USA English ‹ › UZ Uzbek

Found are: 2400 words & 2 translates

English Ўзбек
Usually victims of violence, under pressure from family, friends and society, and also because of fear of stigmatization and being labeled as a "divorcee", agree to continue living with the aggressor, and the aggressor is rarely held accountable. ·      Зўравонликдан жабр кўрганлар одатда оила, дўстлар ва жамият босими остида, шунингдек, стигматизация ва «ажрашган» деган тамғадан қўрқанни учун тажовузкор билан қайта яшашга рози бўлади, тажовузкор эса камдан-кам ҳолларда жавобгарликка тортилади.
Economic and psychological violence are not regulated by either the Administrative Code or the Criminal Code, although these types of violence are recognized in the Law on the protection of women. ·      Иқтисодий ва психологик зўравонлик, аёлларни ҳимоя қилиш тўғрисидаги қонунда эътироф этилганига қарамай, на Маъмурий кодекс, на Жиноят кодекси билан тартибга солинмайди.
all men are rational, and all women are emotional; ·      барча эркаклар рационал, барча аёллар эса эмоционал
beauty and youth are the key to success; ·      гўзаллик ва ёшлик - муваффақият калити
all men are strong and brave. ·      барча эркаклар - кучли ва жасур
The second group concerns the assignment of family and professional roles in accordance with gender. For women, the main social roles are family roles (mother, housewife), and for men are professional roles. Men are evaluated on the basis of their professional success, and women on the basis of having a family and children. For example: Иккинчи гуруҳ – жинсга кўра оилавий ва профессионал ролларни белгилаш. Аёллар учун асосий ижтимоий роллар – оила (она, уй бекаси), эркаклар учун – профессионал роллар. Эркаклар касбий муваффақият асосида, аёллар – оила ва фарзанди бор-йўқлиги асосида баҳоланади. Масалан:
A woman is created for a family, and she does not have to study, work, or, even more, make a career. ·      Аёл оила учун яратилган, унинг ўқиши, ишлаши ва, айниқса, карьера қилиши шарт эмас.
The third group of gender stereotypes is associated with differences in the content of work. Traditionally, it is believed that women's work should be of a performing, service nature and represents the development of a "natural female purpose": caring for family members, raising and educating children. Men, on the other hand, are assigned an instrumental sphere of activity, where creative, constructive, and managerial work takes priority.  Гендер стереотипларининг учинчи гуруҳи меҳнат мазмунидаги фарқлар билан боғлиқ. Анъанага кўра, аёлларнинг иши ижро етувчи, хизмат кўрсатувчи характерга эга бўлиши керак ва «аёлнинг табиий моҳияти»нинг ривожланишини ифодалайди: оила аъзоларига ғамхўрлик қилиш, болаларни тарбиялаш ва таълим бериш. Эркакларга эса фаолиятнинг инструментал соҳаси тайинланади, бу, асосан, ижод, бунёдкорлик ва раҳбарлик билан боғлиқ ишлардир.  
In addition to stereotypes, there are prejudices. Prejudices are views and opinions based on inaccurate or distorted information and knowledge, most often taken on faith from the words of other people. Стереотиплардан ташқари, ижтимоий янглиш қарашлар ҳам мавжуд. Ижтимоий янглиш қарашлар нотўғри ёки ўзгартирилган билимларга асосланган қарашлар ва фикрлардир, улар кўпинча бошқа одамларнинг сўзларига ишонишга асосланади.
Women are weak; ·      Аёллар заиф
A man cannot be a caring parent; ·      Эркак ғамхўр ота бўла олмайди
stereotype of taking care of one's appearance; ·      ташқи кўринишга аҳамият беришдаги стереотиплар;
stereotypes about professional roles: stereotypes of male and female professions, men's earnings, girls' education and women's careers, etc. ·      касбий роллар ҳақидаги стереотиплар: эркак ва аёл касбларининг стереотиплари, эркаклар даромадлари, қизлар таълими ва аёллар карьераси ва бошқалар.
National media are engaged in relaying these kinds of stereotypes.   Маҳаллий ОАВ ушбу турдаги стереотипларни қайта узатиш билан шуғулланади.
