Found remember: 98 words & 2 translates
English | Ўзбек |
---|---|
"Five and you nearly were killed when I brought the frsh in too green and he nearly tore the boat to pieces. Can you remember?" | — Бешда. Қайиққа тирик балиқни тортиб олганимда, у сағал бўлмаса ҳамма нарсани чилпарчин қилиб юбораёзган ва сен ҳам базўр жон сақлаб қолган эдинг, эсингдами? |
"I can remember the tail slapping and banging and the thwart breaking and the noise of the clubbing. I can remember you throwing me into the bow where the wet coiled lines were and feeling the whole boat shiver and the noise of you clubbing him like chopping a tree down and the sweet blood smell all over me." | — Эсимда. У қуйруғи билан уриб банкани синдирган, сен бўлсанг, уни тўқмоғинг билан роса дўппослаган эдинг. Мени қайиқнинг майда-чуйдалар ётган бурнига итқитиб юборгансан, Қайиқ зириллаб қалтировди, худди ўтин чопгандай тўқмоғингни тўқ-тўқ овози эшитилиб турувди. Ҳамма ёқни чучмал қон ҳиди босиб кетган эди. Буларнинг бари эсимда. |
"Can you really remember that or did I just tell it to you?" | — Ростдан ҳам буларнинг ҳаммаси эсингдами, ёки кейин сенга айтиб берганмидим? |
"I remember everything from when we first went together." | — Мени ўзинг билан денгизга олиб чиққан кунингдан тортиб, ҳаммаси эсимда. |
There was no cast net and the boy remembered when they had sold it. | Тўр-пўр деган нарсадан аллақачоноқ ном-нишон қолмаган — уни қай маҳал пуллаб юборишгани боланинг ёдида эди. |
"Keep warm old man/' the boy said. "Remember we are in September." | — Эҳтиёт бўл, қария, тағин шамоллаб қолмагин. Сентябрь эканлигини унутма. |
As you remember, a year ago we set a goal to turn Samarkand into the most beautiful and well-maintained city – «an ornament on the face of the Earth». | Ёдингизда бўлса, бундан бир неча йил олдин сизлар билан биргаликда Самарқандни яна “Ер юзининг сайқали”га, дунёдаги энг гўзал ва обод шаҳарлардан бирига айлантирамиз, деб ният қилган эдик. |
"Do you remember when he used to come to the Terrace?" | — Унинг Террасга келгани эсингдами? |
'You ought to go to bed now so that you will be fresh in the morning. I will take the things back to the Terrace." "Good night then. I will wake you in the morning." 'You're my alarm clock/' the boy said. "Age is my alarm clock/' the old man said. "Why do old men wake so early? Is it to have one longer day?" "I don't know/' the boy said. "All I know is that young boys sleep late and hard." "I can remember it/' the old man said. "I'll waken you in time." "I do not like for him to waken me. It is as though I were inferior." "I know." "Sleep well old man."
|
— Энди сен ётиб ухла, эрталаб тетик бўлиб туришинг керак. Мен бўлсам идишларни олиб бориб бераман. — Майли. Хайрли кеч. Эрталаб мен сени уйғотаман. — Сен мен учун нақ қўнғироқ соатнинг ўзисан,— деди бола. — Мен учун қариликнинг ўзи қўнғироқ соат. Чоллар нега жуда барвақт туришаркин-а? Наҳотки, буни қолган умрларидан бир кунини бўлса ҳам чўзиш ниятида қилишса? — Билмадим. Фақат шуни биламанки, ёшлар қаттиқ ва кўп ухлашади. — Бошимдан ўтган, биламан,— деди чол.— Мен сени вақтида уйғотаман. — Негадир мени анови уйғотганини ёқтирмайман. Худди мен ундан қолишадигандек. — Тушундим. — Хайрли кеч, Сантьяго.
