USA English ‹ › UZ Uzbek

Found lt: 1426 words & 2 translates

English Ўзбек
It should be noted that Article 5 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women stipulates that States Parties shall take all appropriate measures to modify the social and cultural patterns of conduct of men and women, with a view to achieving the elimination of prejudices and customary and all other practices which are based on the idea of the inferiority or the superiority of either of the sexes or on stereotyped roles for men and women 3 Таъкидлаш жоизки, «Хотин-қизларни камситишнинг барча шаклларига барҳам бериш тўғрисида»ги конвенциянинг 5-моддасида иштирокчи давлатлар «жинслардан бирининг устунлиги ёки эркак ва аёлларнинг стереотипик роллари ғоясига асосланувчи қарашлар, урф-одатлар ва бошқа барча амалиётларни бекор қилишга эришиш мақсадида эркак ва аёллар хулқ-атворининг ижтимоий ва маданий шаклларини ўзгартириш» учун барча тегишли чораларни кўришлари кераклиги белгилаб қўйилган.
The Criminal Code of Uzbekistan provides for punishment for incitement to suicide (Article 103); inducement to commit suicide (article 1031) intentional infliction of bodily harm (articles 104-105 , 109); torture (article 110); threats of murder or violence (Article 112); rape (article 118); forced satisfaction of sexual need in an unnatural form (Article 119); forcing a woman to enter into marriage or preventing her from entering into marriage (Article 136); slander (article 139); insult (Article 140); violation of the equal rights of citizens (article 141). Typically, persons who have committed domestic violence are held liable under the above-mentioned articles. ·      Ўзбекистон Жиноят кодексида ўзини ўзи ўлдириш даражасига етказиш (103- модда); ўзини ўзи ўлдиришга ундаш (103'-модда); қасддан баданга шикаст етказиш ( 104-105 , 109-моддалар); қийнаш (110-модда); ўлдириш ёки зўрлик ишлатиш билан қўрқитиш (112-модда); номусга тегиш (118-модда); жинсий эҳтиёжни зўрлик ишлатиб ғайритабиий усулда қондириш (119-модда); аёлни эрга тегишга мажбур қилиш ёки унинг эрга тегишига тўсқинлик қилиш (136- модда); туҳмат (139-модда); ҳақорат қилиш (140-модда); фуқароларнинг тенг ҳуқуқлилигини бузиш (141-модда) учун жазо белгиланган. Одатда, оилада зўравонлик қилган шахслар юқорида кўрсатилган моддалар бўйича жавогарликка тортилади.
These figures show the scale of the problem of violence in society. However, according to the Article 66-1 of the Criminal Procedure Code of the Republic of Uzbekistan, a person who has committed a crime that caused harm to health or sexual freedom is exempted from criminal liability in connection with reconciliation with the victim. Бу рақамлар жамиятдаги зўравонлик муаммосининг кўламини кўрсатади. Бироқ Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 66-1-моддасига кўра жиноят содир этган шахс, соғлиқ ёки жинсий эркинликка зарар етказса, жабрланувчи билан ярашиш муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод қилинади.  
Economic and psychological violence are not regulated by either the Administrative Code or the Criminal Code, although these types of violence are recognized in the Law on the protection of women. ·      Иқтисодий ва психологик зўравонлик, аёлларни ҳимоя қилиш тўғрисидаги қонунда эътироф этилганига қарамай, на Маъмурий кодекс, на Жиноят кодекси билан тартибга солинмайди.
Disabled women cannot give birth to healthy children; ·      Ногирон аёллар соғлом бола туға олмайди
According to Article 3 of the Law of the Republic of Uzbekistan "On Guarantees of Equal Rights and Opportunities for Women and Men", indirect discrimination on the basis of sex is considered the creation of a situation, provision or criteria that place persons of one sex in a less favorable position compared to persons of the other sex, including the promotion of gender inequality through the media, education, culture, the establishment of conditions or requirements that may lead to negative consequences for persons of a certain sex.   Ўзбекистон Республикасининг «Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари тўғрисида»ги қонунига мувофиқ, жинси бўйича билвосита камситиш – бир жинсдаги шахсларни бошқа жинсдаги шахсларга нисбатан унчалик қулай бўлмаган ҳолатга қўядиган шароит, вазият ёки мезонларни яратиш, шу жумладан, оммавий ахборот воситалари, таълим, маданият орқали гендер тенгсизлигини тарғиб қилиш, маълум бир жинсдаги одамлар учун салбий оқибатларга олиб келиши мумкин бўлган шартлар ёки талабларни ўрнатишдир.  
