USA English ‹ › UZ Uzbek

Found унд: 1664 words & 2 translates

English Ўзбек
This Convention shall enter into force on the ninetieth day after the date of deposit of the thirtieth instrument of ratification, acceptance, approval or accession. For the purpose of this paragraph, any instrument deposited by a regional economic integration organization shall not be counted as additional to those deposited by member States of such organization. 1. Мазкур Конвенция ўттизинчи ратификацион ёрлиқ ёки қабул қилгани, тасдиқлагани ёхуд қўшилгани ҳақидаги ҳужжатлар топширилганидан кейин 90 кун кучга киради. Мазкур банднинг мақсади учун иқтисодий интеграциянинг минтақавий ташкилоти томонидан сақлашга топширилган исталган шундай ёрлиқ ёки ҳужжат, ушбу ташкилотнинг аъзолари томонидан сақлашга топширилган ёрлиқ ёки ҳужжатларга қўшимча қилинган деб кўрилмайди.
For each State or regional economic integration organization ratifying, accepting, approving or acceding to this Convention after the deposit of the thirtieth instrument of such action, this Convention shall enter into force on the thirtieth day after the date of deposit by such State or organization of the relevant instrument or on the date this Convention enters into force pursuant to paragraph 1 of this article, whichever is later. 2. Мазкур Конвенцияни ратификация қиладиган, қабул қиладиган ёки тасдиқлайдиган ёхуд унга қўшиладиган ҳар бир давлат ёки иқтисодий интеграциянинг минтақавий ташкилоти учун мазкур Конвенция ўттизинчи ратификацион ёрлиқ ёки бу каби ҳаракат тўғрисидаги ҳужжат сақлашга топширилганидан кейин, бундай давлат ёки ташкилот томонидан мувофиқ ёрлиқ ёки ҳужжат топширилгани санадан кейинги ўттизинчи кунда ёхуд мазкур модданинг 1-бандига мувофиқ Конвенциянинг кучга кириши санасида, кечроқ кучга киришига боғлиқ равишда кучга киради.
Regional economic integration organizations, in matters within their competence, shall exercise their right to vote under this article with a number of votes equal to the number of their member States that are Parties to this Convention. Such organizations shall not exercise their right to vote if their member States exercise theirs and vice versa. 2. Иқтисодий интеграциянинг минтақавий ташкилоти ўз ваколатлари доирасига кирадиган масалаларда овоз бериш ҳуқуқларини мазкур моддага биноан, мазкур Конвенцияга иштирокчи ҳисобланган ўзларининг ташкилотларига аъзо давлатлар сонига тенг овозга эга бўлган ҳолда амалга оширадилар. Бундай ташкилотлар, агар уларга аъзо давлатлар ўзларига тегишли овоз бериш ҳуқуқларини амалга ошираётган бўлсалар, у ҳолда ўзларининг овоз бериш ҳуқуқларидан фойдаланмайдилар ва аксинча.
A State Party may denounce this Convention by written notification to the Secretary-General of the United Nations. Such denunciation shall become effective one year after the date of receipt of the notification by the Secretary-General. 1. Иштирокчи Давлат мазкур Конвенцияни Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Бош котибига ёзма билдиришнома юбориш йўли билан денонсация (бекор) қилиши мумкин. Бундай денонсация Бош котиб билдиришнома олгани кундан бошлаб бир йил ўтганидан кейин кучга киради.

They can no longer hear this latest song,

Spirits, to whom I gave my early singing:

That kindly crowd itself is now long gone,

Alas, it dies away, that first loud ringing!

I bring my verses to the unknown throng,

My heart’s made anxious even by their clapping,

And those besides delighted by my verse,

If they still live, are scattered through the Earth.

Сўнгги қўшиқларим эшитолмади

Китобим илк бобин тинглаган дўстлар,

Букун ул даврадан ҳеч ким қолмади,

Қайлардадир сўнди илк мақтов сўзлар.

Бебаҳралар фикрин ҳеч йўқ қиммати,

Олқиши дилимга солади музлар.

