USA English ‹ › UZ Uzbek

Found lo: 5204 words & 2 translates

English Ўзбек
22. He appealed to his Lord: “These are a sinful people.” 22Бас, у(Мусо) Роббига: «Албатта, анавилар жиноятчи қавмдир», деб дуо қилди. 
23. “Set out with My servants by night—you will be followed. 23Бас, бандаларим ила кечаси юриб кет. Албатта, сиз изингиздан қувилурсиз. 
54. So it is, and We will wed them to lovely companions. 54Ана шундай! Ва Биз уларни ҳури ийнларга уйлантирдик. 
57. A favor from your Lord. That is the supreme salvation. 57Бу Роббингдан бўлган фазлдир. Ана шу улкан ютуқдир. 

69. Then eat of all the fruits, and go along the pathways of your Lord, with precision. From their bellies emerges a fluid of diverse colors, containing healing for the people. Surely in this is a sign for people who reflect.

69Сўнгра ҳамма мевалардан егин. Бас, Роббинг осон қилиб қўйган йўллардан юргин», деб ваҳий қилди. Уларнинг қоринларидан турли рангдаги шароб чиқар. Унда одамлар учун шифо бордир. Албатта, бунда тафаккур қилувчилар учун оят­ белги бордир.

10. Beyond them lies Hell. What they have earned will not benefit them at all, nor will those they adopted as lords instead of God. They will have a terrible punishment. 10Ва ортларида жаҳаннам бор. Уларга касб қилган нарсалари ҳам, Аллоҳни қўйиб тутган «дўстлари» ҳам ҳеч бир нарсада асқотмас. Уларга улкан азоб бордир.
11. This is guidance. Those who blaspheme their Lord’s revelations will have a punishment of agonizing pain. 11Бу (Қуръон) ҳидоятдир. Роббилари оятларига куфр келтирганларга аламли азобнинг ашаддийси бордир. 
15. Whoever does a good deed, it is for his soul; and whoever commits evil, it is against it; then to your Lord you will be returned. 15Ким солиҳ амал қилса, ўзига фойда. Ким ёмонлик қилса, ўзига зарар. Сўнгра Роббингизга қайтарилурсиз. 
17. And We gave them precise rulings. They fell into dispute only after knowledge came to them, out of mutual rivalry. Your Lord will judge between them on the Day of Resurrection regarding the things they differed about. 17Ва Биз уларга (дин) иши ҳақида очиқ­ойдин баёнотлар бердик. Бас, улар ўзларига илм келганидан сўнг ўзаро ҳасад­адоват қилибгина ихтилофга тушдилар. Албатта, Роббинг улар орасида қиёмат куни ихтилоф қилган нарсалари ҳақида ҳукм чиқарур. 
18. Then We set you upon a pathway of faith, so follow it, and do not follow the inclinations of those who do not know. 18Сўнгра Биз сени (дин) ишида бир шариатга йўлладик. Бас, унга эргаш, билмайдиганларнинг ҳавои нафсларига эргашма. 
27. To God belongs the kingship of the heavens and the earth. On the Day when the Hour takes place, on that Day the falsifiers will lose. 27Ва осмонлару ернинг мулки Аллоҳникидир. Қиёмат соати қоим бўладиган кунда, ўша кунда ботилчилар зиён тортурлар. 
30. As for those who believed and did righteous deeds, their Lord will admit them into His mercy. That is the clear triumph. 30Бас, иймон келтириб солиҳ амалларни қилганларни Роббилари Ўз раҳматига киритур. Ана ўшанинг ўзи очиқ­ойдин ютуқдир. 
35. That is because you took God’s revelations for a joke, and the worldly life lured you.” So today they will not be brought out of it, and they will not be allowed to repent. 35Бундай бўлишингиз, албатта, сизнинг Аллоҳнинг оятларини масхара қилиб олганингиз ва сизни дунё ҳаёти ғурурга кетказгани учундир», дейилди. Бас, бугунги кунда улар у(жаҳаннам)дан чиқарилмаслар ва улар итобга ҳам қайтарилмаслар. 
36. Praise belongs to God; Lord of the heavens, Lord of the earth, Lord of humanity. 36Бас, барча ҳамд осмонларнинг Роббига, ернинг Роббига ва оламларнинг Роббигадир. 
37. To Him belongs all supremacy in the heavens and the earth. He is the Majestic, the Wise. 37Осмонлару ердаги улуғлик Уникидир. У зот азизу ҳакимдир.

To date, no sitting U.S. president has visited any Central Asian country. However, despite the absence of such high-level visits, the United States actively engages with the region through diplomatic channels and various cooperation formats, such as the C5+1 platform. This underscores the strategic importance of Central Asia to the U.S., even without direct presidential visits. The region closely follows the outcomes of U.S. presidential elections, as they may significantly affect the relations between Central Asia and the United States.

