USA English ‹ › UZ Uzbek

Found comp: 1003 words & 2 translates

English Ўзбек
Victims were not required to file a criminal complaint to benefit from government-provided protection services; the government did not provide information on how many such individuals received assistance. Жабрдийдалардан давлат бераётган ҳимоя хизматларидан фойдаланиш учун жиноятдан шикоят қилиб ариза бериш талаб этилмади; ҳукумат бундай шахсларнинг қанчаси кўмак олгани ҳақида маълумот бермади.
Uzbekistan’s diplomatic missions abroad helped repatriate 50 Uzbekistani victims during the reporting period (compared with 51 in 2019). Ўзбекистоннинг чет эллардаги дипломатик ваколатхоналари ҳисобот даврида Ўзбекистон фуқаролари бўлган 50 жабрдийдани мамлакатга қайтаришда ёрдам берди (2019 йилда бу кўрсаткич 51 кишидан иборат бўлган эди).
As part of its “Mehr” or “Compassion” campaign, the government also located and repatriated hundreds of Uzbekistani women and children who had traveled with their male relatives to Syria, Iraq, and Afghanistan and had subsequently been confined to camps, often in exploitative conditions. Ҳукумат “Меҳр” кампанияси доирасида эркак қариндошлари билан Сурия, Ироқ ва Афғонистонга кетиб қолган, кейинчалик лагер – жамлоқларга кўпинча эксплуатация шартлари билан жойлаштирилган Ўзбекистон ватандошлари бўлган аёллар ва болаларни аниқлаб, юртга қайтарди.
The government assisted 92 victims at this facility in 2020, compared with 220 victims in 2019—a decrease attributable to pandemic-related border closures and limitations on service availability. Ҳукумат ўша муассасадаги 92 нафар жабрдийдага ёрдам берди, бу кўрсаткич 2019 йилда 220 нафар жабрдийда бўлган эди, бундай пасайиш пандемия сабаб чегаралар ёпилгани ва хизматлардан фойдаланиш чеклангани билан боғлиқ.
Several NGOs also competed for and received a total of 461 million soum ($44,020) in grants from a general governmental assistance fund (compared with 817 million soum, or $78,020, in 2019). Бир неча ННТ ҳам танловда қатнашиб, давлатнинг умумий ёрдам жамғармасидан жами 461 миллион сўмлик ($44 020) грантлар олди (2019 йилда бу кўрсаткич 817 миллион сўм ёки $78 020 бўлган эди).
With the assistance of an NGO, at least 10 victims received compensation in 2020 (unreported in 2019). Бир ННТ ёрдами билан камида 10 нафар жабрдийда 2020 йилда товон пули олди (бунга оид 2019 йилги маълумот йўқ).
The Commission comprised two high-level sub-committees: one on trafficking in persons, chaired by the Minister of Internal Affairs, and one on forced labor, chaired by the Minister of Employment and Labor Relations. Комиссия 2 та юқори даражадаги кичик комиссиядан иборат: биттаси одам савдосига қарши курашиш бўйича кичик коммиссия бўлиб, унга ички ишлар вазири, яна бири мажбурий меҳнатга қарши курашиш бўйича кичик коммисия бўлиб, унга бандлик ва меҳнат муносбатлари вазири раислик қилади.
However, some local officials continued to mobilize adults and children into compulsory cotton picking to meet local harvest benchmarks established in direct violation of the decree. Бироқ айрим маҳаллий амалдорлар зикр этилган йиғим-теримнинг ўрнатилган маҳаллий меъёрларини бажариш йўлида катта ёшлилар ва болаларни сафарбар қилишни давом эттирди, бу президент фармонининг тўғридан-тўғри бузилишидир.