Ул хассос зарифлар йитди бу замон

Кимсасиз йўлларда бесару сомон.

I’d love to see a joyful crowd, that’s certain,
When the waves drive them to our place,
And with tremendous and repeated surging,
Squeeze them through the narrow gate of grace:
In the light of day they’re there already,
Pushing, till they’ve reached the window,
As if they’re at the baker’s, starving, nearly
Breaking their necks: just for a ticket. Oh!

Қани, томошагоҳ бўлсаю тўлиқ,
Атрофида яна оломон турса,
Шу тор эшикларга ҳар кеч халойиқ
Жаннат эшиги деб ўзини урса.
Ёдимда, бир маҳал ҳали ботмай кун,
Бошланарди бунда ғулу, тўполон.
Гўё патта эмас, оч халойиқ-чун
Мана шу дарчадан улашилар нон.

Only poets can work this miracle on men
So various: the day is yours, my friend!

Бундай мўъжизага сен фақат қодир,
Кўрсат сеҳринг яна, азизим шоир!

O, don’t speak to me of that varied crew,
The sight of whom makes inspiration fade.
Veil, from me, the surging multitude,
Whose whirling will drives us everyway.
No, some heavenly silence lead me to,
Where for the poet alone pure joy’s at play:
Where Love and Friendship too grace our hearts,
Created and inspired by heavenly arts.
Ah! What springs here from our deepest being,
What the shy trembling lips in speaking meant,
Now falling awry, and now perhaps succeeding,
Is swallowed in the fierce Moment’s violence.
Often, when the first years are done, unseeing,
It appears at last, complete, in deepest sense.
What dazzles is a Momentary act:
What’s true is left for posterity, intact.

Қўйгил, қора халкдан гапирма асло,
Шовқиндан кўнглимга тушар изтироб.
Оломон ҳисларни ютувчи бало,
Сурон — тафаккурни кўмгувчи гирдоб.
Кўнглим осудалик излар доимо.
Чўққилар ёпиниб туманлик ҳижоб,
Мудраган ул маъво сари бошла, юр!
Илоҳий сукутдан топурман сурур.
Юрак ўз тубида ардоқлаган ҳис,
Лабда қанот ёзмоқ бўлган туйғулар
Ташна кўнгилларда қолдирмаёқ из
Замон суронида дарҳол бўғилар.
Бас, ўйлар тошқинин тиндиролсак биз,
Мукаммал гўзаллик шунда туғилар.
Жилванинг умридур бир лаҳза фақат,
Авлодларга қолур ҳақиқий санъат.

Such a reproach leaves me unmoved:
The man who seeks to be approved,
Must stick to the best tools for it,
Think, soft wood’s the best to split,
and have a look for whom you write!
See, this is one that boredom drives,
Another’s from some overloaded table,
Or, worst of all, he’s one arrives,
Like most, fresh from the daily paper.
They rush here mindlessly, as to a Masque,
And curiosity inspires their hurry:
The ladies bring themselves, and in their best,
Come and play their parts and ask no fee.
What dream of yours is this, exalted verse?
Doesn’t a full house make you happy?
Have a good look at your patrons first!
One half are coarse, the rest are chilly.
After the show he hopes for card-play:
He hopes for a wild night, and a woman’s kiss.
Why then do so many poor fools plague,
The sweet Muse, for such a goal as this?
I tell you, just give them more and more,
So you’ll never stray far from the mark,
Just seek to confuse them, in the dark:
To keep them happy, that’s hard - for sure.
And now what’s wrong? Delight or Pain?

