USA English ‹ › UZ Uzbek

Found tries: 186 words & 2 translates

English Ўзбек
Many countries have adopted National Programs and Action Plans for Gender Equality. In these documents, the key role is given to the mass media, which are expected to widely publicize and promote the state policy in the field of gender equality. At the same time, it is reasonable to consider the media as the target object of its influence. Кўпгина мамлакатларда гендер тенглигини таъминлаш бўйича Миллий дастурлар ва ҳаракатлар режалари қабул қилинган. Уларда гендер тенглиги соҳасидаги давлат сиёсатини кенг ёритиш ва тарғиб қилиши кузда тутилган ОАВга алоҳида эътибор берилган. Шу билан бирга, ОАВни ушбу сиёсат таъсирининг мақсадли объекти сифатида кўриб чиқиш ҳам тавсия этилади.
Establishment of a National Press Council. In most European countries, as well as in some post-Soviet states, press councils have been created that contribute to the professionalization of editorial offices. A Press Council is an independent professional association that promotes the empowerment of consumers to demand a professional approach from the media by peacefully resolving disputes between the media audience and the media, improving the quality of journalism and observing the principles of journalistic ethics by editorial offices and media companies. ·      Матбуот масалалари бўйича Миллий кенгашни яратиш. Аксарият Европа мамлакатларида, шунингдек баъзи собиқ совет давлатларида таҳририятларни профессионаллаштиришга кўмаклашиш учун матбуот кенгашлари ташкил этилган. Матбуот кенгаши – бу медиа аудитория ва ОАВ ўртасидаги низоларни тинч йўл билан ҳал қилиш орқали истеъмолчиларнинг ОАВдан профессионал ёндашувни талаб қилиш имкониятларини кенгайтириш, журналистика сифатини ошириш ҳамда таҳририятлар ва медиакомпаниялар томонидан журналистик этика принципларига риоя қилишга ёрдам берувчи мустақил профессионал бирлашмадир.
The contradictions and protectionism that have emerged are creating fragmentation of the world economy and supply chain disruptions, which are in turn creating new dividing lines that prevent countries from cooperating effectively in trade, finance and investment, technology transfer and innovation. Қарама-қаршилик ва протекционизм жаҳон иқтисодиёти парчаланиши ва етказиб бериш занжирлари узилишига сабаб бўлмоқда. Мамлакатларнинг савдо, молия, сармоя, технология ва инновациялар трансфери соҳаларидаги самарали ҳамкорлигида тўсқинлик қиладиган янги ажратувчи чегаралар вужудга келмоқда.
In this regard, our Organization continues to serve as a focal point for many countries seeking to build broad cooperation without political and ideological biases. Шу маънода, Ташкилотимиз сохта сиёсий ва мафкуравий қарашлардан холи бўлган кенг кўламли ҳамкорликни ўрнатишга интилаётган кўплаб мамлакатларни ўзига тортадиган марказ бўлиб қолмоқда.
In this context, I propose to hold annually SCO Plus Dialogue on Security Issues with the participation of the heads of the competent bodies and experts of all our countries. Бу борада мамлакатларимиз ваколатли органлари раҳбарлари ва экспертлари иштирокида ҳар йили “Хавфсизлик масалалари бўйича ШҲТ плюс мулоқоти”ни ўтказишни таклиф этаман.
Today at the summit we agreed to take comprehensive measures to simplify trade procedures and develop e-commerce, stimulate technological cooperation, including in the industries of the future. Биз бугун саммитда савдо жараёнларини соддалаштириш ва электрон савдони ривожлантириш, технологик кооперацияни, шу жумладан, келажак саноат тармоқларини рағбатлантириш бўйича комплекс чора-тадбирларни қабул қилишга келишиб олдик.
In order to create an effective platform for business dialogue with the participation of all partners, we propose the annual holding of the SCO EXPO International Industrial Exhibition in our countries. Барча шерикларни жалб қилган ҳолда бизнес-мулоқот учун самарали платформани яратиш мақсадида мамлакатларимизда ҳар йили “ШҲТ ЭКСПО” халқаро саноат кўргазмасини ўтказишни таклиф этамиз.
The global problems such as climate change and environmental disasters cannot be ignored by the Organization. Our countries are increasingly facing natural disasters, land degradation, reduced agricultural yields, air pollution and water shortages. Иқлим ўзгариши ва экологик фожиалар каби глобал муаммолар Ташкилотимиз эътиборидан четда қолиб кетиши мумкин эмас. Мамлакатларимиз табиий офатлар, тупроқ деградацияси, қишлоқ хўжалигида ҳосилдорлик пасайиши, ҳавонинг ифлосланиши, сув етишмаслиги каби муаммолар билан тез-тез тўқнаш келмоқда.

These developments have led to an increasingly rich and vibrant strategic partnership between our countries. 

