USA English ‹ › UZ Uzbek

Found Uzbekistan: 695 words & 2 translates

English Ўзбек
At least 70 victims endured exploitation in Uzbekistan (15 in 2019), with the remainder exploited abroad. Камида 70 нафар жабрдийда Ўзбекистонда (2019 йилда – 15 киши), қолганлар эса чет элларда эксплуатация қилинган.
Uzbekistan’s diplomatic missions abroad helped repatriate 50 Uzbekistani victims during the reporting period (compared with 51 in 2019). Ўзбекистоннинг чет эллардаги дипломатик ваколатхоналари ҳисобот даврида Ўзбекистон фуқаролари бўлган 50 жабрдийдани мамлакатга қайтаришда ёрдам берди (2019 йилда бу кўрсаткич 51 кишидан иборат бўлган эди).
The government also worked to repatriate thousands of Uzbekistani migrant workers stranded in Kazakhstan and Russia due to the pandemic-related closure of businesses and borders; authorities did not report specific measures to screen these groups for trafficking indicators. Ҳукумат пандемия билан боғлиқ иш жойлари ва чегаралар ёпилиб қолгани сабаб Қозоғистон ва Россияда қолиб кетган минглаб ўзбек меҳнат мигрантларини ватанга қайтариш бўйича ҳам иш олиб борди; ҳукумат ушбу гуруҳларда одам савдоси аломатлари бор-йўқлигини текшириш бўйича кўрилган аниқ чоралар тўғрисида маълумот бермади.
As part of its “Mehr” or “Compassion” campaign, the government also located and repatriated hundreds of Uzbekistani women and children who had traveled with their male relatives to Syria, Iraq, and Afghanistan and had subsequently been confined to camps, often in exploitative conditions. Ҳукумат “Меҳр” кампанияси доирасида эркак қариндошлари билан Сурия, Ироқ ва Афғонистонга кетиб қолган, кейинчалик лагер – жамлоқларга кўпинча эксплуатация шартлари билан жойлаштирилган Ўзбекистон ватандошлари бўлган аёллар ва болаларни аниқлаб, юртга қайтарди.
Members of Uzbekistan’s anti-trafficking civil society landscape participated in the national and regional meetings. Ўзбекистоннинг одам савдосига қарши курашувчи фуқаролик жамияти вакиллари миллий ва минтақавий мажлисларда иштирок этиб турди.
Uzbekistan’s cotton harvest was unimpeded by the pandemic in 2020. Ўзбекистондаги пахта йиғим-терими 2020 йилда пандемиядан зарар кўрмади.
During the reporting period, local authorities reportedly harassed and threatened several activists in response to their efforts to establish Uzbekistan’s first independent labor union. Ҳисобот даврида маҳаллий ҳокимият идоралари бир қанча фаолларни Ўзбекистоннинг биринчи мустақил касаба уюшмасини ташкил этишга урингани учун таъқиб этди ва уларга таҳдид қилди.
In 2020, the government allocated 262 billion soum ($25 million) to this fund (unreported in 2019; 714 billion in 2018), through which it successfully provided job opportunities to nearly half a million Uzbekistani nationals left suddenly unemployed by the pandemic, assuaging a significant economic driver of potential exploitation. 2020 йилда ҳукумат ушбу жамғармага 262 миллиард сўм ($25 million) ажратди (2019 йил бўйича маълумот йўқ; 2018 йилда – 714 миллион сўм), ўша жамғарма орқали у пандемия сабаб тўсатдан ишсиз қолган ярим миллионга яқин ўзбекистонлик учун ишга жойлашиш имкониятини яратди ва шу йўл билан потенциал эксплуатациянинг иқтисодий омилини бартараф этди.
Uzbekistan’s Agency for Foreign Labor Migration (the Agency) continued outreach to prospective labor migrants, serving to reduce potential risks of trafficking among this population. Ўзбекистоннинг Ташқи меҳнат миграцияси агентлиги (агентлик) аҳолининг потенциал меҳнат мигрантлари тоифаси орасида одам савдосининг потенциал хавфини камайтириш учун улар билан ишлашни давом эттирди.
The government also operated a 24-hour hotline in Russia that provided Uzbekistani labor migrants with legal advice, advised them of their rights, and directed them to the nearest consulate for assistance. Ҳукумат Россияда кечаю кундуз ишлайдиган ишонч телефонини ҳам юритди ва ўзбекистонлик меҳнат мигрантларига ҳуқуқий маслаҳатлар берди, ҳақларидан хабардор қилди ва кўмак олиши учун уларни яқин атрофдаги консулхонага йўналтирди.
Private companies, including foreign and local, had official permission from the government to recruit Uzbekistani citizens for jobs abroad and within Uzbekistan. Ҳам чет эл, ҳам маҳаллий хусусий компаниялар Ўзбекистон ватандошларини чет эллардаги ва Ўзбекистон ичидаги ишларга ёллаш учун ҳукуматдан олган рухсатномага эга эди.
As reported over the past five years, human traffickers exploit Uzbekistani victims domestically and abroad, and some foreign nationals may be vulnerable to trafficking within Uzbekistan. Сўнгги беш йил давомида хабар қилиб турилганидек, одамфурушлар ўзбекистонлик жабрдийдаларни мамлакатда ҳам, чет элларда ҳам эксплуатация қилди ва айрим чет эллик фуқаролар одам савдосидан Ўзбекистонда ҳам зарар кўриши мумкин.