Бундоқ таъналардан камина хандон —
Чунки бу гапларнинг барчаси бекор.
Дўстим, ҳар ҳунарнинг ўз амали бор,
Тахтага арра-ю, темирга сандон.
Томошагоҳ агар чор бозоримиз,
Томошабин бизнинг харидоримиз.
Ўйлаб кўринг, недир унинг матлаби?
Биздан нима тилар, асли ўзи ким?
Унинг томошага келиш сабаби...
Барини ҳисобга олмоқ шарт, дўстим.
Биров зериккандан келади бизга,
Бирови шунчаки ҳазми таомдеб.
Бировининг тушиб дониши эсга,
Бир-иккита гўлни қилурман ромдеб.
Хонимлар томоша кўрмоққа тугул
Кўрсатмоққа келур фақат ўзларин.
Улар кўз-кўз қилиб кетишар бепул
Ёқадаги тулки ва қундузларин.
Эй, хаёл кўкида учган шоирим,
Тушинг энди пастроқ, заминга ёвуқ.
Берироқдан қаранг — томошабин ким?
У қўпол, бефаҳм, ҳиссиз ва совуқ.
Бу даргоҳдан чиққач бирон қиморга,
Биров фахш уйига урар ўзини.
Бас, бунда нима бор юксак ашъорга,
Кимга ёқмоқчисиз қалб юлдузини?
Такрор айтаманки, кўп ёзинг фақат,
Гап кўп бўлаверсин, фикр шарт эмас.
Халойиқни ҳанг-манг қилолсангиз, бас,
Сизникидир обрў, сизники шуҳрат.
Нечун ўйга чўмиб қолдингиз бесас,
Ёки илҳом билан қилурсиз суҳбат?

Go, look for another scribbler by night!
Shall the poet throw away the highest right,
The right of humanity, that Nature gave,
Carelessly, so that you might gain!
How will he move all hearts again?
How will each element be his slave?
Is that harmony nothing, from his breast unfurled,
That draws back into his own heart, the world?
When Nature winds the lengthened filaments,
Indifferently, on her eternal spindle,
When all the tuneless mass of elements,
In their sullen discord, jar and jangle –
Who parts the ever-flowing ranks of creation,
Stirs them, so rhythmic measure is assured?
Who calls the One to general ordination,
Where it may ring in marvellous accord?
Who lets the storm wind rage with passion,
The sunset glow the senses move?
Who scatters every lovely springtime blossom
Beneath the footsteps of the one we love?
Who weaves the slight green wreath of leaves,
To honour work well done in every art?
What makes Olympus sure, joins deities?
The power of Man, revealed by the bard.

Бор, изла ўзингга бўлак хизматкор,
Сен бошлаган йўлга асло бормасман.
Менда тангри бермиш олий ҳуқуқ бор,
Сени деб мен уни лойга қормасман.
Шеърият қалбларни ёқур не сабаб?
Наҳот боис бўлса баландпарвоз гап!
Шоир юрагида пинҳондир олам,
Жаҳоний уйғунлик унда мужассам.
Парвосиз табиат замон чархида
Тириклик ипини йигиргани чоғ
Баркамоллик бўлмас унинг тархида,
Аралашиб кетар гоҳи хас, пўчоқ.
Чарх ишига шунда ким берур тўзим,
Ҳаёт риштасига ким берур оро?
Борлиқнинг бетартиб суронига ким
Мусиқий оҳангдек бахш этар жило?
Кимдир шайдо қалбнинг туғён чоғини
Тўфон шиддатига қилгувчи қиёс?
Кимга муҳаббатнинг ўт фироғини
Сўйлайдур ҳар оқшом ботгувчи қуёш?
Ким ул боғда унган оддий печакни
Шуҳрат гултожига этди баробар?
Кимнинг изми ила олам чечакни
Маҳбублар пойига сочди саболар?
Кимдир ул, забт айлаб Олимп маснадин,
Тангрилар посбони бўлолган қодир?
Улдир одамзотнинг буюк қудратин
Қалбида мужассам айлаган шоир.

So use it then, all this fine energy,
And drive along the work of poetry,
To show how we are driven in Love’s play.
By chance we meet, we feel, we stay,
And bit by bit we’re tightly bound:
Happiness grows, and then it’s fenced around:
We’re all inflamed then comes the sorrowing:
Before you know it, there’s a novel brewing!

Шундай экан, демак, илҳомни чоғланг! 
Ўшал сеҳрингизни кўрсатинг, наби. 
Ҳодисалар ипин тезгина боғланг 
Муҳаббат риштасин боғлаган каби. 
Ахир севгида ҳам шу бўлур такрор, 
Тасодиф учрашув, дўстлик, сўнг оҳ-воҳ, 
Уришиш, ярашиш, бўса ва никоҳ. 