Stereotypes in society are not permanent. They can exist for a long time, change, or disappear completely over time and with changes in social conditions and culture.   Жамиятдаги стереотиплар ўзгарувчан. Улар узоқ вақт давомида мавжуд бўлиши мумкин, вақт ўтиши ва ижтимоий шароит ва маданиятнинг ўзгариши билан бутунлай ўзгариши ёки йўқ бўлиб кетиши мумкин.
Local researcher D.N. Karimova refers to the results of an online survey of 1,170 families from all regions of the republic, conducted by the Oila Scientific-Practical Research Center at the end of April 2020 10 . This survey revealed the extent to which existing stereotypes coincide with the real situation in families of Uzbekistan. Ватандошимиз – тадқиқотчи Д.Н. Каримова 2020 йил апрель ойи охирида «Оила» илмий-амалий тадқиқот маркази томонидан республиканинг барча ҳудудларидан 1170 оилани қамраб олган онлайн сўров 11 натижаларига ишора қилмоқда. Ушбу сўровнома мавжуд стереотиплар Ўзбекистондаги оилалардаги ҳақиқий ҳолатга қанчалик мос келишини аниқлаш имконини беради.
The result of the survey showed that the vast majority of respondents are familiar with the concepts of "gender" and "gender equality", believe that these issues are very important and should be addressed at the level of government and local authorities. The opinion about equal rights and opportunities for women and men in all aspects is shared by 68%, and only 20% are of the opinion that women should not be equal with men in all rights.   Сўровнома натижалари шуни кўрсатдики, респондентларнинг аксарияти «гендер» ва «гендер тенглиги» тушунчалари билан таниш. Уларнинг фикрича, бу масалалар жуда муҳим ҳамда уларни ҳукумат ва маҳаллий ҳокимият органлари даражасида ҳал қилиш керак. 68% респондент аёллар ва эркаклар барча ҳуқуқларида тенг ҳуқуқ ва имкониятларга эга деган фикрда, респондентларнинг фақат кичиқ қисми – 20 фоизи аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлмаслиги керак, деган фикрда.  
The proportion of those who believe that women should have more rights than men is 4% (of which 6% are women and 2% are men). The rest found it difficult to answer. The figures show that an overwhelming number of respondents agree that women should be equal with men in all rights. Аёл эркакка қараганда кўпроқ ҳуқуқларга эга бўлиши керак деб жавоб берганларнинг улуши 4%ни (шундан 6% аёллар ва 2% эркаклар) ташкил этди. Қолганлар жавоб беришда қийналди. Рақамлар шуни кўрсатадики, респондентларнинг аксарияти аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлиши керак деб ҳисоблайди.
According to the results of the survey, 42% of respondents believe that a woman as a manager is quite effective as she is practical and energetic, 35% think that she is even more effective than a man; and 23% believe that men are still more successful in work and career (of which 15% are women and 32% are men). Сўровнома натижаларига кўра, респондентларнинг 42 фоизи аёл раҳбар сифатида жуда самарали, чунки у ишни пухта ва ғайрат билан бажаради деган фикрда, 35 фоизи эса аёл раҳбарлар эркакдан ҳам самаралироқ, деб билади. 23% респондентлар (15% аёллар ва 32% эркаклар) эркаклар, нима бўлганда ҳам, ўз меҳнат фаолияти ва карьерасида муваффақиятлироқ эканига ишонади.
At the same time, 60% of respondents believe that men should be equally engaged in household chores and upbringing of children, as it will be a good example for them and will help women to devote their free time to themselves and their health. Шу билан бирга, респондентларнинг 60 фоизи эркак уй ишлари билан шуғулланиши ва болаларни аёл билан тенг равишда тарбиялаши керак, чунки бу болалар учун яхши намуна бўлади, аёлга бўш вақтини ўзи ва соғлиғига бағишлашга ёрдам беради, деб ҳисоблайди.
Theoretically, differences in the behavior patterns of men and women can cause family, interpersonal and intrapersonal conflicts. Inconsistency of gender behavior with stereotypes and cultural norms of gender roles can also generate tension and conflict.   Назарий жиҳатдан, эркак ва аёлларнинг хулқ-атворидаги фарқлар оилавий, шахслараро ва шахслар ичидаги низоларни келтириб чиқариши мумкин. Гендер хулқ-атворининг стереотиплар ва гендер ролини бажаришнинг маданий меъёрларига риоя қилмаслик ҳам кескинлик ва зиддиятни келтириб чиқариши мумкин.  
