USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ali: 1480 words & 2 translates

English Ўзбек
Most streets feel safer now that the war that brought the Taliban back is over. But security fears are still ever-present - some fear for their lives under Taliban rule, some fear bombings by the Islamic State. Poverty deepens, painfully so. Толибонни ҳокимиятга қайтарган уруш тугагач, аксарият кўчалар ўзини хавфсизроқ ҳис қилмоқда. Аммо хавфсизлик билан боғлиқ муаммолар аригани йўқ - кимдир Толибон раҳбарлигидаги ҳаётидан хавотирда, кимдир ИШИД ҳужумидан қўрқади. Қашшоқлик тобора кучайиб бормоқда.
Another chapter in Kabul’s tortuous tale has unfolded. Taliban from across the country now claim its streets. Afghans forced to flee - or still desperate to leave - hold fast to their memories. And what memories they are. Кобул тарихида яна бир боб очилди. Мамлакатнинг турли бурчакларидан келган толиблар энди унинг кўчаларини талаб қилмоқда. Қочишга мажбур бўлган афғонлар - ёки ҳали ҳам кетиш илинжидагилар - бу шаҳардан қолган хотираларини унута олишмайди.
Its Kabul schoolyard brims with giggles and chatter. But thousands of girls, in classes seven to 12, aren’t here; the Taliban say most secondary schools for girls must stay shut for now. Afghans fear they will never re-open, just like they didn’t under Taliban rule in the 1990s. Education is now a front line in the battle to protect the rights of Afghan women and girls. Кобулдаги мактаб ҳовлиси, шодон кулги ва суҳбатлар. Аммо еттинчидан ўн иккинчи синфгача бўлган минглаб ўқувчи қизлар бу ерда йўқ. Толибоннинг айтишича, аксарият қизлар ўрта мактаблари ҳозирча ёпиқ қолади. Афғонлар 1990-йиллардаги Толибон даврида бўлганидек, улар ҳеч қачон қайта очилмайди деб қўрқмоқда. Таълим ҳозир афғон аёллари ва қизлари ҳуқуқларини ҳимоя қилиш учун курашда биринчи ўринда туради.
“Zarghuna is a place for girls’ dreams to come true,” reflects deputy principal Rabia Rashid. “I hope the Taliban keep their promise to allow all girls to study.” "Зарғуна қизлар орзулари ушаладиган маскан, - дейди директор ўринбосари Робия Рашид. - Умид қиламанки, Толибон барча қизларга ўқишга рухсат бериш ҳақидаги ваъдасини бажаради".
Girls and parents poured through its gates after the Taliban were toppled in 2001. Polling booths have been set up here in many elections since then. 2001 йилда Толибон ҳокимиятдан ағдарилганидан кейин қизлар ва ота-оналар унинг дарвозаларидан ёпирилиб келди. Ўшандан кейин бу ерда кўплаб сайловларда овоз бериш кабиналари ўрнатилган.
I’ll never forget the day when security warnings almost stopped us from dropping by during the 2014 elections. We arrived to see a crush of women voters surging through corridors to cast their ballots - defying Taliban threats. 2014 йилги сайловларда хавфсизлик бўйича огоҳлантиришлар бизни у ерга боришдан деярли тўхтатаёзган эди. Биз Толибон таҳдидларига қарамай овоз бериш учун йўлаклар бўйлаб дадил юриб келаётган аёл сайловчиларни кўргани келган эдик ўшанда.
Kabul’s money exchange, tucked inside the ancient labyrinth of the old city, buzzes like a stock market. This hub of one-stop financial services has become even more indispensable in the current cash crisis and the strict cap on weekly withdrawals from banks. The Taliban have now announced a ban on the use of foreign currency. It’s been the lifeblood of this economy. Эски шаҳарнинг қадимий лабиринтида жойлашган валюта айирбошлаш бозори худди биржадаги каби суронли. Ушбу универсал молиявий хизматлар маркази ҳозирги нақд пул инқирози ва банклардан ҳар ҳафта пул ечиб олиш бўйича қатъий чекловлар боис янада аҳамиятли жойга айланди. Толибон хорижий валютадан фойдаланишни тақиқлаганини эълон қилди. Хорижий валюта иқтисодиётнинг қони эди.
It's been the soundtrack of 80-year-old Mohammad Khitab’s entire life. He’s been raising feathered friends since he was a child, through two kings, two coups, two invasions by superpowers, and now Taliban 2.0. “I’ve seen 13 changes of government and raised 20 million pigeons,” he proudly tells me. Бу 80 ёшли Муҳаммад Хитоб ҳаёти мусиқасидир. У болалигидан қанотли дўстларни боққан - икки подшоҳ, икки давлат тўнтариши, икки босқин ва ҳозир Толибон 2.0. "Мен ҳукуматнинг 13 марта ўзгаришини кўрдим ва 20 миллион каптар етиштирдим", дейди у менга фахр билан.
He knows the rules now, just like the first time the Taliban were in charge. Buying and selling birds – fine. But no racing pigeons, no cock or pigeon fighting, no gambling. “I don’t know whether they’re un-Islamic or not,” he remarks wistfully. “But I do know these are Afghan hobbies, part of our culture for the past 400 years.” У Толибон биринчи марта ҳукмронлик қилган вақтдагидек ҳозир ҳам қоидаларни билади. Қушларни сотиб олиш ва сотиш яхши. Лекин пойга кабутарлар, хўроз ёки каптар уриштириш, қимор ўйинлари йўқ. "Улар Исломга мувофиқми ёки йўқ, билмайман, - деб таъкидлайди у. - Аммо мен бу афғонлар эрмаги экани, сўнгги 400 йилда маданиятимизнинг бир қисми бўлганини биламан."
