USA English ‹ › UZ Uzbek

Found eve: 3006 words & 2 translates

English Ўзбек
In the approved Development Strategy of New Uzbekistan for 2022-2026 2, goal 69 is aimed at supporting women and further increasing their participation in society. The following is envisaged: Янги Ўзбекистоннинг 2022-2026 йилларга мўлжалланган тараққиёт стратегиясининг 69-мақсади хотин-қизларни қўллаб-қувватлаш, уларнинг жамият ҳаётидаги фаол иштирокини таъминлашга қаратилган ва қуйидагиларни назарда тутади:
Article 18 of the Constitution states that all citizens shall have equal rights and freedoms, and that everyone shall be equal before law, regardless of their gender, race, nationality, language, religion, social origin, beliefs, individual and social status. ·      Конституциянинг 18-моддасида барча фуқаролар бир хил ҳуқуқ ва эркинликларга эга бўлиб, жинси, ирқи, миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, шахси ва ижтимоий мавқеидан қатъи назар, қонун олдида тенглиги белгиланган.
Article 63 regarding women's rights in the family and their right to be protected from forced marriage states that "marriage shall be based on the willing consent and equality of both parties." In addition, several other articles declare equality between husband and wife regarding their rights and responsibilities within marriage and children. ·      Конституциянинг 63-моддасида аёлларнинг оиладаги ҳуқуқлари ва уларнинг мажбурий никоҳдан ҳимояланиш бўйича ҳуқуқлари борасида қуйидагилар белгиланган: «Никоҳ томонларнинг ихтиёрий розилиги ва тенг ҳуқуқлилигига асосланади». Бундан ташқари, бошқа бир неча моддада эр ва хотиннинг никоҳ ва фарзандлар борасидаги ҳуқуқ ва мажбуриятлари тенг экани кўрсатилган.
Law "On the protection of women from harassment and violence" dated 02.09.2019 The law goes beyond the concept of "domestic violence" and regulates relations in the sphere of protecting women from harassment and violence in everyday life, in the workplace, in educational institutions and in other places.    02.09.2019 йилда қабул қилинган «Хотин-қизларни тазйиқ ва зўравонликдан ҳимоя қилиш тўғрисида»ги Қонун. Қонун «оиладаги зўравонлик» тушунчаси билан боғланиб қолмай, кундалик ҳаётда, иш жойида, таълим муассасалари ва бошқа жойларда аёлларни таъқиб ва зўравонликдан ҳимоя қилиш йўналишидаги муносабатларни тартибга солади.
It provides a clear description of a number of concepts, including "harassment", "violence", "psychological violence", "physical violence", "sexual violence", "economic violence", "victim of harassment and violence", "protection order" and others. It also stipulates the adoption of measures to change the behavior of those who are inclined to commit or have committed violence, for which it is planned to develop and approve a targeted program. Унда бир қатор тушунчаларнинг қисқача таърифи берилган, жумладан, «тазйиқ», «зўравонлик», «руҳий зўравонлик», «жисмоний зўравонлик», «жинсий зўравонлик», «иқтисодий зўравонлик», «тазйиқ ва зўравонликдан жабрланувчи», «ҳимоя ордери» ва бошқалар; шунингдек, зўравонлик қилишга мойил ёки зўравонлик содир этган шахсларнинг хатти-ҳаракатларини ўзгартириш чораларини кўришни назарда тутади, бунинг учун мақсадли дастурни ишлаб чиқиш ва тасдиқлаш режалаштирилган.
If during the consideration of the issue of the protection order signs of a crime specified in the Criminal Code are revealed, the case materials are sent to the law enforcement agency to decide whether to prosecute the aggressor. ·      Агар ҳимоя ордерини бериш тўғрисидаги масалани кўриб чиқиш чоғида Жиноят кодексида назарда тутилган жиноят белгилари аниқланса, ҳимоя ордерини бериш тўғрисидаги масалани кўриб чиқиш билан бир вақтда иш материаллари жиноий жавобгарликка тортиш масаласини ҳал қилиш учун тегишли ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органга юборилади.
The Criminal Code of Uzbekistan provides for punishment for incitement to suicide (Article 103); inducement to commit suicide (article 1031) intentional infliction of bodily harm (articles 104-105 , 109); torture (article 110); threats of murder or violence (Article 112); rape (article 118); forced satisfaction of sexual need in an unnatural form (Article 119); forcing a woman to enter into marriage or preventing her from entering into marriage (Article 136); slander (article 139); insult (Article 140); violation of the equal rights of citizens (article 141). Typically, persons who have committed domestic violence are held liable under the above-mentioned articles. ·      Ўзбекистон Жиноят кодексида ўзини ўзи ўлдириш даражасига етказиш (103- модда); ўзини ўзи ўлдиришга ундаш (103'-модда); қасддан баданга шикаст етказиш ( 104-105 , 109-моддалар); қийнаш (110-модда); ўлдириш ёки зўрлик ишлатиш билан қўрқитиш (112-модда); номусга тегиш (118-модда); жинсий эҳтиёжни зўрлик ишлатиб ғайритабиий усулда қондириш (119-модда); аёлни эрга тегишга мажбур қилиш ёки унинг эрга тегишига тўсқинлик қилиш (136- модда); туҳмат (139-модда); ҳақорат қилиш (140-модда); фуқароларнинг тенг ҳуқуқлилигини бузиш (141-модда) учун жазо белгиланган. Одатда, оилада зўравонлик қилган шахслар юқорида кўрсатилган моддалар бўйича жавогарликка тортилади.
