USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ол: 8828 words & 2 translates

English Ўзбек
Thus, the main idea of using a gender-correct language is to avoid the use of words that may indicate a subject's gender in situations where the gender is not stated or specified. Шундай қилиб, гендер-коррект тилдан фойдаланишнинг асосий ғояси субъектнинг жинси айтиб ўтилмаган ёки аниқланмаган ҳолатларда унинг жинсига ишора қилиши мумкин бўлган сўзларни қўлламасликдан иборат.
Taking into account the experience of foreign national programs and plans to achieve gender equality, the following recommendations can be put forward:  Гендер тенглигига эришиш йўналишидаги хорижий Миллий дастурлар ва режалар тажрибасини инобатга олган ҳолда қуйидаги тавсияларни илгари суриш мумкин:
systematically conduct comprehensive gender studies of the media; ·      ОАВнинг комплекс гендер тадқиқотларини тизимли равишда олиб бориш;
implement special educational programs to increase the gender sensitivity of journalists and representatives of structures involved in media regulation; ·      журналистлар ва ОАВ фаолиятини назорат қилувчи идоралар вакилларининг гендер сезгирлигини ошириш учун махсус таълим дастурларини амалга ошириш;
provide support to educational institutions and public organizations working in this area. ·      ушбу соҳада фаолият олиб борувчи таълим муассасалари ва жамоат ташкилотларини қўллаб-қувватлаш.
In order to identify trends in gender equality in the media, to identify factors that cause inadequate representation of women in the media, and to understand the role of the media in fighting domestic violence, editorial offices from around the world and journalistic associations conduct media monitoring and determine the degree of compliance of the content of information resources to ethical standards and the participation of editorial staff in the implementation of measures to protect human rights, including the rights of women and children to a life without violence. ОАВда гендер тенглиги тенденцияларини аниқлаш, оммавий ахборот воситаларида аёлларни ноадекват тақдим этишни келтириб чиқарадиган омилларни аниқлаш ва оиладаги зўравонликка қарши курашда ОАВнинг ролини тушуниш мақсадида бутун дунё таҳририятлари ва журналистика уюшмалари медиамониторинг ўтказади ва ахборот ресурслари контентининг ахлоқий меъёрларга мувофиқлиги даражасини, таҳририятларнинг инсон ҳуқуқларини, шу жумладан аёллар ва болаларнинг зўравонликсиз яшаш ҳуқуқларини ҳимоя қилишдаги иштирокини аниқлайди.
The monitoring methodology usually includes the following:  Мониторинг методологияси одатда қуйидагиларни ўз ичига олади:
analysis of articles (radio or TV programs); ·      мақолалар таҳлили (радио ёки телекўрсатувлар):
analysis of images of women and men: number, role and location (on the front or back page, at the beginning of the news or at the end); ·      аёллар ва эркаклар тасвирларини таҳлил қилиш: сони, роли ва жойлашуви (биринчи ёки охирги саҳифада, янгиликлар бошида ёки охирида жойлашгани);
Usually, adjectives such as "wise", "decisive", "strong", "very successful"; verbs like "decide", "make", "manage", "organize", "appoint" are used to describe men; these are representatives of such professions as director, manager, minister, adviser, chief, lawyer. At the same time, the epithets and verbs that describe women present them as weak, despite the fact that women receive education and acquire professional skills on equal terms with men. Одатда эркакларга нисбатан «доно», «қатъиятли», «кучли», «жуда муваффақиятли» каби сифатлар; «қарор қилмоқ», «бажармоқ», «бошқармоқ», «ташкил этмоқ», «тайинламоқ» каби феъллар қўлланилади; булар директор, раҳбар, вазир, маслаҳатчи, бошлиқ, адвокат каби касблар вакилидир. Шу билан бирга, аёлларни тасвирловчи эпитетлар ва феъллар, улар эркаклар билан тенг равишда таълим олиши ва касбий маҳоратга эга бўлишига қарамай, аёлларни ожиз қилиб кўрсатади.