The most striking trend in the coverage gender issues is the criminalization of both female and male images, and there are much more materials that focus specifically on images of women as criminals than those with an emphasis on similar male images. As an example of the latter, you can consider the material under the headline "A man 'leaked' intimate videos of a girl from Andijan to social networks ". Гендер мавзусини ёритишнинг энг ёрқин трендлари – бу аёл ва эркак образларини криминаллаштиришдир. Бунда жиноятчининг айнан аёл эканлигига урғу берувчи материаллар жиноятчининг эркак киши эканлигига урғу бериш ҳолатларидан анча кўп. Сўнгги ҳолатга мисол сифатида «Андижонлик қизнинг интим видеоларини ижтимоий тармоқларга «қўйиб юборган» эркак» сарлавҳаси остидаги материални келтириш мумкин .
According to Article 3 of the Law of the Republic of Uzbekistan "On Guarantees of Equal Rights and Opportunities for Women and Men", indirect discrimination on the basis of sex is considered the creation of a situation, provision or criteria that place persons of one sex in a less favorable position compared to persons of the other sex, including the promotion of gender inequality through the media, education, culture, the establishment of conditions or requirements that may lead to negative consequences for persons of a certain sex.   Ўзбекистон Республикасининг «Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари тўғрисида»ги қонунига мувофиқ, жинси бўйича билвосита камситиш – бир жинсдаги шахсларни бошқа жинсдаги шахсларга нисбатан унчалик қулай бўлмаган ҳолатга қўядиган шароит, вазият ёки мезонларни яратиш, шу жумладан, оммавий ахборот воситалари, таълим, маданият орқали гендер тенгсизлигини тарғиб қилиш, маълум бир жинсдаги одамлар учун салбий оқибатларга олиб келиши мумкин бўлган шартлар ёки талабларни ўрнатишдир.  
When preparing a material, every journalist must keep in mind his/her obligations that are established in the Law "On the Protection of Professional Activity of Journalists", which states that when performing professional activity, a journalist must "observe the rules of professional ethics of journalists" and "respect the rights and freedoms, honor and dignity of the individual." It is also established that "a journalist may not use professional information for personal purposes, publish facts about an individual's private life, or use audio and video recording devices without the consent of the source of information or the author". Материални тайёрлашда ҳар бир журналист «Журналистларнинг касбий фаолиятини ҳимоя қилиш тўғрисида»ги қонунда белгиланган ўз вазифаларини ёдда тутиши керак. Қонунда белгиланганидек, журналист ўз касбий фаолиятини амалга оширишда «журналистларнинг касбий этикаси қоидаларига риоя қилиши» ва «шахснинг ҳуқуқ ва эркинликлари, шаъни ва қадр-қимматини ҳурмат қилиши» лозим. Шунингдек, «журналист ахборот манбаи ёки муаллифнинг розилигисиз профессионал маълумотлардан шахсий мақсадларда фойдаланиши, жисмоний шахснинг шахсий ҳаёти ҳақидаги фактларни эълон қилиши ёки аудио ва видео ёзиш мосламаларидан фойдаланиши мумкин эмас».
Stereotypes in society are not permanent. They can exist for a long time, change, or disappear completely over time and with changes in social conditions and culture.   Жамиятдаги стереотиплар ўзгарувчан. Улар узоқ вақт давомида мавжуд бўлиши мумкин, вақт ўтиши ва ижтимоий шароит ва маданиятнинг ўзгариши билан бутунлай ўзгариши ёки йўқ бўлиб кетиши мумкин.
Myth 1. Women are not equal with men in all rights 1 Афсона: аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг эмас.
The result of the survey showed that the vast majority of respondents are familiar with the concepts of "gender" and "gender equality", believe that these issues are very important and should be addressed at the level of government and local authorities. The opinion about equal rights and opportunities for women and men in all aspects is shared by 68%, and only 20% are of the opinion that women should not be equal with men in all rights.   Сўровнома натижалари шуни кўрсатдики, респондентларнинг аксарияти «гендер» ва «гендер тенглиги» тушунчалари билан таниш. Уларнинг фикрича, бу масалалар жуда муҳим ҳамда уларни ҳукумат ва маҳаллий ҳокимият органлари даражасида ҳал қилиш керак. 68% респондент аёллар ва эркаклар барча ҳуқуқларида тенг ҳуқуқ ва имкониятларга эга деган фикрда, респондентларнинг фақат кичиқ қисми – 20 фоизи аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлмаслиги керак, деган фикрда.