Some authorities reportedly expropriated land formerly leased or owned by individual farmers for the creation of new cluster sites without adequately compensating them, increasing their vulnerability to forced labor at those clusters. Олинган маълумотларга кўра, айрим ҳокимият идоралари айрим фермерлар олдин ижарага олган ёки уларга тегишли бўлган ерларни етарли даражадаги товон пули тўламай туриб, янги кластерлар ташкил қилиш учун тортиб олган ва бу уларнинг ўша кластерларда мажбурий меҳнат қилиш хавфини оширган.
The ILO assessed that government entities compelled approximately 80,000 pickers out of an estimated two million-member workforce to work in the 2020 harvest—a significant decrease compared with 102,000 in 2019, 170,000 in 2018, and 336,000 in 2017. ХМТ баҳосича, давлат идоралари 2020 йилги йиғим-терим вақтида жами 2 миллионга яқин иш кучидан тахминан 80 минг теримчини пахта теришга мажбур қилди, бу 2019 йилдаги 102 минг, 2018 йилдаги 170 минг ва 2017 йилдаги 336 минг шу ишга мажбурланган кишидан анча камдир.
For the third year, authorities granted the ILO access to data acquired through the government’s Cotton Harvest Feedback Mechanism, which included dedicated telephone hotlines and messaging applications for reports of labor violations; this mechanism and Federation of Trade Unions system received a total of 970 complaints, including 180 complaints related to wage irregularities and inadequate working conditions and 790 explicit allegations of forced labor, during the cotton harvest season (compared with 1,563 in 2019). Ҳокимият учинчи йил ХМТга пахта йиғим-терими даврида ҳукуматнинг қайта алоқа механизми орқали олинган маълумотлардан фойдаланишига рухсат берди, ўша воситалар сирасига махсус ишонч телефонлари ва меҳнатга оид қонунбузарликлар ҳақида хабар беришга мўлжалланган илова дастурлари киради; ушбу механизм ва Касаба уюшмалари федерацияси тизими орқали 970 та шикоят олинди, ўша шикоятлар қаторига маош вақтида тўланмаслиги ва ноқулай иш шароитларига оид 180 та шикоят ва пахта йиғим-терими вақтидаги мажбурий меҳнатга тегишли 790 та бевосита шикоят (бу кўрсаткич 2019 йилда 1563 та бўлган эди) киради.
The government continued to increase the size of the labor inspectorate, bringing the total number of labor investigators assigned to look into these complaints across the country to 600 (compared with an increase to 400 in 2019). Ҳукумат меҳнат инспекцияси ходимлари сонини кўпайтиришни давом эттирди ва бутун мамлакат бўйлаб жами шундай меҳнат қонунчилиги бузилишига оид шикоятларни суриштирувчилар иш ўрнини 600 тага етказди (2019 йилги 400 та иш ўрни билан солиштирганда ўсиш бор).
Inspectors reported these complaints resulted in the positive identification of 101 cases of adult forced labor in the cotton harvest, leading to fines for at least 170 officials—a decrease from 259 officials in 2019; fines totaled 653.2 million soum ($62,380) (550 million soum, or $52,520, in 2019). Инспекторлар хабар беришича, зикр этилган шикоятларни кўриб чиқиш натижасида пахта йиғим-терими вақтида катта ёшлиларнинг меҳнатга мажбурланганига оид 101 та ҳолат аниқланган ва бу камида 170 нафар амалдорнинг жаримага тортилишига сабаб бўлди, бу 2019 йилги 259 нафар амалдор жаримага тортилиши кўрсаткичидан анча камдир; улар тортилган жарима миқдори 653,2 миллион сўм ($62 380) бўлди (2019 йилда ушбу кўрсаткич 550 миллион сўм ёки $52 520 бўлган эди).
Private companies, including foreign and local, had official permission from the government to recruit Uzbekistani citizens for jobs abroad and within Uzbekistan. Ҳам чет эл, ҳам маҳаллий хусусий компаниялар Ўзбекистон ватандошларини чет эллардаги ва Ўзбекистон ичидаги ишларга ёллаш учун ҳукуматдан олган рухсатномага эга эди.
