USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ҳисоб: 636 words & 2 translates

English Ўзбек
The government continued to provide increasingly detailed law enforcement data compared to previous reporting periods. Ҳукумат олдинги ҳисобот даврларига нисбатан ҳуқуқни қўллаш бўйича кўпроқ батафсил маълумотлар тақдим этишни давом эттирди.
Some enforcement efforts suffered as a result of the pandemic, during which observers reported an increase in the prioritization of cases involving the sale of children, at the expense of anti-trafficking work. Ҳуқуқни қўллаш борасидаги айрим саъй-ҳаракатларга пандемия оқибатида зарар етди, пандемия даврида кузатувчилар болалар савдоси билан боғлиқ ишларнинг устуворлиги одам савдосига қарши курашиш ҳисобига ошди.
Some law enforcement officers were hesitant to investigate trafficking crimes due to a perception that cases would be too difficult to prosecute. Айрим ҳуқуқни қўллаш идоралари ходимлари одам савдоси билан боғлиқ жиноятларни тергов қилишга ботинмади, чунки улар бунақа ишлар бўйича жиноят иши қўзғатиш жуда қийин бўлади, деб ҳисоблади.
The government reported convicting 100 defendants for crimes involving trafficking in 2020, including 50 for sexual exploitation, six for forced labor, and 44 for “trafficking in minors,” compared to 64 total in 2019. Ҳукумат ҳисоб беришича, 2020 йилда одам савдоси билан боғлиқ жиноятлар учун 100 нафар айбланувчи, жумладан, 50 киши жинсий эксплуатация, 6 киши мажбурий меҳнат ва 44 киши “балоғат ёшига етмаганлар савдоси” билан шуғуллангани учун судланган, бу кўрсаткич 2019 йилда 64 та ҳолат бўйича қайд этилган эди.
Some victims reached financial settlements outside of the justice system, in some cases with the facilitation of low-level officials. Айрим жабрдийдалар билан баъзи ҳолларда қуйи даражадаги ҳуқуқ идоралари ходимлари кўмагида адлия тизимидан ташқарида молиявий ҳисоб-китоб қилинган.
A 2019 presidential decree mandated the MOI to establish a law enforcement trafficking data repository; this process was significantly delayed in 2020 due to the pandemic, but authorities reportedly resumed the work through a third-party organization prior to the end of the reporting period. Президентнинг 2019 йилда қабул қилинган фармонига кўра, ИИВга ҳуқуқни қўлловчи идораларнинг одам савдоси ҳақидаги маълумотлар базасини яратиш ваколати берилган эди; ушбу жараён пандемия сабаб кечиктирилди, бироқ ҳокимият идоралари ҳисобот даври охирига бориб, бир чет ташкилот орқали ишни қайта йўлга қўйгани хабар қилинди.
The government administratively penalized at least 170 officials—including 46 hokims, deputy hokims, and leaders of banks—for cotton harvest labor crimes during the reporting period, a decrease from 259 officials in 2019; fines totaled 653. 2 million soum ($62,380) (compared with 550 million soum, or $52,520, in 2019). Ҳукумат 170 нафар амалдор: жумладан, 46 нафар ҳоким, ҳоким ўринбосари ва банк раҳбарини ҳисобот давридаги пахта йиғим-терими билан боғлиқ маъмурий жавобгарликка тортди, бу 2019 йил кўрсаткичларидан анча кам, ўша йили бундай жазога 259 амалдор тортилган эди; жами жарималар миқдори 653,2 миллион сўм ($62 380) бўлди (айни кўрсаткич 2019 йилда 550 миллион сўм ёки $52 520 бўлган эди).
Police continued to arbitrarily detain and threaten LGBTQI+ persons under legislation criminalizing homosexuality, at times resorting to threats and physical abuse to extort bribes or coerce them into informant roles or pornography; authorities spuriously charged some LGBTQI+ persons under anti-prostitution provisions. Полиция LGBTQI+ (лесбиан, гей, бисексуал, трансгендер, квир, интерсекс+) шахсларни гомосексуализмни жиноят деб ҳисобловчи қонунчиликка кўра ўзбошимчалик билан ҳибсга олишни ва уларга таҳдид қилишни давом эттирди, баъзан пора олиш ёки хабаркашликка ва ёки порнографияга мажбурлаш учун уларга нисбатан таҳдид ва жисмоний зўравонликни қўллади; ҳокимият идоралари айрим LGBTQI+ шахсларга нисбатан фоҳишабозликка қарши курашиш тўғрисидаги қонун бандларига асосан, сохта айбловлар қўйди.
NGOs identified and assisted 239 victims during the reporting period (579 in 2018 and 676 in 2017); the government did not report how many of these it referred (171 in 2019). ННТлар ҳисобот даврида 239 нафар жабрдийдани аниқлаб, ёрдам кўрсатди (2018 йилда – 579 нафар, 2017 йилда – 676 нафар); ҳукумат шуларнинг неча нафари иши кўриб чиқишга берилганини хабар қилмади (2017 йилда – 171 та).
The government also finalized victim identification and referral guidelines originally mandated in a 2019 presidential decree and initiated in conjunction with international partners, but key stakeholder ministries did not report on their implementation in 2020. Ҳукумат яна дастлаб 2019 йили қабул қилинган президент фармонида кўзда тутилган ва халқаро шериклар билан ҳамкорликда ташаббус билан чиқилган жабрдийдаларни аниқлаш ва уларга йўлланма бериш йўриқномасини ишлаб чиқди, бироқ асосий вазирликлар уни амалга ошириш юзасидан 2020 йилда ҳисобот бермади.