Ушбу воқеалар мамлакатларимиз ўртасида тобора сермазмун ва жадал стратегик шерикликка олиб келди. 

Moscow, he said, would view that as the “direct participation” of Nato countries in the war in Ukraine. Унинг сўзларига кўра, агар Ғарб бунинг аксини қилгудек бўлса, Москва бу амални НАТО давлатларининг Украинадаги урушда "бевосита иштирок этиши" ўлароқ кўради.
“It would substantially change the very essence, the nature of the conflict,” the Kremlin leader continued. “This will mean that Nato countries, the USA and European states, are fighting with Russia.” "Бундай ҳолат ихтилоф табиатини буткул ўзгартириб юборади. Бу НАТО давлатлари, АҚШ ва Европа Россия билан уришаётганини англатади", деган президент Путин.
“No matter who tries to stand in our way or create threats for our country and our people, they must know that Russia will respond immediately,” the Kremlin leader had declared. "Ким бўлишидан қатъий назар йўлимизда туришга уринган ёки мамлакатимиз, халқимиз учун хатар яратганлар Россия зудликда жавоб қайтаришини билиб қўйишлари керак.
“Second, we believe that if someone is thinking it is possible to supply such weapons to a war zone to strike our territory and create problems for us, why can’t we supply our weapons of the same class to those regions around the world where they will target sensitive facilities of the countries that are doing this to Russia?” "Иккинчидан, агар кимдир бизнинг ҳудудга зарба бериш ва бизга муаммо яратиш учун уруш майдонига шундай қуролларни етказиб бериш мумкин, деб ўйлаётган бўлса, унда нега биз айни турдаги қуролларни дунё бўйлаб етказиб, шу ишни Россияга қилаётган давлатларнинг муҳим объектларини нишонга ололмаймиз?" қўшимча қилган эди шу йил ёзида ўтган ўша йиғинда.
Since 2016, with the rise to power of Shavkat Mirziyoyev in Uzbekistan, the regional situation has undergone significant changes, with Central Asia moving toward closer cooperation. Mirziyoyev not only identified the improvement of relations among the countries of Central Asia as a main goal of his foreign policy, but he invested significant diplomatic energy in deepening region-wide economic, political, and security cooperation. 2016 йилдан бошлаб, Ўзбекистонда Шавкат Мирзиёевнинг ҳокимиятга келиши билан минтақавий вазият сезиларли ўзгаришлар рўй берди, Марказий Осиё янада яқин ҳамкорликка интила бошлади. Мирзиёев нафақат Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги муносабатларни яхшилашни ташқи сиёсатининг асосий мақсади сифатида белгилади, балки минтақадаги иқтисодий, сиёсий ва хавфсизлик соҳасидаги ҳамкорликни чуқурлаштиришга катта дипломатик куч сарфлади.
A key moment for the region was the creation of the Consultative Meetings of Central Asian Heads of State at Mirziyoyev’s initiative. These meetings have evolved into an effective regular platform for regional dialogue, aimed at jointly creating a zone of stability, security, and sustainable development. This evolution of a “Central Asian spirit” highlights the close interconnection and complementarity of the internal and external policies of the region’s countries. Мирзиёев ташаббуси билан Марказий Осиё давлатлари раҳбарларининг Маслаҳат учрашувлари ташкил этилиши минтақа учун муҳим воқеа бўлди. Ушбу учрашувлар биргаликда барқарорлик, хавфсизлик ва изчил тараққиёт ҳудудини яратишга қаратилган минтақавий мулоқотнинг самарали мунтазам платформасига айланди. "Марказий Осиё руҳи"нинг бундай ривожланиши минтақа мамлакатларининг ички ва ташқи сиёсати ўртасидаги узвий боғлиқлик ва бир-бирини тўлдиришини яққол кўрсатади.
Over the past 30 years, the Central Asian countries have pursued a multi-vector foreign policy focused on establishing pragmatic relations with numerous external partners. This approach allows the states of the region to balance various external forces, maintaining their independence and flexibility in international relations. Such a course strengthens their economic resilience, security, and positions on the global stage. A multi-vector foreign policy also enables Central Asian countries to respond quickly to global challenges and adapt effectively to changing geopolitical realities. Сўнгги 30 йил давомида Марказий Осиё давлатлари кўплаб ташқи шериклар билан прагматик муносабатларни ўрнатишга қаратилган кўп векторли ташқи сиёсатни юритди. Бундай ёндашув минтақа давлатларига турли ташқи кучлар мувозанатини сақлаш, халқаро муносабатларда ўз мустақиллиги ва мослашувчанлигини сақлаб қолиш имконини беради. Бу сиёсат уларнинг иқтисодий барқарорлиги, хавфсизлиги ва жаҳон майдонидаги мавқеини мустаҳкамлайди. Шунингдек, кўп векторли ташқи сиёсат Марказий Осиё мамлакатларига глобал таҳдидларга тезкор жавоб чорасини кўриш ва ўзгарувчан геосиёсий воқеликка самарали мослашиш имконини беради.