The results of the survey showed that during the quarantine, when all family members lived together under one roof for a long time, 46% of respondents did not observe any changes in gender roles in their families, 39% believed that relations in the family had improved, and only 3% stated that the position of women in the family had deteriorated. 93% of respondents noted the absence of cases of domestic violence in their family.   Сўровнома натижалари шуни кўрсатдики, карантин даврида, барча оила аъзолари узоқ вақт давомида бир том остида бирга яшаганларида, респондентларнинг 46 фоизи ўз оилаларида гендер ролларида ҳеч қандай ўзгаришларни кузатмаган, 39 фоизи оилавий муносабатлар яхшиланганига ишонади ва фақат 3 фоиз респондент оилада аёллар мавқенининг ёмонлашганлигини қайд этди. Респондентларнинг 93 фоизи оилаларида оиладаги зўравонлик ҳолатлари йўқлигини таъкидлади.  
The results of the survey show that the Uzbek society had and has its own specific stereotypes of the behavior of men and women, depending on the historically established customs and traditions, culturally and religiously accepted norms and rules of life activity. Сўровнома натижалари шуни кўрсатдики, ўзбек жамиятида тарихан шаклланган урф-одат ва анъаналар, маданият ва динда қабул қилинган турмуш нормалари ва қоидаларига боғлиқ ҳолда эркаклар ва аёллар хулқ-атворининг ўзига хос стереотиплари мавжуд бўлган ва ҳозир ҳам мавжуд.  
3. "Ideal": stable simplified ideas about the ideal woman - this is a generalized and, oddly enough, well-perceived by the female audience, the stereotypical image of a woman who is successful in all areas of her life: from personal to social; she definitely has a family and children, she is an exemplary mother and housewife, she has risen up the career ladder to a middle management position, she looks like a model, or at least strives to, she leads a healthy lifestyle, etc 3.     «Идеал»: идеал аёл ҳақидаги барқарор соддалаштирилган ғоялар: бундай аёл образи аёл аудитория томонидан ҳаётининг барча соҳаларида, шахсийдан ижтимоий соҳаларгача, муваффақият қозонган аёлнинг стереотипик қиёфаси: унинг хар доим оиласи ва болалари бор, у намунали она ва уй бекаси, у мартаба зинапоясидан кўтарилиб, ўрта даражадаги менежер лавозимини эгаллаган, у фотомоделга ўхшайди ёки хар кандай ҳолатда шунга интилади, соғлом турмуш тарзини олиб боради ва хоказо.
A new type of woman is emerging as a result of changes in her life values and guidelines, which is characterized by the following qualities: Ҳаётий қадриятлари ва мўлжалидаги ўзгаришлар натижасида қуйидаги фазилатлар билан таърифланувчи янги типдаги аёллар пайдо бўлмоқда:
Are content providers merely transmitters of messages related to gender inequality, or partners in the implementation of the Beijing Declaration and the other goals mentioned above, contributing to the creation and multiplication of information and knowledge? ·      Контент етказиб берувчилар шунчаки гендер тенгсизлиги ҳақидаги хабарларни етказиб берувчиларми ёки Пекин декларациясини ва юқорида айтиб ўтилган бошқа мақсадларни амалга оширишда шерикларми, маълумот ва билимларни яратишга ҳисса қўшадими, уларнинг натижасини оширадими?
Due to the lack of information, as a rule, commentators on social networks begin to analyze the situation and give their assessment with opinions ranging from "a terrible situation took place" to "it was her own fault".   Ахборот етишмаслиги туфайли, одатда, ижтимоий тармоқлардаги шарҳловчилар вазиятни таҳлил қила бошлайди ва ўз баҳоларини беради, бунда турли фикрлар айтилади: «даҳшатли ҳолат юз берди»дан «бу сизнинг айбингиз»гача.  
"improper moral character of a woman" who was allegedly guilty herself. The "inappropriate image" usually fits within the stereotypical idea of what a woman should and should not do. The fact of violence is thus relegated to the background, and the victim becomes accused, and violence - justified by society. It is very important to convey in the media the message that no "inappropriate behavior" justifies violence.   «Нотўғри образ» одатда аёл нима қилиши керак ва нима қилмаслиги кераклиги ҳақидаги стереотипик ғоя доирасида вужудга келади. Шундай қилиб, зўравонлик факти орқа фонга ўтказилади ва жабрланувчи айбланувчига айланади – зўравонлик жамият томонидан оқланади. ОАВ ҳеч қандай «ноўрин хатти-ҳаракатлар» зўравонликни оқламайди, деган хабарни тарқатиши жуда муҳимдир.