If we analyze the headlines of articles, we find that often articles about women politicians have titles that emphasize gender rather than professional status.   Агар мақолаларнинг сарлавҳаларини таҳлил қилсак, аёл сиёсатчилар ҳақидаги мақолаларда кўпинча профессионал мақомга эмас, балки жинсга урғу берадиган сарлавҳалар қўлланилишини кўрамиз.  
At the same time, articles about men emphasize professional achievements. Photos that depict the partnership model of interaction between men and women do not always find a place on the front pages or on political pages. Often photos in the newspaper pages depict gender stereotypes and gender imbalances.   Эркаклар ҳақидаги мақолалар, ўз навбатида, профессионал ютуқларга урғу беради. Эркаклар ва аёллар ўртасидаги ўзаро муносабатларнинг шериклик модели тасвирланган фотосуратлар ҳар доим ҳам биринчи саҳифаларда ёки сиёсий саҳифаларда ўз ўрнини топа олмайди. Кўпинча газета саҳифаларидаги фотосуратларда гендер стереотиплари ва гендер мувозанати бузилгани тасвирланади.
Men in strict suits - politicians, leaders - distribute powers and make decisions. In the media of Uzbekistan, one can often find photos portraying men as the main characters, and women as "decorations" of the event. This applies to photos from various events, forums, conferences, summits, etc. Even at events on women's rights, men often dominate among the speakers and they come to the forefront in media coverage, while women remain in the background.   Расмий костюмдаги эркак - сиёсатчилар, раҳбарлар – ҳокимиятни тақсимлайди ва қарор қабул қилади. Ўзбекистон ОАВда эркаклар бош қаҳрамон, аёллар эса тадбирнинг «безаклари» сифатида тасвирланган фотосуратларни тез-тез учратиш мумкин. Бу турли тадбирлар, форумлар, конференциялар, саммитлар ва ҳоказолардан олинган фотосуратлар бўлиши мумкин. Ҳатто аёллар ҳуқуқлари мавзусидаги тадбирларида ҳам эркак маърузачилар кўпинча устунлик қилади ва ОАВ тасвирларида биринчи ўринга чиқади. Аёллар саҳна ортида қолади.
Women are usually presented as an audience or assistants, subordinates. The results of the monitoring help to argue the conclusions by pointing out specific omissions in the media, weaknesses in the work of the media. Conclusions and recommendations should include suggestions for achieving gender balance in media coverage, from legislation on equality to editorial ethics. Аёллар одатда аудитория ёки ёрдамчи ходимлар сифатида тақдим этилади. Мониторинг натижалари медиадаги муайян камчиликларни, ОАВ ишидаги заиф томонларни кўрсатиб, хулосаларни асослашда ёрдам беради. Хулоса ва тавсиялар оммавий ахборот воситалари материалларида гендер мувозанатига эришиш бўйича тенглик тўғрисидаги қонунчиликдан бошлаб, таҳририятнинг ахлоқий меъёрларигача бўлган таклифларни ўз ичига олиши керак.
Some media use stereotypical language to describe women. This is contrary to ethical rules. Publishers can contribute to the elimination of stereotypes, hatred, and discrimination against all members of society by using correct language. Баъзи ОАВ аёлларни тасвирлаш учун стереотиплар тилидан фойдаланади. Бу ахлоқий қоидаларга мос келмайди. Коррект жумла ва таърифлардан фойдаланиш орқали жамиятнинг барча аъзоларига нисбатан стереотиплар, нафрат ва камситишларни йўқ қилишга ҳисса қўшиш мумкин.