Ёшлик, азиз дўстим, жангларда керак,
Душман ҳамла қилса у берур сабот.
Жононлар бўйнингга солсаю билак,
Ўзинг кекса бўлсанг — ундан сўр нажот.
Ёшлик керак бўлур маррага қадар —
Лаҳзаларни қучиб югурган чоғинг.
Май ичиб, шод бўлиб то оппоқ саҳар
Суронли даврада ўлтирган чоғинг.
Ва лекин рубобнинг торин чертмоққа,
Ўрганган оҳангинг қилмоққа такрор,
Сўз билан дилларни асир этмоққа.
Азизим, аксинча, кексалик даркор.
Дерларки, кексалик келгач доимо
Болалик қайтармиш, ҳайрон қоламиз,
Аслида ҳаммамиз ўлгунгача то
Оламдан ғофилмиз — гўдак боламиз.

Youth is what you need, dear friend,
When enemies jostle you, of course,
And girls, filled with desire, bend
Their arms around your neck, with force,
When the swift-run race’s garland
Beckons from the hard-won goal,
When from the swirling dance, a man
Drinks until the night is old.
But to play that well-known lyre
With courage and with grace,
Moved by self-imposed desire,
At a sweet wandering pace,
That is your function, Age,
And our respect won’t lessen.
Age doesn’t make us childish, as they say,
It finds that we’re still children.

THE LEAGUE OF OLD MEN
At the Barracks a man was being tried for his life. He was an old man, a native from the Whitefish River, which empties into the Yukon below Lake Le Barge. All Dawson was wrought up over the affair, and likewise the Yukon-dwellers for a thousand miles up and down. It has been the custom of the land-robbing and sea- robbing Anglo-Saxon to give the law to conquered peoples, and ofttimes this law is harsh. But in the case of Imber the law for once seemed inadequate and weak. In the mathematical nature of things, equity did not reside in the punishment to be accorded him. The punishment was a foregone conclusion, there could be no doubt of that; and though it was capital, Imber had but one life, while the tale against him was one of scores.

ОҚСОҚОЛЛАР ИТТИФОҚИ
Казарма биносида ҳаёт-мамот масаласи ҳал бўлаётган бир одамни суд қилишарди. Бу – Оқбалиқ дарёси соҳилларидан келган чол эди. Чолнинг кўрилаётган иши бутун Доусонни оёққа турғизди, нафақат Доусонни, балки оқим бўйлаб иккала томонга минглаб чақиримларга чўзилган Юкон ўлкасини-да жунбушга келтирди. Денгизда қароқчилар, қуруқликда талончилар айшини сураётган бир замонда англосакслар аллақачонлар итоаткор халқлар ҳаётига қонунни сингдириб бўлишганди ва бу қонун шафқациз эди. Лекин Имбернинг ишига келганда қонун илк дафъа мурувватли бўлиб кўринди. Бу қонун оддий ҳисоб-китоб нуқтаи назаридан қаралганда мутлақ жиноят билан тенглаша оладиган бунақанги жазони мўлжалламаганди. Жиноятчи олий жазога маҳкум, бунда иккиланишга ўрин йўқ асло; бироқ жазо қатл билан якунланса-да Имбер бор-йўғи ўзининг бошини кундага қўя оларди, холос; бўйнида эса кўпларнинг ҳаёти қарз бўлиб қолаётганди.


In fact, the blood of so many was upon his hands that the killings attributed to him did not permit of precise enumeration. Smoking a pipe by the trail-side or lounging around the stove, men made rough estimates of the numbers that had perished at his hand. They had been whites, all of them, these poor murdered people, and they had been slain singly, in pairs, and in parties. And so purposeless and wanton had been these killings, that they had long been a mystery to the mounted police, even in the time of the captains, and later, when the creeks realized, and a governor came from the Dominion to make the land pay for its prosperity.

