USA English ‹ › UZ Uzbek

Found деди: 696 words & 2 translates

English Ўзбек
79. Pharaoh said, “Bring me every experienced sorcerer.” 79Фиръавн: «Менга барча билимдон сеҳргарни келтиринглар», деди.
80. And when the sorcerers came, Moses said to them, “Throw whatever you have to throw.” 80Сеҳргарлар келганида, Мусо уларга: «Сизлар ташламоқчи бўлган нарсангизни ташлангиз», деди.
82. “And God upholds the truth with His words, even though the sinners detest it.” 82Ва Аллоҳ Ўз калимаси ила, гарчи жиноятчилар ёқтирмаса ҳам, ҳақни рўёбга чиқарур», деди.
84. Moses said, “O my people, if you have believed in God, then put your trust in Him, if you have submitted.” 84Мусо: «Эй қавмим, агар Аллоҳга иймон келтирган бўлсангиз, агар мусулмон бўлсангиз, фақат Унгагина таваккал қилинг», деди.
86. “And deliver us, by Your mercy, from the disbelieving people.” 86Ва Ўз раҳматинг ила бизга кофир қавмлардан нажот бергин», дедилар.
88. Moses said, “Our Lord, you have given Pharaoh and his chiefs splendor and wealth in the worldly life. Our Lord, for them to lead away from Your path. Our Lord, obliterate their wealth, and harden their hearts, they will not believe until they see the painful torment.” 88Мусо: «Эй Роббимиз, Сен Фиръавнга ва унинг амалдорларига зебу зийнат ва молу дунё бердинг. Роббимиз, бу Сенинг йўлингдан адаштиришлари учундир. Роббимиз, уларнинг молларини йўқ қилгин ва қалбларини қаттиқ қилгин, то аламли азобни кўрмагунларича иймонга келмасинлар», деди.
89. He said, “Your prayer has been answered, so go straight, and do not follow the path of those who do not know.” 89У: «Батаҳқиқ, икковингизнинг дуоингиз қабул бўлди. Бас, собит туринглар ва билмайдиганларнинг йўлига эргашманглар», деди.
90. And We delivered the Children of Israel across the sea. Pharaoh and his troops pursued them, defiantly and aggressively. Until, when he was about to drown, he said, “I believe that there is no god except the One the Children of Israel believe in, and I am of those who submit.” 90Ва Бани Исроилни денгиздан ўтказдик. Бас, Фиръавн ва унинг аскарлари ҳаддан ошган ва туғён қилган ҳолда уларни таъқиб этдилар. Токи унга ғарқ бўлиш етганида: «Бани Исроил иймон келтирган зотдан ўзга илоҳ йўқлигига иймон келтирдим ва мен мусулмонларданман», деди.
26. “That you shall worship none but God. I fear for you the agony of a painful Day.” 26Аллоҳдан ўзгага ҳеч ибодат қилманглар, албатта, мен сизларга аламли кун азоби бўлишидан қўрқаман», дедириб юбордик.
27. The notables who disbelieved among his people said, “We see in you nothing but a man like us, and we see that only the worst among us have followed you, those of immature judgment. And we see that you have no advantage over us. In fact, we think you are liars.” 27Унинг қавмидан куфр келтирган зодагонлар: «Биз сени ҳам фақат ўзимизга ўхшаган одам эканингни кўряпмиз, сенга ичимиздан эси паст пасткашларимизгина эргашаётганини кўряпмиз, сизларнинг биздан устун фазлингизни кўрмаяпмиз, балки сизларни ёлғончи деб ўйлаяпмиз», дедилар.
31. “I do not say to you that I possess the treasures of God, nor do I know the future, nor do I say that I am an angel. Nor do I say of those who are despicable in your eyes that God will never give them any good. God is Aware of what lies in their souls. If I did, I would be one of the wrongdoers.” 31Мен сизларга: «Ҳузуримда Аллоҳнинг хазиналари бор», демайман. Ғайбни ҳам билмайман. «Мен фариштаман», демайман. «Кўзингизга ҳақир кўринаётганларга Аллоҳ ҳаргиз яхшилик бермайди», демайман. Уларнинг дилларида нима борлигини Аллоҳ яхши биладир. Акс ҳолда, мен, албатта, золимлардан бўлиб қоламан», деди.
32. They said, “O Noah, you have argued with us, and argued a great deal. Now bring upon us what you threaten us with, if you are truthful.” 32Улар: «Эй Нуҳ, батаҳқиқ, сен биз билан тортишдинг, кўп тортишдинг. Энди, агар ростгўйлардан бўлсанг, бизга ваъда қилаётган нарсангни келтир», дедилар.
34. “My advice will not benefit you, much as I may want to advise you, if God desires to confound you. He is your Lord, and to Him you will be returned.” 34Ва агар Аллоҳ сизларни йўлдан оздиришни истаса, мен насиҳат қилишни хоҳлаганим билан насиҳатим сизларга манфаат бермайди. У сизнинг Роббингиздир ва Унга қайтарилурсиз», деди.
39. “You will surely know upon whom will come a torment that will abase him, and upon whom will fall a lasting torment.” 39Бас, яқинда кимга шарманда қилувчи азоб келишини ва кимнинг устига муқим азоб тушишини билиб олурсиз», деди.
40. Until, when Our command came, and the volcano erupted, We said, “Board into it a pair of every kind, and your family—except those against whom the sentence has already been passed—and those who have believed.” But those who believed with him were only a few. 40Токи Бизнинг амримиз келиб, таннур фаввора отганда: «У(кема)га ҳар нарсадан бир жуфтдан ва аҳлингдан аввал сўз кетмаганини ва иймон келтирганларни ол», дедик. У билан бирга иймон келтирганлар жуда оз эди.
41. He said, “Embark in it. In the name of God shall be its sailing and its anchorage. My Lord is indeed Forgiving and Merciful.” 41Ва у: «Кемага мининглар, унинг юриши ҳам, туриши ҳам Аллоҳнинг исми ила бўлур. Албатта, Роббим мағфиратли ва раҳмлидир», деди.
42. And so it sailed with them amidst waves like hills. And Noah called to his son, who had kept away, “O my son! Embark with us, and do not be with the disbelievers.” 42Ва у(кема) уларни тоғлардек тўлқинда олиб кетаётганида, Нуҳ бир четда турган ўғлига: «Эй ўғлим, биз билан бирга мингин, кофирлар билан бирга бўлмагин», деди.

