USA English ‹ › UZ Uzbek

Found talk: 67 words & 2 translates

English Ўзбек
talkers суҳбатдошлар
talkie суҳбатдош
talkies суҳбатдошлар
talking гапириш
talkings суҳбатлар
talks суҳбатлар
walkietalkie wалкиеталкие
walkietalkies wалкиеталкиес
First. It is necessary to take effective measures to remove barriers to mutual trade as soon as possible. We have talked a lot about this topic. It is time for practical action. Биринчи. Ўзаро савдодаги тўсиқларни тезкор бартараф этиш юзасидан амалий чоралар қабул қилишимиз зарур. Биз бу ҳақда жуда кўп гапирдик. Энди амалий ҳаракатларга ўтиш вақти келди.
We are talking about the projects for the construction of railways Termez - Mazar-i-Sharif - Kabul - Peshawar, as well as China - Kyrgyzstan - Uzbekistan. Бу ўринда гап Термиз – Мозори Шариф – Кобул – Пешовар ҳамда Хитой – Қирғизистон – Ўзбекистон темир йўлларини қуриш бўйича лойиҳалар ҳақида бормоқда.
Foreign Minister Kamilov and I started off by talking about Uzbekistan’s reform agenda, which has already started to generate new foreign investments and jobs. Ташқи ишлар вазири Комилов билан мен янги хорижий инвестицияларни жалб этиш ва иш ўринлари яратишни бошлаган Ўзбекистондаги ислоҳотлар дастурини муҳокама қилишдан бошладик.
- where people can openly talk about their problems and work together to solve them; – одамлар ўз муаммолари ҳақида очиқ гапириши ва уларнинг ечими учун биргаликда ҳаракат қилишларига барча шароитлар мавжуд бўлган;
Afghans traditionally drink tea – lots of it. But coffee has conquered Kabul in the past two decades. Now the Taliban are back, talking to baristas. Афғонларнинг анъанавий ичимлиги чой - кўп чой. Аммо сўнгги йигирма йил ичида қаҳва Кобулни забт этди. Энди Толибон қайтиб, бариста билан гаплашмоқда.
The hill, once stalked by thieves, is safer now – although a Talib official ordered us out just after sunset so we didn’t manage to take many photos. Бир пайтлар ўғрилар пайт пойлаган бу тепалик энди хавфсизроқ, шунга қарамай Толибон вакили бизга қуёш ботган заҳоти кетишимизни буюрди, шунинг учун керагича суратга ололмадик.
You are well aware that we have announced 2017 in our country as “The Year of Dialogue with People and the Human Interests”. However, all of us well understand that the dialogue with people, talking to them, living with their problems and concerns and ensuring the human interests is not a one-year work for us. Сизларга яхши маълумки, биз 2017 йилни юртимизда “Халқ билан мулоқот ва инсон манфаатлари йили” деб эълон қилдик. Лекин, ҳаммамиз тушунамизки, халқ билан мулоқот, одамларнинг ичига кириш, уларнинг дарду ташвишлари билан яшаш, инсон манфаатларини таъминлаш – бу биз учун фақат бир йиллик иш эмас.
Thus, who should we talk to in the first instance: we should talk to our people. Шундай экан, биз биринчи навбатда ким билан мулоқот қилишимиз керак – одамларимиз билан.

"Should we talk about Africa or about baseball?"

"Baseball I think," the boy said. 'Tell me about the great John J . McGraw."

— Хўш, биз нима ҳақда гаплашмоқчимиз ўзи — Африка тўғрисидами ёки бейсбол ҳақидами?

— Яхшиси бейсбол ҳақида. Менга буюк Джон Мак-Гроу ҳақида гапириб бер.

He had become unused to talking, and he was not acquainted with the sound of his own voice. It seemed hoarse and strange. Моргансон гапиришни унутиб қўйганди. Ҳозир ҳам ўзининг овози бегонадек ва хирилдоқ туюлди.
After the horses came Muriel, the white goat, and Benjamin, the donkey. Benjamin was the oldest animal on the farm, and the worst tempered. He seldom talked, and when he did, it was usually to make some cynical remark—for instance, he would say that God had given him a tail to keep the flies off, but that he would sooner have had no tail and no flies. Alone among the animals on the farm he never laughed. If asked why, he would say that he saw nothing to laugh at. Nevertheless, without openly admitting it, he was devoted to Boxer; the two of them usually spent their Sundays together in the small paddock beyond the orchard, grazing side by side and never speaking. Отлардан сўнг оқ эчки Мюриэл ва эшак Бенжамин келди. У бу молхонада энг кўп яшаган ҳайвон бўлиб, хаддан зиёд расво характери бор эди. У кам гапирар, мабодо гапириб қолса, юзинг-бетинг демай, шарттакилик қиларди — масалан, у бир куни Яратган менга сўна-пашшаларни ҳайдаш учун дум берган, аммо пашшалар ҳам, дум ҳам бўлмаса афзал эди, деган. Ҳайвонлар орасида ҳеч қачон кулмаган ва кулмайдиган жонивор ҳам у эди. Нега бундай ғамгин экани ҳақида савол берилганда, у бу дунёда қувонч учун сабаб ҳали йўқлигини айтганди. Шунга қарамасдан, у тулпор Боксёрга боғланиб қолганди; одатда, улар якшанба кунларини боғ ёнидаги мўъжазгина яйловда майсаларни ковшаниб, ёнма-ён ўтказишарди.

Imber grunted and stalked up to Emily Travis. He looked her over, keenly and carefully, every square inch of her. Especially did he appear interested in her silky brown hair, and in the color of her cheek, faintly sprayed and soft, like the downy bloom of a butterfly wing. He walked around her, surveying her with the calculating eye of a man who studies the lines upon which a horse or a boat is builded. In the course of his circuit the pink shell of her ear came between his eye and the westering sun, and he stopped to contemplate its rosy transparency. Then he returned to her face and looked long and intently into her blue eyes. He grunted and laid a hand on her arm midway between the shoulder and elbow. With his other hand he lifted her forearm and doubled it back. Disgust and wonder showed in his face, and he dropped her arm with a contemptuous grunt. Then he muttered a few guttural syllables, turned his back upon her, and addressed himself to Dickensen.

Имбер нимадир деб минғиллаб, Эмили Тревисга яқинроқ келди. У қизни бошдан-оёқ синчиклаб кўздан кечирди. Айниқса қизнинг ипаксимон қўнғир сочлари ва ол ёноқлари чолда алоҳида қизиқиш уйғотди. У нигоҳини узмай қизни айланиб ўтди, гўё отнинг бўй-бастини ёки қайиқни ўрганаётгандай. Ногаҳон у ботаётган қуёшнинг нурлари қизнинг қизғиш қулоқларидан ўтиб шуълаланаётганини пайқадию, таққа тўхтади. Кейин яна унинг юзларини «текшириш»га тушди ва қизнинг мовий кўзларига узоқ тикилиб қолди. Тағин ниманидир тўнғиллаб, бир қўли билан нозикойимнинг билагидан ушлаб, иккинчиси билан тирсагини букиб кўрди. Ҳиндунинг юзида нафрат ва ҳайрат акс этди, пўнғиллаб Эмилининг қўлини қўйиб юборди. Сўнг бўғзидан қанақадир товушлар чиқариб, қизга орқа ўгирди ва Диккенсенга нимадир деди.