According to the Main Department for Crime Prevention of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan from January to August (inclusive) of 2022, security agencies across the country received 32,783 complaints about harassment and violence against women. Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги жиноятчиликнинг олдини олиш Бош бошқармаси маълумотларига кўра , 2022 йил январь ойидан август ойи охиригача мамлакат бўйлаб хавфсизлик идораларига аёлларга нисбатан тазйиқ ва зўравонлик ҳақида 32 783 та шикоят келиб тушган.
These figures show the scale of the problem of violence in society. However, according to the Article 66-1 of the Criminal Procedure Code of the Republic of Uzbekistan, a person who has committed a crime that caused harm to health or sexual freedom is exempted from criminal liability in connection with reconciliation with the victim. Бу рақамлар жамиятдаги зўравонлик муаммосининг кўламини кўрсатади. Бироқ Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 66-1-моддасига кўра жиноят содир этган шахс, соғлиқ ёки жинсий эркинликка зарар етказса, жабрланувчи билан ярашиш муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод қилинади.  
Often in practice one can observe the widespread reconciliation of the parties in cases of domestic violence, even by law enforcement officers. According to the Ministry of Internal Affairs, 4,086 and 17,012 families were reconciled in 2020 and 2021, respectively, and in 2022, more than 16,000 families were reconciled, and over 14,000 conflicts were resolved by issuing protection orders for victims of domestic violence. Кўпинча, амалда, оиладаги зўравонлик ҳолатларида, ҳуқуқ-тартибот идоралари ходимлари томонидан ҳам томонларни яраштириш кенг тарқалганини кузатиш мумкин. ИИВ маълумотларига кўра, 2020 йилда 4 086 та ва 2021 йилда 17 012 та оила яраштирилган. 2022 йилда 16 000 дан ортиқ оила яраштирилган, оилавий зўравонликдан жабрланганларга ҳимоя ордери бериш натижасида 14 000 дан ортиқ можаро ҳал қилинган.
3.1. The concept of "stereotypes". Pros and cons of stereotypes. The importance of stereotypes in everyday life 3.1. «Стереотиплар» тушунчаси. Стереотипларнинг ижобий ва салбий томонлари. Кундалик ҳаётда стереотипларнинг аҳамияти
A woman is created for a family, and she does not have to study, work, or, even more, make a career. ·      Аёл оила учун яратилган, унинг ўқиши, ишлаши ва, айниқса, карьера қилиши шарт эмас.
The third group of gender stereotypes is associated with differences in the content of work. Traditionally, it is believed that women's work should be of a performing, service nature and represents the development of a "natural female purpose": caring for family members, raising and educating children. Men, on the other hand, are assigned an instrumental sphere of activity, where creative, constructive, and managerial work takes priority.  Гендер стереотипларининг учинчи гуруҳи меҳнат мазмунидаги фарқлар билан боғлиқ. Анъанага кўра, аёлларнинг иши ижро етувчи, хизмат кўрсатувчи характерга эга бўлиши керак ва «аёлнинг табиий моҳияти»нинг ривожланишини ифодалайди: оила аъзоларига ғамхўрлик қилиш, болаларни тарбиялаш ва таълим бериш. Эркакларга эса фаолиятнинг инструментал соҳаси тайинланади, бу, асосан, ижод, бунёдкорлик ва раҳбарлик билан боғлиқ ишлардир.  
Nevertheless, stereotypes can also play a positive role. They make it easier to understand the essence of many phenomena, events and processes, and accelerate the comprehension of complex concepts and problems. However, a journalist should not be guided by a stereotypical opinion in her/his practice - her/his main tool should be critical thinking. Бироқ стереотиплар ҳам ижобий роль ўйнаши мумкин. Улар кўплаб ҳодиса, воқеа ва жараёнларнинг моҳиятини тушунишни осонлаштиради, мураккаб тушунчалар ва муаммоларнинг ўзлаштирилишини тезлаштиради. Аммо журналист ўз фаолиятида стереотипик фикрларга таяниб қолмаслиги керак, унинг асосий қуроли танқидий фикрлаш бўлиши керак.