Аслида Имбернинг қўли шу қадар қонга ботгандики, унинг қурбонлари саноқсиз эди. Ўлка аҳолиси қўналғада тўхтаб ёки печка ёнида ялқовланиб, мундштук бурқситганча бу чол тушмагур нечтасининг ёстиғини қуритганини чўтга солиб чамалашарди. Бахтиқаро қурбонларнинг барчаси ҳеч бир муболағасиз оқ танлилар эди; улар якка-якка, жуфт-жуфт ва тўдалашиб ҳалок бўлишди. Қотилликлар шунчалик маъносиз ва асоссиз эдики, узоқ вақт мобайнида Қироллик отлиқ полицияси бу жумбоқнинг тагига етолмади. Ҳатто дарё бўйида олтин қазилиб, доминион ҳукумати аҳолидан ўз бойликлари учун солиқ йиғиштириб олгани губернаторни жўнатганда ҳам ёпиғлиқ қозон ёпиқлигича қолди.

But it remained for Dickensen, Little Dickensen, to be the hero of the occasion. Little Dickensen had come into the land with great dreams and a pocketful of cash; but with the cash the dreams vanished, and to earn his passage back to the States he had accepted a clerical position with the brokerage firm of Holbrook and Mason. Across the street from the office of Holbrook and Mason was the heap of cabin- logs upon which Imber sat. Dickensen looked out of the window at him before he went to lunch; and when he came back from lunch he looked out of the window, and the old Siwash was still there.

Шундай эса-да асл қаҳрамон Митти Диккенсен бўлди. Митти Диккенсен бу юртларда эзгу умидлар-у чўнтагида бир даста доллар билан ҳозир бўлганди, аммо чўнтакдаги ақча ила умид ҳам ҳавога учди. Штатларга қайтишга маблағ йиғиш учун у «Холбрук ва Мейсон» даллоллик идорасида ҳисобчи курсисини эгаллади. Айни «Холбрук ва Мейсон» идорасининг рўпарасида Имбер жойлашиб олган ёғочлар уюми ётарди. Диккенсен уни нонуштадан аввал деразадан кўриб қолди, нонуштадан сўнг қайтиб келиб яна деразадан мўралади: кекса сиваш ҳалигача ўша ерда ўтирарди.

The hours swept along, but Imber did not vary his posture, did not by a hair's-breadth move a muscle; and Dickensen remembered the man who once sat upright on a sled in the main street where men passed to and fro. They thought the man was resting, but later, when they touched him, they found him stiff and cold, frozen to death in the midst of the busy street.
To undouble him, that he might fit into a coffin, they had been forced to lug him to a fire and thaw him out a bit. Dickensen shivered at the recollection.

Соатлар бир-бирини қувалашар, Имбер эса қилт этмай ўша ҳолатда ўтирарди. Диккенсен бир пайтлар шоҳкўча ўртасида чана келиб тўхтаганини, устида шундай ҳаракациз ўтирган кимсани эслади; унинг теграсида ўткинчилар уймаланишар, ҳамма уни дам оляпти, деб ўйлар, кейин эса унга қўл теккизиб кўришганда мурдага айланганлиги маълум бўлди – совуқда тарашадай қотиб қолганди. Жасадни тўғрилаш учун – йўқса тобутга сиғмасди – уни гулхан ёнига келтириб, музини туширишга мажбур бўлишганди. Диккенсеннинг бу ўйлардан эти жимирлаб кетди.

Jimmy came from the other side of the street. He was a big, hulking Indian clad in approved white-man style, with an Eldorado king's sombrero on his head. He talked with Imber, haltingly, with throaty spasms. Jimmy was a Sitkan, possessed of no more than a passing knowledge of the interior dialects.

Жимми кўчанинг нариги тарафидан яқинлаша бошлади. Бу оқ танлилар каби кийинган, бошига Элдорадо азаматларининг кенг соябонли катта шляпасини қўндириб олган дароз, бесўнақай ҳинду эди. Тутилиб-тутилиб Имбер билан гаплашди. Жимми ситхадан эди; ўлканинг ичкарисида яшайдиган қабилалар тилида фақатгина энг оддий сўзларни биларди.