|
In the morning he awoke as from the sleep of death. In his ears were strange sounds. He did not know where he was, and looked about him stupidly until he caught sight of the frying-pan with the last piece of meat in it, partly eaten. Then he remembered all, and with a quick start turned his attention to the strange sounds. He sprang from the blankets with an oath. His scurvy-ravaged legs gave under him and he winced with the pain. He proceeded more slowly to put on his moccasins and leave the tent. | Эрталаб уйғониш Моргансон учун дўзах азобига айланди: уйқуси ўлимдек қаттиқ эди. Қулоғига тушуниксиз товушлар эшитилди. Қаердалигини бир зумга унутиб, товадаги гўшт бурдаларига кўзи тушмагунча аланглайверди. Яна тушуниксиз товушлар қулоғига чалингандагина барчасига тушунди; бўралаб сўкинганча ўрнидан турди. Дармонсизликдан оёқлари чалишиб кетди. Оғриқ зўридан букчайиб қолди. Кескин ҳаракат қилмасликка тиришиб чодирдан чиқди. |
He cursed the brutes fiercely, but could not cow them. They replied with neck-bristling and snarling, and with quick lunges against their breastbands. He remembered Oleson, and turned his back upon them and went along the trail. He scarcely took notice of his lacerated leg. It was bleeding freely; the main artery had been torn, but he did not know it. | У итларга ҳақоратлар ёғдирди, аммо ювошлантиролмади. Бутун тўда ириллаб, унга ташланишга чоғланарди. Шу чоқ Моргансон лоп этиб Ольсонни эслаб қолди. Қайрилиб, йўл бўйлаб кета бошлади. Ғажиб ташланган оёғи парвойига ҳам келмади. Ярадан қон шариллаб оқарди – қон томири жароҳатланибди, лекин ўзининг бундан хабари йўқ. |
Mr. Jones, of the Manor Farm, had locked the hen-houses for the night, but was too drunk to remember to shut the pop-holes. With the ring of light from his lantern dancing from side to side, he lurched across the yard, kicked off his boots at the back door, drew himself a last glass of beer from the barrel in the scullery, and made his way up to bed, where Mrs. Jones was already snoring. |
“Қўрғонча” молхонасидаги мистер Жонс оқшом тушиши билан товуқхонасини тамбалаб қўйди, бироқ, у шу қадар маст эдики, девордаги тешикни беркитиш ёдидан кўтарилди. Орқа эшикни оёғи билан туртиб ёпгач, у қўлида силтаниб турган фонуси ёритган ерларда каловланиб, бироз тентиради, кейин ошхонадаги бочкадан бир стакан пивони сиздириб ичди ва хотини Жонс хоним хуррак отаётган тўшакнинг бир четига кирди. |
"And remember, comrades, your resolution must never falter. No argument must lead you astray. Never listen when they tell you that Man and the animals have a common interest, that the prosperity of the one is the prosperity of the others. It is all lies. Man serves the interests of no creature except himself. And among us animals let there be perfect unity, perfect comradeship in the struggle. All men are enemies. All animals are comrades." | Эсда тутинглар, ўртоқлар, — сизнинг жасоратингиз, журъатингиз барқарор ва собит бўлсин. Сизларни ҳеч қандай ғайри фикрлар йўлдан адаштирмасин. Агар кимдир жониворлар ва одамлар ўртасида умумий манфаатлар бор, бир томоннинг фаравонлиги иккинчи томоннинг фаровонлиги демакдир, деб гапира бошласа, уни эшитманглар. Буларнинг бари ёлғон! Одамларни ўзлариникидан бошқа ҳеч кимнинг манфаати қизиқтирмайди. Биз, ҳайвонларнинг орасида эса жангда енгилмас бирлик, мустаҳкам биродарлик ғалаба қилсин. Барча одамлар — душманларимиз. Барча ҳайвонлар — биродарлар. |
"I have little more to say. I merely repeat, remember always your duty of enmity towards Man and all his ways. Whatever goes upon two legs is an enemy. Whatever goes upon four legs, or has wings, is a friend. And remember also that in fighting against Man, we must not come to resemble him. Even when you have conquered him, do not adopt his vices. No animal must ever live in a house, or sleep in a bed, or wear clothes, or drink alcohol, or smoke tobacco, or touch money, or engage in trade. All the habits of Man are evil. And, above all, no animal must ever tyrannise over his own kind. Weak or strong, clever or simple, we are all brothers. No animal must ever kill any other animal. All animals are equal. | — Мен яна озгина нарсани қўшимча қиламан, холос. Мен такрор айтаман: ёдда сақланг, сизнинг мажбуриятингиз — одамларга ва уларнинг ҳар қандай ташаббусларига қарши курашишдир. Икки оёқда юрадиган ҳар бир жон — ғаним. Тўртта оёғи ёки қаноти бор ҳар бир жон — дўст. Яна шуни ёдда тутингки, инсон билан курашда ҳам биз ҳеч вақт унга ўхшашимиз мумкин эмас. Ҳатто ғалаба қилганимизда ҳам инсон яратган ҳамма нарсани рад этамиз. Ҳеч бир ҳайвон уйда яшамаслиги, тўшакда ухламаслиги, кийим киймаслиги, ароқ ичмаслиги, тамаки чекмаслиги, пулга қўл теккизмаслиги ва савдогарлик қилмаслиги керак. Инсоннинг ҳамма одатлари — ёвузликдир! Бундан ташқари, ҳеч бир жонивор ўз қардошларига зулм қилмасин. Заифмизми ёки кучлимизми, ақллимизми ёки ахмоқмизми — ҳаммамиз биродарлармиз! Бирор-бир жонивор бошқа жониворларни ўлдириши мумкин эмас. Ҳамма ҳайвонлар тенгдир. |
