USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ҳар қандай: 208 words & 2 translates

English Ўзбек
The essence of gender analysis is to fully disclose any consequences for both sexes, not to promote or weaken the position of one of the parties. Gender analysis includes:  Гендер таҳлилининг моҳияти томонлардан бирининг позицияларини тарғиб қилиш ёки заифлаштириш эмас, балки ҳар икки жинс учун ҳам ҳар қандай оқибатларни тўлиқ очиб беришдан иборатдир. Гендер таҳлили қуйидагилардан иборат:
stereotypes in relation to appearance: a stereotype regarding clothing (a woman should remain feminine in any clothes); ·      ташқи кўринишга бўлган муносабат стереотиплари: кийимдаги стереотип (аёл ҳар қандай кийимда аёл бўлиб қолиши керак);
"improper moral character of a woman" who was allegedly guilty herself. The "inappropriate image" usually fits within the stereotypical idea of what a woman should and should not do. The fact of violence is thus relegated to the background, and the victim becomes accused, and violence - justified by society. It is very important to convey in the media the message that no "inappropriate behavior" justifies violence.   «Нотўғри образ» одатда аёл нима қилиши керак ва нима қилмаслиги кераклиги ҳақидаги стереотипик ғоя доирасида вужудга келади. Шундай қилиб, зўравонлик факти орқа фонга ўтказилади ва жабрланувчи айбланувчига айланади – зўравонлик жамият томонидан оқланади. ОАВ ҳеч қандай «ноўрин хатти-ҳаракатлар» зўравонликни оқламайди, деган хабарни тарқатиши жуда муҳимдир.  
Refraining from promoting sexist attitudes. Under no circumstances should a journalist assume that a woman might be to blame for what happened, or give advice restricting her activities, dress style, or behavior. It is recommended to avoid using dramatic expressions such as "defenseless", "lured" and "experienced worse than death", as they reinforce stereotypes about women, such as gullibility.   ·       Сексист қарашларнинг тарқалишини тарғиб қилмаслик. Ҳодиса аёлнинг айби бўлиши мумкинлигига ҳеч қандай шаклда ишора қилиш ёки аёлнинг фаолияти, кийиниш услуби ёки хатти-ҳаракатларини чеклайдиган маслаҳат бериш мумкин эмас. «Ҳимоясиз», «оғдириб олинган» ва «ўлимдан баттар қисматни бошидан ўтказган» каби драматик ибораларни ишлатишдан сақланиш керак, чунки улар аёлларнинг, масалан, ишонувчан экани ҳақидаги стереотипларини қўллаб-қувватлайди.  
Giving people the opportunity to speak. This means that when developing any topic, journalists should include direct speech in their texts, quote those who are directly involved in it. Whether they are victims of human trafficking, prisoners, participants in domestic violence situations - all those who, for various reasons, have found themselves in a vulnerable position, should have the right and opportunity to express their opinion and be heard by other members of society. ·      Одамларга гапиришга имкон бериш. Бу ҳар қандай мавзуни ишлаб чиқишда журналистлар ўз матнларига тўғридан-тўғри нутқни киритиши – ҳодисада бевосита иштирок этадиганлардан иқтибос келтириши кераклигини англатади. Турли сабабларга кўра нохуш вазиятга тушиб қолганларнинг барчаси – хоҳ одам савдоси қурбони бўлсин, хоҳ махбус ёки оиладаги зўравонлик ҳолатларидаги тажовузкор бўлсин – ўз фикрларини билдириш ва жамиятнинг қолган қисми томонидан эшитилиш ҳуқуқи ва имкониятига эга бўлиши керак.
Try to avoid gender stereotyping, i.e. do not approach the problem from the point of view of traditionalist approaches to female and male social roles, identifying it with any issues related in one way or another to the "natural destiny" of one sex or another. The main mistake in covering gender issues is to look for simple solutions and reduce them to the "traditional purpose" of women and men. ·      Гендер масалаларини стереотиплашдан қочишга ҳаракат қилинг, яъни муаммога аёл ва эркак ижтимоий ролларига анъанавий ёндашувлар нуқтаи назаридан ёндашмаслик, уни у ёки бу усулда муайян бир жинснинг «табиий вазифаси» билан боғлиқ бўлган ҳар қандай масалалар билан белгилаш мумкин эмас. Гендер масалаларини ёритишда асосий хато: оддий ечимларни топиш ҳамда уларни аёллар ва эркакларнинг «анъанавий вазифаси» даражасигача пасайтириш.
It can also be stories from the lives of real people, including journalists themselves, since they also manifest themselves in society not just as people, but also as men and women, which means that all of our actions have a gender dimension. Therefore, any daily activities, from shopping to driving a car, all this can become a direct informational opportunity for a journalistic material on the gender topic. Шунингдек бу реал одамлар ва ҳатто журналистларнинг ўз ҳаётидан ҳикоялар бўлиши ҳам мумкин, чунки улар ҳам жамиятда нафақат одамлар, балки эркаклар ва аёллар сифатида намоён бўлади, яъни бизнинг барча ҳаракатларимиз гендер ўлчовига эга. Шунинг учун, харид қилишдан тортиб, машина ҳайдашгача бўлган ҳар қандай кундалик фаолият – барчаси гендерга оид журналистик материаллар учун тўғридан-тўғри маълумот бўлиши мумкин.
The topic of gender problems in health care is also interesting and promising: who gets sick more often and for a longer period, men or women; whether there are "female" and "male" diseases; how public funding of the healthcare sector occurs depending on sex and gender; how men and women behave in cases of illness, whose behavior is more likely to contribute to the prevention of illness and/or to a speedy recovery, etc. Соғлиқни сақлашнинг гендер муаммолари мавзуси қизиқарли ва истиқболлидир: ким тез-тез ва узоқ вақт касал бўлади: эркаклар ёки аёллар; «аёл» ва «эркак» касалликлари мавжудми; давлат соғлиқни сақлаш соҳасини гендер ва жинсига қараб қандай молиялаштиради; эркак ва аёллар касаллик ҳолатида ўзини қандай тутади, уларнинг қай бирининг хатти-ҳаракати касалликнинг олдини олишга ва/ёки эрта тикланишга кўпроқ ҳисса қўшади ва ҳоказо.