A mounted policeman (unmounted for Klondike service) joined the group and heard Imber's wish repeated. He was a stalwart young fellow, broad-shouldered, deep-chested, legs cleanly built and stretched wide apart, and tall though Imber was, he towered above him by half a head. His eyes were cool, and gray, and steady, and he carried himself with the peculiar confidence of power that is bred of blood and tradition. His splendid masculinity was emphasized by his excessive boyishness,--he was a mere lad,--and his smooth cheek promised a blush as willingly as the cheek of a maid.

 


Қироллик отлиқ полициясидан миршаб етиб келди (Клондайкда улар отсиз юришади), у ҳам Имбернинг талабини эшитди. Миршаб кенг яғринли, девкор, оёқлари бақувват давангир эди; Имбер қанча новча бўлмасин, миршаб ундан ярим калла баланд эди. Кўзлари совуқ ва кўк, нигоҳи теран, келбатидан ҳув, ўша асрлар оша аждодлардан ўтиб келаётган ўз кучига бўлган ишонч ёғилиб турарди. Қойилмақом жасорати ёшини яшириб турарди – у ҳали ёш бола эди, силлиқ ёноқларида қизиллик қизалоқнинг юзидаги каби тезлик-ла югурарди.

 


"What did he say?" asked Dickensen.
"Him say um all the same one man, dat p'liceman," Jimmy interpreted.
Little Dickensen was little, and what of Miss Travis, he felt sorry for having asked the question.
The policeman was sorry for him and stepped into the breach. "I fancy there may be something in his story. I'll take him up to the captain for examination. Tell him to come along with me, Jimmy."
Jimmy indulged in more throaty spasms, and Imber grunted and looked satisfied.
"But ask him what he said, Jimmy, and what he meant when he took hold of my arm."
So spoke Emily Travis, and Jimmy put the question and received the answer. "Him say you no afraid," said Jimmy.
Emily Travis looked pleased.
“Him say you no skookum, no strong, all the same very soft like little baby. Him break you, in um two hands, to little pieces. Him t'ink much funny, very strange, how you can be mother of men so big, so strong, like dat p'liceman.”


– Нима деяпти? – сўради Диккенсен.
– У айтдики – бу кишиларнинг барчаси миршабга ўхшаган дароз, бир тоифадан экан, – таржима қилди Жимми.
Митти Диккенсен паст бўйли эди, шу боис Тревис хоним қошида бундай савол берганига пушаймон бўлди.
Миршаб буни пайқаб, гапни бошқа ёққа бурди. – Бунда бир гап бор, шекилли. Уни капитаннинг ҳузурига олиб бораман. Унга айт, Жимми, мен билан юрсин.
Жимми тағин кекса ҳиндуни сиқувга олди, Имбер бир нима деб тўнғиллади, лекин юзидан мамнуниятни уқиш мумкин эди.
– Ундан сўра-чи, Жимми, қўлимни ушлаганда нималарни ўйлаган экан?
– Унинг айтишича, сиз қўрқоқ эмассиз.
Бундай жавобдан Эмили Тревис ҳузурланиб кетди.
– Айтдики, сиз скукум эмассиз, шундай нозиксизки, худди мурғак боладек. У сизни қўллари билан минг бўлакка бўлиб ташлаши мумкин. Манов миршабдек азаматни дунёга келтира олишингизга лол қоляпти.

Five score years ago, a great American, in whose symbolic shadow we stand today, signed the Emancipation Proclamation. This momentous decree came as a great beacon light of hope to millions of slaves, who had been seared in the flames of withering injustice. It came as a joyous daybreak to end the long night of their captivity. Бугун биз сояи давлатида йиғилган буюк америкалик бундан юз йилча бурун Негрларни озод қилиш тўғрисидаги прокламацияни имзолаган эди. Бу муҳим фармонга адолатсизликнинг куйдирувчи тафтида жизғанак бўлган миллионлаб қора қуллар улуғвор умид маёғи сифатида қарадилар. Уни шодлик тонги, узоқ давом этган асирлик кечасининг интиҳоси деб қабул қилдилар.