USA English ‹ › UZ Uzbek

Found port: 886 words & 2 translates

English Ўзбек
implement a phased introduction of gender budgeting in all sectors, especially in non-traditional sectors of the economy (such as industry, energy, transport, construction, ICT and finance); ·      барча соҳаларда, хусусан, иқтисодиётнинг (саноат, энергетика, транспорт, қурилиш, АКТ ва молия каби) ноанъанавий тармоқларида гендер бюджетлаштиришни босқичма-босқич жорий этишни амалга ошириш;
conduct a gender analysis of labor market demand to support the participation of women in non-traditional sectors, improve the capacity of key organizations and agencies to develop gender-sensitive sectoral budgets, as well as to integrate gender-segregated sectoral data into national statistics. ·      аёлларнинг ноанъанавий тармоқларда иштирокини қўллаб-қувватлаш мақсадида меҳнат бозори талабининг гендер таҳлилини ўтказиш, асосий ташкилот ва идораларнинг аёл ва эркаклар манфаатларини ҳисобга олган ҳолда тармоқ бюджетларини шакллантириш, шунингдек, тармоқларнинг гендер бўйича ажратилган маълумотларини миллий статистикага киритиш борасидаги салоҳиятини ошириш.
In the approved Development Strategy of New Uzbekistan for 2022-2026 2, goal 69 is aimed at supporting women and further increasing their participation in society. The following is envisaged: Янги Ўзбекистоннинг 2022-2026 йилларга мўлжалланган тараққиёт стратегиясининг 69-мақсади хотин-қизларни қўллаб-қувватлаш, уларнинг жамият ҳаётидаги фаол иштирокини таъминлашга қаратилган ва қуйидагиларни назарда тутади:
Continuation of the policy of ensuring gender equality, increasing women's socio-political activity, continuing the implementation of reforms to support them; ·      Гендер тенгликни таъминлаш сиёсатини давом эттириш, хотин-қизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, уларни қўллаб-қувватлашга доир ислоҳотларни амалга ошириш.
Providing comprehensive assistance in training, mastering professional skills and providing women with decent jobs, supporting women's entrepreneurship, identifying and properly orienting the abilities of gifted girls and women; ·      Хотин-қизларнинг таълим ва касбий кўникмалар олишлари, муносиб иш топишларига ҳар томонлама кўмаклашиш, тадбиркорлигини қўллаб-қувватлаш, иқтидорли ёш хотин-қизларни аниқлаш ва уларнинг қобилиятларини тўғри йўналтириш.
Providing socio-legal and psychological assistance to women in difficult social situations, and targeted support for them; ·      Оғир ижтимоий аҳволга тушиб қолган хотин-қизларга ижтимоий-ҳуқуқий, психологик ёрдам кўрсатиш, уларни манзилли қўллаб-қувватлаш.
The question of women's rights as an integral part of human rights was for the first time raised in the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women, adopted by the UN in 1979. The international community began to work on its legal support, but not all countries of the world have legally formalized the idea of gender equality. Инсон ҳуқуқларининг ажралмас қисми сифатида аёллар ҳуқуқлари масаласи биринчи марта БМТ томонидан 1979 йилда қабул қилинган «Хотин- қизларни камситишнинг барча шаклларига барҳам бериш тўғрисида»ги конвенцияда кўтарилган. Халқаро ҳамжамият уларнинг ҳуқуқий таъминоти билан шуғуллана бошлади - дунёдаги барча мамлакатларда ҳам жинс тенглиги ғоялари қонуний расмийлаштирилмаган.
In this regard it is important to know the following: Бу йўналишда қуйидагиларни билиш керак:
It is important to understand the following:  Қуйидиларни тушуниш керак:
3.1. The concept of "stereotypes". Pros and cons of stereotypes. The importance of stereotypes in everyday life 3.1. «Стереотиплар» тушунчаси. Стереотипларнинг ижобий ва салбий томонлари. Кундалик ҳаётда стереотипларнинг аҳамияти
According to Article 3 of the Law of the Republic of Uzbekistan "On Guarantees of Equal Rights and Opportunities for Women and Men", indirect discrimination on the basis of sex is considered the creation of a situation, provision or criteria that place persons of one sex in a less favorable position compared to persons of the other sex, including the promotion of gender inequality through the media, education, culture, the establishment of conditions or requirements that may lead to negative consequences for persons of a certain sex.   Ўзбекистон Республикасининг «Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари тўғрисида»ги қонунига мувофиқ, жинси бўйича билвосита камситиш – бир жинсдаги шахсларни бошқа жинсдаги шахсларга нисбатан унчалик қулай бўлмаган ҳолатга қўядиган шароит, вазият ёки мезонларни яратиш, шу жумладан, оммавий ахборот воситалари, таълим, маданият орқали гендер тенгсизлигини тарғиб қилиш, маълум бир жинсдаги одамлар учун салбий оқибатларга олиб келиши мумкин бўлган шартлар ёки талабларни ўрнатишдир.  
