиришга катта аҳамият берилиши мумкин.