Although the companies were required to obtain recruitment licenses, the government did not report the number of such licenses granted. Гарчи компаниялардан ишга ёллаш бўйича лицензия талаб этилса-да, ҳукумат бундай берилган лицензиялар сони ҳақида маълумот бермади.
The government’s expanded labor inspectorate reported conducting 16,671 inspections and investigations in 2020, although it did not specify how many were initiated by worker complaints (compared with 21,172 inspections and 8,322 complaint investigations in 2019). Ҳукуматнинг иш ўринлари кенгайтирилган меҳнат инспекцияси 2020 йилда 16 671 та текширув ёки суриштирув ўтказганини хабар қилди, бироқ у ўша текширувларнинг қанчаси ишчиларнинг шикояти сабаб ўтказилганига аниқлик киритмади (солиштириш учун 2019 йилда 21 172 та текширув ва 8322 та шикоят ортидан суриштирув ўтказилган эди).
Private companies in some regions mobilize employees for the harvest under threat of increased government inspections of, and taxes on, their operations. Баъзи вилоятлардаги хусусий компаниялар фаолиятини давлат ёки солиқ текшируви кучайиши таҳдиди билан ходимларни пахта йиғим-теримига сафарбар қилади.
Officials occasionally cast these compulsory tasks as part of Uzbekistan’s traditional hashar system, under which community members are expected to perform voluntary work for communal benefit. Айрим ҳолларда амалдорлар ушбу мажбурий ишларни Ўзбекистонда анъана тусини олган ҳашар тизими сифатида тақдим этмоқчи бўлади, унга кўра, маҳалладошлар жамият фойдаси учун ишни кўнгилли бўлиб бажариши керак.
Criminalization of same-sex relationships between men makes some members of Uzbekistan’s LGBTQI+ communities vulnerable to police abuse, extortion, and coercion into pornography and informant roles; widespread social stigma and discrimination against LGBTQI+ individuals also compound their vulnerability to family-brokered forced marriages that may feature corollary sex trafficking or forced labor indicators. Бир жинсга мансуб эркаклар ўртасидаги жинсий муносабатларнинг жиноят деб ҳисобланиши Ўзбекистондаги LGBTQI+ жамоатлари вакилларини полиция зўравонлиги, тамагирлиги, порнографияга мажбурлашига ва хабаркаш бўлишига олиб келади; LGBTQI+ вакилларини кенг тарқалган ижтимоий тамғалаш (stigma) ва камситиш уларни оила воситачилигида тузиладиган мажбурий никоҳ олдидаги ҳимоясизлигини оширади ҳамда унда жинсий эксплуатация ва мажбурий меҳнат мақсадидаги одам савдоси аломатлари бўлиши мумкин.
Hundreds of thousands of Uzbekistani migrant workers are at elevated risk of trafficking within Russia, where employers and authorities charge high work permit fees that catalyze debt-based coercion, subject them to poor living and working conditions, and garnish or withhold their wages; these vulnerabilities are often compounded by Russian employers’ failure to register Uzbekistani migrant workers with the relevant authorities. Юз минглаб ўзбекистонлик мигрант ишчиларга Россияда одам савдоси хавф солмоқда, у ердаги иш берувчилар ва ҳокимият идоралари ишлашга рухсат бериш учун кўп ҳақ олмоқда, бу эса қарз сабаб бўлаётган мажбурлашни тезлаштирмоқда, уларни оғир шароитларда яшаш ва ишлашга мажбур қилмоқда, маоши берилмаслиги ёки ундан чегириб қолинишини келтириб чиқармоқда; ушбу ҳимоясизлик ҳолатларига россиялик иш берувчиларнинг ўзбекистонлик мигрант ишчиларни тегишли идораларда рўйхатдан ўтказмаётгани сабаб бўлмоқда.