The result of the survey showed that the vast majority of respondents are familiar with the concepts of "gender" and "gender equality", believe that these issues are very important and should be addressed at the level of government and local authorities. The opinion about equal rights and opportunities for women and men in all aspects is shared by 68%, and only 20% are of the opinion that women should not be equal with men in all rights.   Сўровнома натижалари шуни кўрсатдики, респондентларнинг аксарияти «гендер» ва «гендер тенглиги» тушунчалари билан таниш. Уларнинг фикрича, бу масалалар жуда муҳим ҳамда уларни ҳукумат ва маҳаллий ҳокимият органлари даражасида ҳал қилиш керак. 68% респондент аёллар ва эркаклар барча ҳуқуқларида тенг ҳуқуқ ва имкониятларга эга деган фикрда, респондентларнинг фақат кичиқ қисми – 20 фоизи аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлмаслиги керак, деган фикрда.  
The proportion of those who believe that women should have more rights than men is 4% (of which 6% are women and 2% are men). The rest found it difficult to answer. The figures show that an overwhelming number of respondents agree that women should be equal with men in all rights. Аёл эркакка қараганда кўпроқ ҳуқуқларга эга бўлиши керак деб жавоб берганларнинг улуши 4%ни (шундан 6% аёллар ва 2% эркаклар) ташкил этди. Қолганлар жавоб беришда қийналди. Рақамлар шуни кўрсатадики, респондентларнинг аксарияти аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлиши керак деб ҳисоблайди.
In society, women experience a double burden because, in addition to paid work, they do a disproportionately large share of unpaid household work. Жамиятда аёллар зиммасига икки баравар юк юклатилган, чунки улар маош тўланадиган ишлардан ташқари, маош тўланмайдиган уй ишларининг номутаносиб равишда катта қисмини бажаради.
The departure from gender stereotypes associated with assigning professional roles exclusively to men, and family functions to women, expands opportunities for women's personal development, contributes to the elimination of discrimination against women and domestic violence. Профессионал ролларни фақат эркакларга, оилавий функцияларни аёлларга бериш билан боғлиқ гендер стереотипларидан узоқлашиш аёлларнинг шахсий ривожланиш учун имкониятларини кенгайтиради, аёлларга нисбатан камситиш ва оиладаги зўравонликни бартараф этишга ёрдам беради.
In particular, it states that it is necessary "to ensure that women politicians and women candidates improve their skills in areas such as political campaigning, leadership and negotiation, and to work with the media to raise awareness among politicians, journalists, religious leaders, community leaders and the general public of the importance of women's full, independent and democratic participation on an equal basis with men in public and political life as a prerequisite for the full realization of women's rights and for the achievement of political stability and economic development in the State Party"   Жумладан, унда «аёл сиёсатчилар ва аёл номзодларнинг сиёсий ташвиқот, раҳбарлик ва музокаралар каби йўналишларда малака оширишларини таъминлаш, шунингдек, оммавий ахборот воситалари билан биргаликда сиёсатчилар, журналистлар, диний етакчилар, жамоат арбоблари ва кенг жамоатчилик ўртасида хотин-қизларнинг инсон ҳуқуқларини тўлиқ амалга ошириш ва аъзо давлатда сиёсий барқарорлик ва иқтисодий ривожланишга эришишнинг зарурий шарти сифатида аёлларнинг ижтимоий ва сиёсий ҳаётда эркаклар билан тенг равишда ҳар томонлама, мустақил ва демократик иштироки муҳимлиги тўғрисидаги хабардорликни ошириш керак», деб айтиб ўтилган.
to observe the principle of "equal rights - equal opportunities" in gender-sensitive topics. ·      гендер сезгир мавзуларда «тенг ҳуқуқлар – тенг имкониятлар» тамойилига риоя қилиш;
images of women producing public goods (worker, fighting friend, intellectual, bohemian, sportswoman, rebellious pensioner, etc.); ·      ижтимоий фаровонликни ишлаб чикарувчи аёллар тасвирлари («ишчи», «чўрткесар дугона», «зиёли», «богема», «спортчи», «исёнкор пенсионер» ва ҳоказо);
the highest: the heroine is portrayed as a statesman and political leader (it is interesting that the materials are not always positive due to the stereotype - distrust of authors and readers in the ability of a woman to manage at the state level), usually a female political symbol. ·      олий: қаҳрамон давлат арбоби ва сиёсий раҳбар сифатида тасвирланган (қизиғи, бундай материал стереотиплар туфайли ҳар доим ҳам ижобий тусга эга бўлмайди – муаллиф ва ўқувчиларда аёлнинг давлат даражасида бошқариш қобилиятига нисбатан ишончсизлик бор), одатда – бу «аёл – сиёсий рамз».
When examining the role of the media in achieving gender equality and empowering women, it is important to consider the following points: Гендер тенглиги ва аёлларнинг имкониятларини кенгайтиришда медианинг ролини таҳлил қилишда қуйидаги масалаларга эътибор қаратиш лозим: