USA English ‹ › UZ Uzbek

Found али: 2609 words & 2 translates

English Ўзбек
From the view of gender stereotypes, one can outline the typological characteristics of female images created by journalists today. Experts have classified them into three groups: Гендер стереотиплари нуқтаи назаридан бугунги кунда журналистлар томонидан яратилган аёл образларининг типологик хусусиятларини ажратиб кўрсатишимиз мумкин. Мутахассислар уларни уч гуруҳга бўлади:
3. "Ideal": stable simplified ideas about the ideal woman - this is a generalized and, oddly enough, well-perceived by the female audience, the stereotypical image of a woman who is successful in all areas of her life: from personal to social; she definitely has a family and children, she is an exemplary mother and housewife, she has risen up the career ladder to a middle management position, she looks like a model, or at least strives to, she leads a healthy lifestyle, etc 3.     «Идеал»: идеал аёл ҳақидаги барқарор соддалаштирилган ғоялар: бундай аёл образи аёл аудитория томонидан ҳаётининг барча соҳаларида, шахсийдан ижтимоий соҳаларгача, муваффақият қозонган аёлнинг стереотипик қиёфаси: унинг хар доим оиласи ва болалари бор, у намунали она ва уй бекаси, у мартаба зинапоясидан кўтарилиб, ўрта даражадаги менежер лавозимини эгаллаган, у фотомоделга ўхшайди ёки хар кандай ҳолатда шунга интилади, соғлом турмуш тарзини олиб боради ва хоказо.
These groups of stable simplified ideas generate a system of female images in the media, which, on the one hand, reflect the stereotypical perceptions of women that exist in society, and on the other hand, shape them. This approach simplifies the reader's understanding of the journalistic idea and produces female images-signs and symbols of the time, and on the other hand, coarsens and primitivizes the image of the world that is created by the journalistic work. Ушбу баркарор соддалаштирилган тасаввурлар ОАВда аёл образлари тизимини яратади, улар бир томондан жамиятда мавжуд бўлган аёллар хақидаги стереотипик қарашларни акс эттиради, бошқа томондан уларни шакллантиради. Ушбу ёндашув ўқувчининг журналистик ғояни тушуниш жараёнини соддалаштиради ва аёл образлари – вакт белгилари ва рамзларини шакллантиради, бошка томондан, публицистик материалда яратилган дунё қиёфасини қўпол ва ибтидоий кўринишга келтиради.
images of women creating social relations (a female leader, a heroine, a political leader, a highly educated adviser, a socialite, etc.); ·      ижтимоий муносабатларни яратувчи аёллар тасвирлари («раҳбар аёл», «қахрамон», «сиёсий раҳбар», «юқори малакали маслаҳатчи», «олийтоифа хоним» ва бошқалар);
high degree, characterized by a strong social position of the heroine, her belonging to the middle class or elite, the ability to create social connections, as a rule, she is a leader; ·      юкори даража, қаҳрамоннинг кучли ижтимоий мавқеи, унинг ўрта қатлам ёки элитага мансублиги, ижтимоий алоқаларни яратиш қобилияти билан ажралиб туради: одатда - «раҳбар»;
the highest degree, characterized by the maximum participation of the heroine in public life and social relations, her belonging to the top of social relations, as a rule, this is a female political symbol; ·      олий даража, қаҳрамоннинг ижтимоий хаётда ва ижтимоий муносабатларда максимал иштироки, унинг жамоатчилик билан алоқаларнинг чўққисига мансублиги билан ажралиб туради, одатда – бу «аёл – сиёсий рамз»;
Meanwhile, life does not stand still. In the modern world, the social roles of women and men, their life plans, ideas and priorities have changed. However, new positive images and models of behaviors are still rarely reflected in the media and advertising.   Бироқ, ҳаёт бир жойда турмайди. Замонавий дунёда аёллар ва эркакларнинг ижтимоий роллари, уларнинг ҳаётий режалари, ғоялари ва устуворликлари ўзгармоқда. Аммо янги ижобий тасвирлар ва хатти-ҳаракатлар ҳали ҳам ОАВ ва рекламада камдан-кам акс этади.  
The reasons for gender imbalances lie in the fact that journalists and media people themselves are often the product of education in a society full of gender stereotypes. And they consciously or unconsciously reproduce outdated stereotypes in their materials.   Гендер тарафкашликнинг сабаблари шундаки, журналистлар ва ОАВ вакиллари кўпинча гендер стереотипларига тўла жамиятда тарбияланиш маҳсулидир. Улар онгли ёки онгсиз равишда ўз материалларида эскирган стереотипларни кўпайтиради.  