Бугунги кунгача АҚШнинг бирорта амалдаги президенти Марказий Осиё давлатларига ташриф буюрмаган. Бироқ, бундай юқори даражадаги ташрифлар йўқлигига қарамай, Қўшма Штатлар дипломатик каналлар ва C5+1 платформаси каби турли ҳамкорлик форматлари орқали минтақа билан фаол алоқа ўрнатмоқда. Бу бевосита президент ташрифисиз ҳам Марказий Осиёнинг АҚШ учун стратегик аҳамиятини кўрсатади. Минтақа АҚШ президентлик сайловлари натижаларини диққат билан кузатиб боради, чунки бу натижалар Марказий Осиё ва АҚШ ўртасидаги муносабатларга сезиларли даражада таъсир этиши мумкин.

The Central Asian region has always played an important role in international relations due to its significant historical contributions to the development of socioeconomic, cultural, and political processes, as well as its geostrategic location, which has made it a key node for global trade and cultural exchanges. Марказий Осиё минтақаси ўзининг ижтимоий-иқтисодий, маданий ва сиёсий жараёнлар ривожига қўшган муҳим тарихий ҳиссаси, шунингдек, геостратегик жойлашуви туфайли халқаро муносабатларда доимо муҳим ўрин эгаллаган, бу эса уни глобал савдо ва маданий алмашинувларнинг асосий марказига айлантирган.
This region – encompassing Kazakhstan, Kyrgyzstan, Tajikistan, Turkmenistan, and Uzbekistan – is of strategic importance. It is abundant in natural resources, making it a key area of interest for major global powers. Central Asia serves as an important energy hub due to its vast reserves of oil, gas, and other natural resources. The region holds 13.2 percent of the total natural gas reserves in the CIS and 4 percent of global reserves. The region’s oil reserves represent 3.5 percent of global supplies. Қозоғистон, Қирғизистон, Тожикистон, Туркманистон ва Ўзбекистонни ўз ичига олган ушбу минтақа стратегик аҳамиятга эга. У табиий ресурсларга бой бўлиб, дунёнинг йирик давлатлари учун муҳим қизиқиш объекти ҳисобланади. Марказий Осиё нефть, газ ва бошқа табиий ресурсларнинг улкан захиралари туфайли муҳим энергетика марказига айланган. Минтақада МДҲдаги умумий табиий газ захираларининг 13,2 фоизи ва жаҳон захираларининг 4 фоизи мавжуд. Минтақанинг нефть захиралари эса дунё таъминотининг 3,5 фоизини ташкил этади.
Since 2016, with the rise to power of Shavkat Mirziyoyev in Uzbekistan, the regional situation has undergone significant changes, with Central Asia moving toward closer cooperation. Mirziyoyev not only identified the improvement of relations among the countries of Central Asia as a main goal of his foreign policy, but he invested significant diplomatic energy in deepening region-wide economic, political, and security cooperation. 2016 йилдан бошлаб, Ўзбекистонда Шавкат Мирзиёевнинг ҳокимиятга келиши билан минтақавий вазият сезиларли ўзгаришлар рўй берди, Марказий Осиё янада яқин ҳамкорликка интила бошлади. Мирзиёев нафақат Марказий Осиё мамлакатлари ўртасидаги муносабатларни яхшилашни ташқи сиёсатининг асосий мақсади сифатида белгилади, балки минтақадаги иқтисодий, сиёсий ва хавфсизлик соҳасидаги ҳамкорликни чуқурлаштиришга катта дипломатик куч сарфлади.
A key moment for the region was the creation of the Consultative Meetings of Central Asian Heads of State at Mirziyoyev’s initiative. These meetings have evolved into an effective regular platform for regional dialogue, aimed at jointly creating a zone of stability, security, and sustainable development. This evolution of a “Central Asian spirit” highlights the close interconnection and complementarity of the internal and external policies of the region’s countries. Мирзиёев ташаббуси билан Марказий Осиё давлатлари раҳбарларининг Маслаҳат учрашувлари ташкил этилиши минтақа учун муҳим воқеа бўлди. Ушбу учрашувлар биргаликда барқарорлик, хавфсизлик ва изчил тараққиёт ҳудудини яратишга қаратилган минтақавий мулоқотнинг самарали мунтазам платформасига айланди. "Марказий Осиё руҳи"нинг бундай ривожланиши минтақа мамлакатларининг ички ва ташқи сиёсати ўртасидаги узвий боғлиқлик ва бир-бирини тўлдиришини яққол кўрсатади.