Civil society observers expressed concern that this new two-step process was not sufficiently detailed or inclusive of NGO roles, lacked victim-centered approaches outlined in relevant legislation, and was overly bureaucratic in nature, and might therefore incentivize territorial commissions to refer victims to NGO services directly rather than confirming victim designation. Фуқаролик жамияти кузатувчилари ушбу икки босқичли жараён етарли даражада тавсифланмагани ёки ННТлар роли ҳисобга олинмаганидан, тегишли қонунчиликда жабрдийдаларга асосий эътибор қаратилиши кераклиги белгилаб қўйилган ҳолда бундай ёндашувлар йўқлигидан ва жараён табиатан ўта бюрократлашгани ҳудудий комиссияларни жабрдийдаларни ўшандай мақом бермай туриб, ННТларга жўнатишига туртки бериши мумкинлигидан хавотир изҳор қилди.
Uzbekistan’s diplomatic missions abroad helped repatriate 50 Uzbekistani victims during the reporting period (compared with 51 in 2019). Ўзбекистоннинг чет эллардаги дипломатик ваколатхоналари ҳисобот даврида Ўзбекистон фуқаролари бўлган 50 жабрдийдани мамлакатга қайтаришда ёрдам берди (2019 йилда бу кўрсаткич 51 кишидан иборат бўлган эди).
Although the government did not positively identify any of these women or children as victims of trafficking, it funded and provided them with shelter, education, limited psychosocial care, and other medical services for five-week cycles throughout the reporting period. Гарчи ҳукумат ўша аёллар ёки болаларнинг ҳеч бирини одам савдоси жабрдийдаси сифатида ижобий таърифламаган бўлса-да, бутун ҳисобот даврида уларга беш ҳафта давомида молиявий маблағ ажратди, бошпана билан таъминлади, ўқитди, чекланган руҳий ва ижтимоий ёрдам кўрсатди.
During the reporting period the government issued a presidential order affording NGOs additional support and legal protections, including expanded annual funding caps from foreign donors, increased state funding contributions, and administrative penalties for government officials or entities that interfere with their activities. Ҳисобот даврида қабул қилинган президент қарорида ННТларга қўшимча кўмак бериш ва уларни ҳуқуқий ҳимоя қилиш, жумладан, чет эллик донорлардан олинадиган йиллик молиялаш миқдорини ошириш, давлатнинг молиявий кўмагини кўпайтириш, марказлар фаолиятига тўсқинлик қиладиган ҳукумат амалдорлари ёки юридик шахсларга маъмурий жарималар белгиланган.
The government maintained its National Commission on Trafficking in Persons and Forced Labor (the Commission) with the Chair of the Senate serving as the National Rapporteur. Ҳукумат Одам савдоси ва мажбурий меҳнатга қарши курашиш миллий комиссияси ишини давом эттирди, унда Сенат раиси миллий маърузачи ҳисобланади.
The government updated its national action plan to reflect international input in 2020 but did not provide information on these updates; it also maintained a roadmap developed by an NGO and a series of recommendations submitted to the government by an international organization during a previous reporting period. Ҳукумат 2020 йилда халқаро ҳиссани ҳисобга олган ҳолда миллий ҳаракат режасини янгилади, аммо ушбу янгиланишлар ҳақида маълумот бермади; у яна ННТлар ишлаб чиққан йўл харитасини ва халқаро ташкилот ўзига ўтган ҳисобот даврида тақдим этган тавсиялар туркумини сақлаб қолди.
During the reporting period, local authorities reportedly harassed and threatened several activists in response to their efforts to establish Uzbekistan’s first independent labor union. Ҳисобот даврида маҳаллий ҳокимият идоралари бир қанча фаолларни Ўзбекистоннинг биринчи мустақил касаба уюшмасини ташкил этишга урингани учун таъқиб этди ва уларга таҳдид қилди.
In a prior reporting period, the government encouraged Ministers to use a special fund under the Ministry of Employment and Labor Relations to recruit unemployed individuals for public works, instead of subjecting civil servants and students to forced labor therein. Ўтган ҳисобот даврида ҳукумат вазирларни давлат хизматчилари ва талабаларни мажбурий меҳнатга жалб этиш ўрнига ишсиз кишиларни жамоат ишларига жалб этиш учун Бандлик ва меҳнат муносабатлари вазирлиги қошидаги махсус жамғарма маблағларидан фойдаланишга даъват этган эди.
The government maintained bilateral employment agreements outlining citizens’ labor rights with Japan, Poland, Russia, South Korea, and Turkey; during the reporting period, it signed a new agreement on migrant worker rights with Kazakhstan, negotiated improvements to the aforementioned agreement with Russia, and worked with Moscow municipal authorities to establish a migrant labor recruitment and training center in Tashkent. Ҳукумат Япония, Россия, Жанубий Корея ва Туркия билан фуқароларининг меҳнат ҳуқуқини белгилаб берувчи икки томонлама меҳнат битимлари тузди; ҳисобот даврида у Қозоғистон билан мигрант ишчилар ҳуқуқига оид янги битим имзолади, Россия билан юқорида қайд этилган битимни янгилаш бўйича музокара ўтказди ҳамда Москва муниципал ҳокимияти билан Тошкентда мигрант ишчиларни ёллаш ва ўқитиш маркази ташкил этиш бўйича иш олиб борди.
During the reporting period, the government banned the imposition of recruitment fees on workers seeking employment abroad, addressing a longstanding recommendation from international observers; however, it was unclear to what extent authorities enforced this ban. Ҳисобот даврида ҳукумат халқаро кузатувчиларнинг анчадан бери бериб келаётган тавсиясига амал қилиб, чет эллардан иш қидираётган ишчилардан ёллагани учун ҳақ талаб қилишни тақиқлади; бироқ ҳокимият ушбу тақиққа амал қилинишини қай даражада таъминлагани ноаниқлигича қолди.