The Taliban haven’t officially banned music yet, as they did the last time they were in power. But at some weddings with live music, their fighters have forcefully stopped it. At others, the music plays on, but only with DJs. Afghans ask, what’s a wedding without music, “the food of love?” Толибон биринчи марта қудратга келганидаги каби мусиқани ҳали расман тақиқлагани йўқ. Аммо жонли мусиқа қўйилган баъзи тўйларни уларнинг жангчилари зўрлик билан тўхтатди. Бошқаларида мусиқа бор, лекин фақат DJлар. Афғонлар сўрайди, мусиқасиз тўй нима дегани ўзи?
Afghans traditionally drink tea – lots of it. But coffee has conquered Kabul in the past two decades. Now the Taliban are back, talking to baristas. Афғонларнинг анъанавий ичимлиги чой - кўп чой. Аммо сўнгги йигирма йил ичида қаҳва Кобулни забт этди. Энди Толибон қайтиб, бариста билан гаплашмоқда.
Cafes didn’t just change tastes, they changed lives. They provided public spaces for the most educated, connected generation in Afghan history to percolate new ideas and projects, to discreetly socialise in a very conservative society. Қаҳвахоналар нафақат таъмни, балки ҳаётни ҳам ўзгартирди. Улар Афғонистон тарихидаги энг билимли авлод учун янги ғоялар ва лойиҳаларни тарқатиш ва жуда консерватив жамиятда эҳтиёткорлик билан ўзаро мулоқот қилишлари учун тинч жой бўлди.
“The Taliban may find a thousand reasons to shut us down,” another café owner warns with a shrug. "Толибон бизни ёпиш учун минглаб сабаблар топиши мумкин", деб огоҳлантиради бошқа бир қаҳвахона эгаси елка қисиб.
“I heard he was so fond of flowers, green places, and places for relaxation and entertainment,” says 23-year-old Ahmad Shah, a young Talib from Kandahar in southern Afghanistan, when I ask what he knows about Babur. Clusters of young Kandaharis in electric blue turbans and tunics meander through beds of Afghan roses on their first ever visit. Қандаҳорлик ёш толиб, 23 ёшли Аҳмад Шоҳдан Бобур ҳақида нима билишини сўраганимда, "у гуллар, яшил майдонлар, дам олиш ва кўнгилочар жойларни жуда яхши кўргани ҳақида эшитгандим", дейди у. Кўк салла ва кўйлак кийган қандаҳорлик ёшлар биринчи келишларида афғон атиргуллари бўйлаб кезиб юришибди.
These graceful gardens were ravaged during the chaotic civil war of the '90s, then painstakingly restored after the fall of the Taliban in 2001 by the Agha Khan Trust for Culture. It’s been a cherished destination for visiting dignitaries, for parties and picnics, even the traditional national dance, fired by flutes and drums, the Atan-e-Milli. Бу нафис боғлар 1990-йиллардаги фуқаролар уруши туфайли вайрон бўлган ва 2001 йилда Толибон қулаганидан кейин Оға Хон Маданият жамғармаси томонидан эҳтиёткорлик билан қайта қурилган. Бу ер нуфузли меҳмонлар зиёрат қиладиган, зиёфатлар ва пикниклар, ҳатто най ва ноғораларда ижро этиладиган анъанавий миллий Атане-Миллий рақслари учун боп жой.
“The Taliban haven’t banned kites,” insists one young Talib. “Even we’re flying them.” They were taboo in the first Taliban time – kite-flying and kite-fighting. "Толибон варракларни тақиқлагани йўқ, - дейди ёш толиблардан бири. - Ҳатто биз уларни учирамиз." Толибоннинг дастлабки ҳукмронлиги даврида бу мумкин эмас эди.
“Fewer people are visiting now,” regrets the royal tombs’ caretaker Habibullah. “But Taliban are asking me about this history.” "Ҳозир бизга камроқ одам келади, - деб афсусланади мақбара қоровули Ҳабибулла. - Аммо Толибон мендан бунинг тарихини сўраяпти."
It’s a top spot for Taliban tourism. As the sun sinks, bathing the city in warm golden hues, gaggles of young men from across the country keep showing up, sporting Taliban trademarks – long hair, short-leg trousers, an assortment of shimmering caps and swirling turbans. Sunset is peak selfie time, then time for prayers. Бу Толибон туризми учун энг яхши манзил. Қуёш ботиши билан шаҳар иссиқ тилларанг тусга бурканади ва мамлакатнинг турли бурчакларидан келган ёшлар Толибоннинг белгиларини - узун соч қўйган, калта шим, ҳар хил қалпоқ ва саллаларини кийиб олган. Қуёш ботиши - селфига тушишнинг айни вақти, кейин эса ибодат вақти.
The Taliban pulled down the green, black and red mega-flag. They’ve speedily produced huge quantities of their white banner with its black Arabic shahada - Islamic declaration of faith - but not yet a supersized one. Толибон яшил, қора ва қизил мегабайроқни олиб ташлади. Улар тезда катта ҳажмдаги қора арабча ёзувли байроқларини ясаттирдилар, лекин у унчалик катта эмас.
The hill, once stalked by thieves, is safer now – although a Talib official ordered us out just after sunset so we didn’t manage to take many photos. Бир пайтлар ўғрилар пайт пойлаган бу тепалик энди хавфсизроқ, шунга қарамай Толибон вакили бизга қуёш ботган заҳоти кетишимизни буюрди, шунинг учун керагича суратга ололмадик.