As part of your media monitoring, briefly analyze the composition of the editorial board: consider how many women and men are on the editorial board, how many of them write, and how many manage the media. Evaluate the distribution of work among men and women in the editorial office, estimating how many women and men hold managerial and executive positions, including director, editor-in-chief, photographer, political observer, and reporters. Also, analyze: how many men and women are columnists in political departments; how many men and women are in management structures; who gets paid, who has the highest paid positions; who has the lowest paid positions. Медиа мониторинги доирасида таҳририят таркибини қисқача таҳлил қилинг: таҳририятда қанча аёл ва эркак борлиги, уларнинг қанчаси материал тайёрлаши ва қанчаси ОАВга раҳбарлик қилишини ҳисобланг. Таҳририятда эркаклар ва аёллар ўртасида вазифалар тақсимланишини баҳоланг, қанча аёл ва эркак раҳбар ва бошқарувчи лавозимларни эгаллаши, шу жумладан, директор, бош муҳаррир, фотосуратчи, сиёсий шарҳловчи ва мухбир бўлиб ишлашини ҳисоблаб кўринг. Шунингдек, сиёсий бўлимларда қанча эркак ва аёл шарҳловчи борлиги; бошқарув тузилмаларида қанча эркак ва аёл ишлаши; ким пул олиши, ким энг катта маош оладиган лавозимларга эга экани ва ким энг кам маош оладиган лавозимларда ишлашини баҳоланг.
Establishment of a National Press Council. In most European countries, as well as in some post-Soviet states, press councils have been created that contribute to the professionalization of editorial offices. A Press Council is an independent professional association that promotes the empowerment of consumers to demand a professional approach from the media by peacefully resolving disputes between the media audience and the media, improving the quality of journalism and observing the principles of journalistic ethics by editorial offices and media companies. ·      Матбуот масалалари бўйича Миллий кенгашни яратиш. Аксарият Европа мамлакатларида, шунингдек баъзи собиқ совет давлатларида таҳририятларни профессионаллаштиришга кўмаклашиш учун матбуот кенгашлари ташкил этилган. Матбуот кенгаши – бу медиа аудитория ва ОАВ ўртасидаги низоларни тинч йўл билан ҳал қилиш орқали истеъмолчиларнинг ОАВдан профессионал ёндашувни талаб қилиш имкониятларини кенгайтириш, журналистика сифатини ошириш ҳамда таҳририятлар ва медиакомпаниялар томонидан журналистик этика принципларига риоя қилишга ёрдам берувчи мустақил профессионал бирлашмадир.
The responsibilities of the Press Council (which may be called by different names) include to review and analyze complaints by members of the public about material in the media that does not meet ethical standards, including standards for the representation of women and men in the media, inter alia victims of violence.   Матбуот масалалари кенгаши (бошқача номланиши ҳам мумкин) нинг функциясига қуйидагилар киради: жамоатчилик аъзоларининг ОАВ материалларидаги ахлоқий меъёрлар юзасидан, шу жумладан ОАВнинг аёллар ва эркаклар, шунингдек, зўравонлик қурбонларини намойиш этиш стандартларига жавоб бермайдиган материаллари бўйича шикоятларини кўриб чиқиш ва таҳлил қилиш.  
To avoid covering and discussing gender issues exclusively in a "for" or "against" format: whether the phenomenon exist (for example, whether fathers should take parental leave, or should women serve in the military) or whether it should be banned; if it is not possible to ban, how to label this phenomenon - positively or negatively. ·      Гендер масалалари ҳақида фақат «тарафдор» ёки «қарши» форматда хабар бериш ва муҳокама қилишдан сақланинг: бу ҳодиса мавжуд бўлиши керакми (масалан, оталар бола парвариши учун таътил олиши керакми ёки аёллар армияда хизмат қилиши керакми) ёки уни тақиқлаш керакми; агар уни тақиқлаш мумкин бўлмаса, унга қандай ёрлиқ бериш керак – ижобий ёки салбий.
To ensure that gender problems are demonstrated in all their complexity and diversity, as having no instant and obvious solutions. In principle, it is unacceptable in journalistic materials to offer simple solutions to complex problems. ·      Гендер масалаларини тезкор ва аниқ ечимларга эга бўлмаган тўлиқ мураккаблик ва кўп қирралиликда намойиш этишга интилинг. Аслида, журналистик материалларда мураккаб муаммоларга оддий ечимларни таклиф қилиш мумкин эмас.