However, the materials with headlines "Girl extorted 15 milion soums from her friend for not sharing her intimate photos", "Girl who joked in the subway that there was a bomb in her bag was arrested for 5 days" already pedal the topic of criminalization of women in their headlines and create a negative image. «Дўстидан унинг интим суратларини тарқатмаслик учун 15 млн сўм ундирмоқчи бўлган қиз», «Метрода сумкасида бомба борлиги ҳақида ҳазиллашган қиз 5 суткага қамалди» материаллари сарлавҳасида эса аёлларни криминаллаштириш мавзуси илгари сурилган ва салбий образ яратилган.
When preparing a material, every journalist must keep in mind his/her obligations that are established in the Law "On the Protection of Professional Activity of Journalists", which states that when performing professional activity, a journalist must "observe the rules of professional ethics of journalists" and "respect the rights and freedoms, honor and dignity of the individual." It is also established that "a journalist may not use professional information for personal purposes, publish facts about an individual's private life, or use audio and video recording devices without the consent of the source of information or the author". Материални тайёрлашда ҳар бир журналист «Журналистларнинг касбий фаолиятини ҳимоя қилиш тўғрисида»ги қонунда белгиланган ўз вазифаларини ёдда тутиши керак. Қонунда белгиланганидек, журналист ўз касбий фаолиятини амалга оширишда «журналистларнинг касбий этикаси қоидаларига риоя қилиши» ва «шахснинг ҳуқуқ ва эркинликлари, шаъни ва қадр-қимматини ҳурмат қилиши» лозим. Шунингдек, «журналист ахборот манбаи ёки муаллифнинг розилигисиз профессионал маълумотлардан шахсий мақсадларда фойдаланиши, жисмоний шахснинг шахсий ҳаёти ҳақидаги фактларни эълон қилиши ёки аудио ва видео ёзиш мосламаларидан фойдаланиши мумкин эмас».
Local researcher D.N. Karimova refers to the results of an online survey of 1,170 families from all regions of the republic, conducted by the Oila Scientific-Practical Research Center at the end of April 2020 10 . This survey revealed the extent to which existing stereotypes coincide with the real situation in families of Uzbekistan. Ватандошимиз – тадқиқотчи Д.Н. Каримова 2020 йил апрель ойи охирида «Оила» илмий-амалий тадқиқот маркази томонидан республиканинг барча ҳудудларидан 1170 оилани қамраб олган онлайн сўров 11 натижаларига ишора қилмоқда. Ушбу сўровнома мавжуд стереотиплар Ўзбекистондаги оилалардаги ҳақиқий ҳолатга қанчалик мос келишини аниқлаш имконини беради.
The result of the survey showed that the vast majority of respondents are familiar with the concepts of "gender" and "gender equality", believe that these issues are very important and should be addressed at the level of government and local authorities. The opinion about equal rights and opportunities for women and men in all aspects is shared by 68%, and only 20% are of the opinion that women should not be equal with men in all rights.   Сўровнома натижалари шуни кўрсатдики, респондентларнинг аксарияти «гендер» ва «гендер тенглиги» тушунчалари билан таниш. Уларнинг фикрича, бу масалалар жуда муҳим ҳамда уларни ҳукумат ва маҳаллий ҳокимият органлари даражасида ҳал қилиш керак. 68% респондент аёллар ва эркаклар барча ҳуқуқларида тенг ҳуқуқ ва имкониятларга эга деган фикрда, респондентларнинг фақат кичиқ қисми – 20 фоизи аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлмаслиги керак, деган фикрда.  
The proportion of those who believe that women should have more rights than men is 4% (of which 6% are women and 2% are men). The rest found it difficult to answer. The figures show that an overwhelming number of respondents agree that women should be equal with men in all rights. Аёл эркакка қараганда кўпроқ ҳуқуқларга эга бўлиши керак деб жавоб берганларнинг улуши 4%ни (шундан 6% аёллар ва 2% эркаклар) ташкил этди. Қолганлар жавоб беришда қийналди. Рақамлар шуни кўрсатадики, респондентларнинг аксарияти аёллар барча ҳуқуқларда эркаклар билан тенг бўлиши керак деб ҳисоблайди.
According to the survey, 74% of respondents believe that a woman can combine family and work (86% of women and 61% of men); 19% believe that a woman should devote herself only to family and raising children, and 7% think that a woman should focus on employment and career growth.   Сўровнома натижаларига кўра, респондентларнинг 74 фоизи аёл ҳам оилани, ҳам ишни эплай олади (аёлларнинг 86% ва эркакларнинг 61%) деган фикрда бўлса, 19 фоизи аёл ўзини фақат оила ва болаларни тарбиялашга бағишлаши, 7 фоизи эса аёл меҳнат ва карьера қилишга эътибор қаратиши керак, деб ҳисоблайди.