First, the strategic nature of regional cooperation. During Donald Trump’s first presidency, the “U.S. Strategy for Central Asia 2019-2025: Advancing Sovereignty and Economic Prosperity” was adopted, aimed at strengthening the region’s countries’ independence, fostering their economic development, and ensuring stability. Биринчидан, минтақавий ҳамкорликнинг стратегик аҳамияти. Доналд Трампнинг биринчи президентлиги даврида минтақа давлатлари мустақиллигини мустаҳкамлаш, уларнинг иқтисодий ривожланишини рағбатлантириш ва барқарорликни таъминлашга қаратилган "АҚШнинг 2019-2025 йилларга мўлжалланган Марказий Осиё стратегияси: суверенитет ва иқтисодий фаровонликни юксалтириш" қабул қилинди.
The strategy outlines six key principles. The first is to support the sovereignty and independence of the region’s countries and help strengthen democratic institutions and economic development. The second is to reduce terrorist threats by enhancing the capacity of law enforcement agencies and reintegrating former fighters into society. The third is to promote Afghanistan’s stabilization and develop economic ties between it and Central Asia. The fourth is to encourage regional integration by developing cooperation in the areas of economy, trade, culture, and security. The fifth is to support reforms in the areas of rule of law, human rights, and political inclusivity. The sixth is to stimulate U.S. investments by creating a transparent and open business environment. Стратегияда олтита асосий тамойил белгиланган. Биринчиси, минтақа мамлакатларининг суверенитети ва мустақиллигини қўллаб-қувватлаш, демократик институтлар ва иқтисодий тараққиётни мустаҳкамлашга кўмаклашиш. Иккинчиси, ҳуқуқни муҳофаза қилиш органларининг салоҳиятини ошириш ва собиқ жангчиларни жамиятга қайта интеграция қилиш орқали террорчилик таҳдидларини камайтириш. Учинчиси, Афғонистоннинг барқарорлашувига кўмаклашиш ва у билан Марказий Осиё ўртасидаги иқтисодий алоқаларни ривожлантириш. Тўртинчиси, иқтисодиёт, савдо, маданият ва хавфсизлик соҳаларидаги ҳамкорликни ривожлантириш орқали минтақавий интеграцияни рағбатлантириш. Бешинчиси, қонун устуворлиги, инсон ҳуқуқлари ва сиёсий инклюзивлик соҳаларидаги ислоҳотларни қўллаб-қувватлаш. Олтинчиси, шаффоф ва очиқ бизнес муҳитини яратиш орқали АҚШ инвестицияларини рағбатлантириш.
Second, Central Asia will be watching the U.S. presidential election due to the importance of the C5+1 dialogue platform. In 2015, during Barack Obama’s presidency, the C5+1 platform was launched, providing for regular meetings of the foreign ministers of the five Central Asian countries and the United States. This initiative marked an important step in the development of diplomatic cooperation aimed at addressing key issues in security, economy, and environment. Иккинчидан, C5+1 мулоқот платформасининг аҳамияти туфайли Марказий Осиёнинг АҚШ президентлик сайловларига қизиқиши катта. 2015 йилда, Барак Обама президентлиги даврида, Марказий Осиёнинг бешта мамлакати ва АҚШ ташқи ишлар вазирларининг мунтазам учрашувларини таъминлайдиган C5+1 платформаси ишга туширилган эди. Ушбу ташаббус хавфсизлик, иқтисодиёт ва экология соҳасидаги асосий масалаларни ҳал этишга қаратилган дипломатик ҳамкорликни ривожлантиришда муҳим қадам бўлди.
Over the past nine years, the C5+1 platform has strengthened dialogue and cooperation between the United States and Central Asian countries through regular ministerial meetings, expert discussions, and the work of thematic groups. This format has allowed the parties to focus on resolving key regional issues, such as security, economic development, energy security, and environmental protection. Thanks to the “C5+1,” the U.S. and Central Asian states have not only established closer ties but also created mechanisms for more effective cooperation aimed at maintaining stability and sustainable growth in the region. Ўтган тўққиз йил ичида C5+1 платформаси мунтазам вазирлик учрашувлари, экспертлар муҳокамалари ва мавзули гуруҳлар фаолияти орқали АҚШ ва Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги мулоқот ва ҳамкорликни мустаҳкамлади. Бу формат томонларга хавфсизлик, иқтисодий ривожланиш, энергетика хавфсизлиги ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш каби асосий минтақавий муаммоларни ҳал этишга эътибор қаратиш имконини берди. "C5+1" туфайли АҚШ ва Марказий Осиё давлатлари нафақат яқин алоқалар ўрнатди, балки минтақада барқарорлик ва изчил ўсишни таъминлашга қаратилган янада самарали ҳамкорлик механизмларини яратди.