43. He said, “I will take refuge on a mountain—it will protect me from the water.” He said, “There is no protection from God’s decree today, except for him on whom He has mercy.” And the waves surged between them, and he was among the drowned.

43У (ўғил): «тоққа жойлашиб олсам, мени сувдан сақлайдир», деди. У эса: «Бугун Аллоҳнинг амридан сақловчи йўқдир. Магар кимни раҳм қилсагина (сақлар)», деди. Шунда ораларини тўлқин тўсди ва у (ўғил) ғарқ бўлганлардан бўлди.

45. And Noah called to his Lord. He said, “O My Lord, my son is of my family, and Your promise is true, and You are the Wisest of the wise.” 45Нуҳ Роббига нидо қилиб: «Роббим, албатта, ўғлим аҳлимдандир, албатта, ваъданг ҳақдир ва Сен ҳукм қилгувчиларнинг энг ҳикматлисисан», деди.
46. He said, “O Noah, he is not of your family. It is an unrighteous deed. So do not ask Me about something you know nothing about. I admonish you, lest you be one of the ignorant.” 46У зот: «Эй Нуҳ, албатта у(ўғил) аҳлингдан эмас. Албатта, у яхши амал эмасдир. Ўзингнинг илминг бўлмаган нарсани зинҳор сўрамагин. Мен сенга жоҳиллардан бўлмаслигингни насиҳат қиламан», деди.