But more mysterious still was the coming of Imber to Dawson to give himself up. It was in the late spring, when the Yukon was growling and writhing under its ice, that the old Indian climbed painfully up the bank from the river trail and stood blinking on the main street. Men who had witnessed his advent, noted that he was weak and tottery, and that he staggered over to a heap of cabin-logs and sat down. He sat there a full day, staring straight before him at the unceasing tide of white men that flooded past. Many a head jerked curiously to the side to meet his stare, and more than one remark was dropped anent the old Siwash with so strange a look upon his face. No end of men remembered afterward that they had been struck by his extraordinary figure, and forever afterward prided themselves upon their swift discernment of the unusual. |
Бироқ энг катта жумбоқ шу бўлдики, Имбернинг ўзи Доусонга – одил суд ҳукмига бош эгиб келди. Баҳорнинг охирроғида, Юкон ўзининг муз кишанларини ечишга уриниб ҳайқириб-бўкирганда мўйсафид ҳинду муз устидаги йўлидан бурилди-да, қирғоқ тепалигидан амал-тақал ўтди ва саросима ичида шоҳкўчада тўхтади. Чолга кўзи тушганларнинг бари пайқашдики, у анчайин кучдан қолган. У гандираклаб ёғоч уюмига етиб борди-да, чўкди. Ён-веридан ўтиб кетаётган оқ танлиларнинг адоқсиз оқимига разм солганча уззукун шу ерда ўтирди. Кўпчилик унга қараш учун бот-бот ўгирилишар, ғалати афт-ангорли бу кекса сиваш баъзиларни ўйга толдирарди. Кейинчалик ўнлаб кишилар ҳиндунинг ғайриқиёфаси уларни ҳайратга солганини эслаб, кун бўйи зийракликларидан гердайиб юришди. |
The hours swept along, but Imber did not vary his posture, did not by a hair's-breadth move a muscle; and Dickensen remembered the man who once sat upright on a sled in the main street where men passed to and fro. They thought the man was resting, but later, when they touched him, they found him stiff and cold, frozen to death in the midst of the busy street. To undouble him, that he might fit into a coffin, they had been forced to lug him to a fire and thaw him out a bit. Dickensen shivered at the recollection. |
Соатлар бир-бирини қувалашар, Имбер эса қилт этмай ўша ҳолатда ўтирарди. Диккенсен бир пайтлар шоҳкўча ўртасида чана келиб тўхтаганини, устида шундай ҳаракациз ўтирган кимсани эслади; унинг теграсида ўткинчилар уймаланишар, ҳамма уни дам оляпти, деб ўйлар, кейин эса унга қўл теккизиб кўришганда мурдага айланганлиги маълум бўлди – совуқда тарашадай қотиб қолганди. Жасадни тўғрилаш учун – йўқса тобутга сиғмасди – уни гулхан ёнига келтириб, музини туширишга мажбур бўлишганди. Диккенсеннинг бу ўйлардан эти жимирлаб кетди. |
114. Perform the prayer at the borders of the day, and during the approaches of the night. The good deeds take away the bad deeds. This is a reminder for those who remember. | 114Кундузнинг икки тарафида ва кечанинг бир бўлагида намозни тўкис адо қил! Албатта, яхшиликлар ёмонликларни кетказади. Бу эса, эсловчиларга эслатмадир. |
45. The one who was released said, having remembered after a time, “I will inform you of its interpretation, so send me out.” |
Ва иккисидан нажот топгани анча муддат ўтгандан сўнг хотирлаб: «Бунинг таъбирининг хабарини сизга мен бераман. Мени юборинг», деди. |
19. Is he who knows that what was revealed to you from your Lord is the truth, like him who is blind? Only those who reason will remember. | 19Сенга Роббингдан нозил қилинган нарса, албатта, ҳақ эканини биладиган кимса кўр одамга ўхшармиди? Буни, албатта, ақл эгаларигина эслайдилар. |
6. Moses said to his people, “Remember God’s blessings upon you, as He delivered you from the people of Pharaoh, who inflicted on you terrible suffering, slaughtering your sons while sparing your daughters. In that was a serious trial from your Lord.” | 6Ўшанда Мусо қавмига: «Аллоҳнинг сизга берган неъматларини эсланг; вақтики, у сизни Оли Фиръавндан қутқарди. Улар сизга бардавом ёмон азоб берардилар. Ўғилларингизни сўйиб, қизларингизни тирик қолдирардилар. Ана ўшанда Роббингиздан буюк синов бордир», деган эди. |