USA English ‹ › UZ Uzbek

Found еди: 872 words & 2 translates

English Ўзбек
When the youths took shelter in the cave, they said, “Our Lord, give us mercy from Yourself, and bless our affair with guidance.” 10Қачонки йигитлар каҳфдан жой олганларида: «Эй Роббимиз, бизга Ўз ҳузурингдан раҳмат бергин ва ишимизни ўзинг тўғрилагин», дедилар.
“Now that you have withdrawn from them, and from what they worship besides God, take shelter in the cave. And your Lord will unfold His mercy for you, and will set your affair towards ease.” 16Модомики улардан ва улар Аллоҳдан бошқа ибодат қилаётган нарсадан узоқлашмоқчи бўлсангиз, каҳфдан паноҳ жой олингиз. Роббингиз сизга Ўз раҳматини таратур ва сизга ишингизда осонлик яратур», дедилар.
Even so, We awakened them, so that they may ask one another. A speaker among them said, “How long have you stayed?” They said, “We have stayed a day, or part of a day.” They said, “Your Lord knows best how long you have stayed.” “Send one of you to the city, with this money of yours, and let him see which food is most suitable, and let him bring you some provision thereof. And let him be gentle, and let no one become aware of you.” 19Ва шундай қилиб, уларни ўзаро сўрашлари учун уйғотдик. Улардан бири: «Қанча қолдинглар?» деди. Улар: «Бир кун ёки бир куннинг баъзисича қолдик», дейишди. «Қанча қолганингизни Роббингиз яхши билгувчидир, шаҳарга бирингизни ушбу пулингиз ила юборинг, назар солиб, яхши таомни танлаб, ундан ризқ келтирсин ва диққатли бўлсин, сизни бировга сездириб қўймасин.
So it was, that We caused them to be discovered, that they would know that the promise of God is true, and that of the Hour there is no doubt. As they were disputing their case among themselves, they said, “Build over them a building.” Their Lord knows best about them. Those who prevailed over their case said, “We will set up over them a place of worship.” 21Шундай қилиб, Аллоҳнинг ваъдаси ҳақ эканини ва қиёмат соатида шубҳа йўқ эканини билишлари учун уларни (одамларга) билдирдик. Энди эса, улар иши ҳақида тортиша бошладилар: «Уларнинг устларига бино барпо қилинглар, Роббилари уларни яхши билгувчидир», дедилар. Ишларига ғолиб келганлар эса: «Уларнинг устларига, албатта, масжид қуриб олурмиз», дедилар.
And thus he had abundant fruits. He said to his friend, as he conversed with him, “I am wealthier than you, and greater in manpower.” 34Унинг меваси бор эди. У ўз шериги ила гаплашар экан: «Менинг сендан молим кўп ва одамларим қувватлироқ», деди.
“And I do not think the Hour is coming. And even if I am returned to my Lord, I will find something better than this in return.” 36Қиёмат қоим бўлмаса керак, деб ўйлайман. Агар Роббимга қайтарилсам ҳам, албатта, бундан яхши оқибатни топаман», деди.
His friend said to him, as he conversed with him, “Are you being ungrateful to Him who created you from dust, then from a sperm-drop, then evolved you into a man? 37Унга шериги гаплаша туриб: «Сени тупроқдан, сўнгра нутфадан яратган ва инсон этиб ростлаган зотга куфр келтирдингми?!. (Яъни, молу дунёга берилган ўша кофир кишининг беодобона гапларини эшитган мўмин киши, сени йўқдан бор қилган, аслингни тупроқдан, сўнгра сенга ўхшаган зурриётларини бир томчи нутфадан яратган зотга, бекаму кўст инсон қилиб ростлаган зотга куфр келтирдингми, деди.)
Or its water will sink into the ground, and you will be unable to draw it.” 41Ёки суви ерга сингиб кетиб, сен уни талаб қилишга қодир бўлмай қолсанг», деди.
When they went further, he said to his servant, “Bring us our lunch; we were exposed in our travel to much fatigue.” 62У(ер)дан ўтганлари замон у йигитига: «Тушлигимизни келтир. Бу сафаримизда чарчоққа учрадик», деди.
He said, “Do you remember when we rested by the rock? I forgot about the fish. It was only the devil who made me forget it. And so it found its way to the river, amazingly.” 63У: «Буни қара, харсангга (суяниб) жойлашганимизда, мен балиқни унутибман. Фақат шайтонгина уни эслашимни унутдирибди. Ажабо, у денгизга йўл олибди», деди.
He said, “This is what we were seeking.” And so they turned back retracing their steps. 64У (Мусо) «Ана шу биз истаган нарса», деди. Бас, келган йўлларидан изларига қайтдилар.
Moses said to him, “May I follow you, so that you may teach me some of the guidance you were taught?” 66Мусо унга: «Сенга ўргатилган рушддан менга ҳам ўргатмоғинг учун сенга эргашсам майлими?» деди.
And how will you endure what you have no knowledge of?” 68Ўзинг хабарини иҳота қилмаган нарсага қандай сабр қиласан», деди.
He said, “You will find me, God willing, patient; and I will not disobey you in any order of yours.” 69У: «Инша Аллоҳ, менинг сабрли эканимни кўрурсан ва сенга ҳеч бир ишда осий бўлмасман», деди.
He said, “If you follow me, do not ask me about anything, until I myself make mention of it to you.” 70У: «Агар менга эргашадиган бўлсанг, то ўзим зикр қилиб айтмагунимча бир нарса ҳақида сўрамагин», деди.
So they set out. Until, when they had boarded the boat, he holed it. He said, “Did you hole it, to drown its passengers? You have done something awful.” 71Бас, юриб кетдилар. Кемага минганларида, уни тешиб қўйди. У (Мусо): «Буни унинг аҳлини ғарқ қилиш учун тешдингми?! Жуда ғалати нарса қилдинг­ку», деди.
He said, “Did I not tell you that you will not be able to endure with me?” 72У: «Сенга, албатта, мен билан бирга бўлишга сабр қила олмайсан демабмидим?!» деди.
He said, “Do not rebuke me for forgetting, and do not make my course difficult for me.” 73У: «Эсимдан чиққан нарса учун мени жазолама, бу ишим учун мени қийнама», деди.
Then they set out. Until, when they encountered a boy, he killed him. He said, “Did you kill a pure soul, who killed no one? You have done something terrible.” 74Бас, улар юриб кетдилар. То бир болани учратганида, уни ўлдирди. У (Мусо): «Бировни ўлдирмаган бегуноҳ жонни ўлдирасанми?! Жуда мункар нарса қилдинг­ ку?!» деди. (Бу иши кемани тешгандан ҳам баттар туюлди. Чунки кўриб билиб туриб бир маъсум гўдакни қасддан ўлдириш ҳазилакам иш эмас эди.)
He said, “Did I not tell you that you will not be able to endure with me?” 75У: «Сенга, албатта, сен мен билан бирга сабр қила олмайсан демабмидим?!» деди.