In this context, the media and journalists face the following tasks: Шу маънода медиа ва журналистлар олдида қуйидаги вазифалар туради:
to break obsolete anachronistic stereotypes, comprehend their sources, develop skills for assessing the content and application of gender stereotypes in journalistic content, as well as to capture and record new things that characterize people, the country and the era; ·      эскирган анахронистик стереотипларни бузиш, уларнинг манбаларини тушуниш, мазмунни баҳолаш ва журналистик контентда гендер стереотиплардан фойдаланиш кўникмаларини ривожлантириш, шунингдек, одамлар, мамлакатлар ва даврларни таърифловчи янги жиҳатларни илғаш ва муҳрлаш;
This will become the basis for the media to move from relaying stereotyped, "blurred" images and behaviors of men and women to creating new, lively and active images and models that, by the way, have a place in real life, but are reluctant to be brought into the public space. Only then, the media will be able to become active agents of gender parity and partners in the formation of a gender-sensitive public consciousness. Бу ОАВнинг эркак ва аёллар хулқ-атворининг стереотипик, «сийқаси чиққан» образлардан қочиб, таъбир жоиз бўлса, ҳақиқий ҳаётдан олинган, лекин жамоат майдонига олиб чиқилишга ҳали тайёр бўлмаган янги, жонли ва фаол тасвирлар ва моделларни яратишга ўтишига асос бўлади. Фақат шундагина ОАВ гендер тенглигининг фаол вакиллари бўлиши ҳамда гендер сезгир жамоатчилик онгини шакллантириш да иштирок этиши мумкин.
A new type of woman is emerging as a result of changes in her life values and guidelines, which is characterized by the following qualities: Ҳаётий қадриятлари ва мўлжалидаги ўзгаришлар натижасида қуйидаги фазилатлар билан таърифланувчи янги типдаги аёллар пайдо бўлмоқда:
The goal of the media is to provide competent and high-quality coverage of the new gender reality. It is necessary to create an adequate verbal or visual image of a contemporary woman, based on the established in the public consciousness attitude to the role of a woman, her position; an image put forward and distributed by the media as an ideal. ОАВнинг вазифаси – янги гендер ҳақиқатини малакали ва сифатли ёритишни таъминлашдан иборат. Аёлларнинг роли ва мавқеига жамоатчилик онгида ўрнашиб қолган муносабат асосида замонавий аёлнинг адекват оғзаки ёки визуал образи, ОАВ томонидан идеал сифатида илгари сурилувчи ва тарғиб этилувчи образни яратиш керак.
Based on this, the tasks of modern journalism consist of the following: Шунга кўра, замонавий журналистиканинг вазифаси қуйидагилардан иборат:
If the media are involved, what is needed to enable them to perform their functions effectively? ·      Агар медиа ҳақиқатан ҳам иштирок этса, унда ўз функцияларини самарали бажариши учун нималар зарур?
Answers to these and other questions, analysis of existing experience and case studies can serve as the basis for the development of recommendations to address issues of gender equality, media and information literacy. Ушбу ва бошқа саволларга жавоблар, шунингдек, мавжуд тажриба ва амалий мисолларни таҳлил қилиш гендер тенглиги, медиа ва ахборот саводхонлиги бўйича тавсиялар яратиш учун асос бўлиб хизмат қилиши мумкин.
On this case, it is known that an administrative case was initiated against the groom under Article 183 (disorderly conduct) of the Code of Administrative Responsibility and the case was sent to court. However, in the end, the groom was not penalized due to the lack of claims from the bride. Бу ҳолат юзасидан куёвга нисбатан Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 183-моддаси (майда безорилик) бўйича маъмурий иш қўзғатилгани ва иш судга юборилгани маълум. Аммо кейинчалик келиннинг шикоятлари йўқлиги сабабли куёв жаримага тортилмади.  
In one of the episodes of the talk show "Amirkhon Umarov" on the Mening Yurtim TV channel, the heroine, whose husband went abroad to work, was raped by the head of the farm where she worked.   «Менинг юртим» телеканалида эфирга узатилувчи «Амирхон Умаров» ток-шоусининг навбатдаги сонида иштирок этган қаҳрамон – эри чет элга ишлашга кетган аёл ўзи ишлаётган ферма раҳбари томонидан зўрланган.  
From a legal point of view, violence is always the fault of the perpetrator and no one else. All journalists and bloggers who address the topic of violence against women should adhere Ҳуқуқий нуқтаи назардан, зўравонлик ҳар доим зўравоннинг айби, бошқа ҳеч кимники эмас. Ушбу принципга аёлларга нисбатан зўравонлик мавзусини ёритадиган барча журналистлар ва блогерлар амал қилиши керак.  
Most publications about violence against women do not contain journalistic analysis and evaluation, which can play a negative role, generating a perverted perception of the rapist that "I am not alone", "everyone does it".   Аёлларга нисбатан зўравонлик ҳақидаги аксарият публикацияларда журналистик таҳлил ва баҳолаш мавжуд эмас, бу салбий роль ўйнаши, зўравонда «фақат мен бундай эмасман», «ҳамма буни қилади» деган бузуқ ғояни келтириб чиқариши мумкин.