Officials occasionally cast these compulsory tasks as part of Uzbekistan’s traditional hashar system, under which community members are expected to perform voluntary work for communal benefit. Айрим ҳолларда амалдорлар ушбу мажбурий ишларни Ўзбекистонда анъана тусини олган ҳашар тизими сифатида тақдим этмоқчи бўлади, унга кўра, маҳалладошлар жамият фойдаси учун ишни кўнгилли бўлиб бажариши керак.
Criminalization of same-sex relationships between men makes some members of Uzbekistan’s LGBTQI+ communities vulnerable to police abuse, extortion, and coercion into pornography and informant roles; widespread social stigma and discrimination against LGBTQI+ individuals also compound their vulnerability to family-brokered forced marriages that may feature corollary sex trafficking or forced labor indicators. Бир жинсга мансуб эркаклар ўртасидаги жинсий муносабатларнинг жиноят деб ҳисобланиши Ўзбекистондаги LGBTQI+ жамоатлари вакилларини полиция зўравонлиги, тамагирлиги, порнографияга мажбурлашига ва хабаркаш бўлишига олиб келади; LGBTQI+ вакилларини кенг тарқалган ижтимоий тамғалаш (stigma) ва камситиш уларни оила воситачилигида тузиладиган мажбурий никоҳ олдидаги ҳимоясизлигини оширади ҳамда унда жинсий эксплуатация ва мажбурий меҳнат мақсадидаги одам савдоси аломатлари бўлиши мумкин.
Traffickers exploit Uzbekistani nationals domestically in brothels, clubs, and private residences. Одамфурушлар Ўзбекистон ватандошларини мамлакат ичидаги исловотхоналар, клублар ва хусусий уйларда жинсий эксплуатация қилмоқда.
Traffickers exploit Uzbekistani nationals in sex trafficking and forced labor in the Middle East, including in Bahrain, Iran, and United Arab Emirates; in Europe, including Estonia, Georgia, Latvia, Moldova, Russia, and Turkey; and in Central, South, and East Asia, including in Kazakhstan, Sri Lanka, and Thailand, respectively. Одамфурушлар Ўзбекистон ватандошларини Яқин Шарқ, жумладан, Баҳрайн, Эрон ва Бирлашган Араб Амирликларида; Европа, жумладан, Эстония, Грузия, Латвия, Молдова, Россия ва Туркияда ҳамда Марказий, Шарқий ва Шарқий Осиё, жумладан, Қозоғистон, Шри-Ланка ва Таиландда мос равишда жинсий алоқа ва мажбурий меҳнат борасида эксплуатация қилмоқда.
Uzbekistani nationals are subjected to forced labor in these regions in the construction, transportation, oil and gas, agricultural, retail, and food sectors. Ўзбекистон ватандошлари ушбу минтақаларда қурилиш, транспорт, нефт ва газ, қишлоқ хўжалиги, чакана савдо ва озиқ-овқат соҳаларида мажбурий меҳнатга дучор бўлмоқда.
Hundreds of thousands of Uzbekistani migrant workers are at elevated risk of trafficking within Russia, where employers and authorities charge high work permit fees that catalyze debt-based coercion, subject them to poor living and working conditions, and garnish or withhold their wages; these vulnerabilities are often compounded by Russian employers’ failure to register Uzbekistani migrant workers with the relevant authorities. Юз минглаб ўзбекистонлик мигрант ишчиларга Россияда одам савдоси хавф солмоқда, у ердаги иш берувчилар ва ҳокимият идоралари ишлашга рухсат бериш учун кўп ҳақ олмоқда, бу эса қарз сабаб бўлаётган мажбурлашни тезлаштирмоқда, уларни оғир шароитларда яшаш ва ишлашга мажбур қилмоқда, маоши берилмаслиги ёки ундан чегириб қолинишини келтириб чиқармоқда; ушбу ҳимоясизлик ҳолатларига россиялик иш берувчиларнинг ўзбекистонлик мигрант ишчиларни тегишли идораларда рўйхатдан ўтказмаётгани сабаб бўлмоқда.
Over half of Uzbekistani migrant workers reportedly forego the complex bureaucratic processes required to obtain proper documentation, exacerbating their vulnerability within the system. Хабарларга кўра, ўзбекистонлик мигрант ишчиларнинг ярмидан кўпи тегишли ҳужжатларни олиш учун зарур бўлган мураккаб қоғозбозлик амалиётидан воз кечмоқда. Бу эса уларнинг ижтимоий муҳофазаси заифлашиб боришига сабаб бўлмоқда.
Some Uzbekistani men travel to Syria, Iraq, and Afghanistan to fight alongside or seek employment within armed groups and are subsequently subjected to forced labor in cooking, cleaning, and portering. Айрим ўзбекистонлик эркаклар қуролли гуруҳлар билан бирга жанг қилгани ёки иш қидириш учун Сурия, Ироқ ва Афғонистонга кетиб қолмоқда, оқибатда овқат тайёрлаш, йиғиштириш ва ҳаммоллик қилишдай мажбурий меҳнатга гирифтор бўлмоқда.