USA English ‹ › UZ Uzbek

Found ҳо: 2833 words & 2 translates

English Ўзбек
Treat manifestations of gender-based violence not as isolated incidents, but as violations of human rights; ·      Гендер зўравонликка алоҳида ҳодисалар сифатида эмас, балки инсон ҳуқуқларининг бузилиши сифатида қаранг
What are you talking about? The question is aimed at teaching how to develop a topic with gender sensitivity. This includes selecting and interpreting facts: statistical data, results of sociological surveys, expert assessments, characters of the story, various kinds of documents, written and oral testimonies, etc., through which a particular problem is revealed and presented to the audience. Нима ҳақида гапиряпсиз? Савол мавзуни гендер-коррект ишлаб чикишга қаратилган. Бунга фактурани танлаш ва уни талқин қилиш киради: у ёки бу муаммони очиш ва аудиторияга тақдим этишда қўлланиладиган статистик маълумотлар, социологик сўровлар натижалари, эксперт баҳолари, ҳикоя қаҳрамонлари, турли хил ҳужжатлар, ёзма ва огзаки кўрсатмалар ва бошқалар.
A technique that enhances the gender correctness of journalistic communication is the inclusion of female and male life experiences, views, and opinions on all problems of society without exception in the mass media discourse. This development of the theme using a gender-separated setting has several advantages. First, women will appear to society as individuals with their own voice, perspectives, and experiences. Second, it will become apparent that all topics are not gender-neutral. Finally, it will be revealed that men also play gender roles, are subject to gender discrimination, and are themselves "products" of the patriarchal discourse.   ·      Журналистик мулоқотнинг гендер корректлигини яхшилашга ёрдам берадиган усул – масс-медиа дискурсига аёллар ва эркакларнинг жамиятнинг истисносиз барча муаммолари ҳақидаги ҳаётий тажрибалари, қарашлари ва фикрларини киритиш. Гендер ажратилган бундай фактурадан фойдаланиш орқали мавзуни ривожлантириш бир неча афзалликка эга. Биринчидан, аёллар жамият олдида ўз овози, қараши ва тажрибасига эга шахс сифатида намоён бўлади. Иккинчидан, барча мавзулар гендер-нейтрал эмаслиги аён бўлади. Ва ниҳоят, эркаклар ҳам гендер ролларни ўйнаши, гендер камситилишига дучор бўлиши эҳтимоли борлиги ва ўзи патриархал дискурснинг «маҳсулотлари» экани маълум бўлади.
Bringing women and men of different social strata, different nationalities, and different ages into the public spotlight. This is important because discrimination, hierarchy of power and subordination are born at the intersection of all these lines of tension.   ·      Турли ижтимоий қатламлар, турли миллатлар ва турли ёшдаги аёл ва эркакларни жамоатчиликнинг эътибор майдонига олиб чиқиш. Бу жуда муҳим, чунки камситиш, ҳокимият иерархияси ва бўйсуниш ушбу барча кескинлик чизиқлари кесишмасида туғилади.
Giving people the opportunity to speak. This means that when developing any topic, journalists should include direct speech in their texts, quote those who are directly involved in it. Whether they are victims of human trafficking, prisoners, participants in domestic violence situations - all those who, for various reasons, have found themselves in a vulnerable position, should have the right and opportunity to express their opinion and be heard by other members of society. ·      Одамларга гапиришга имкон бериш. Бу ҳар қандай мавзуни ишлаб чиқишда журналистлар ўз матнларига тўғридан-тўғри нутқни киритиши – ҳодисада бевосита иштирок этадиганлардан иқтибос келтириши кераклигини англатади. Турли сабабларга кўра нохуш вазиятга тушиб қолганларнинг барчаси – хоҳ одам савдоси қурбони бўлсин, хоҳ махбус ёки оиладаги зўравонлик ҳолатларидаги тажовузкор бўлсин – ўз фикрларини билдириш ва жамиятнинг қолган қисми томонидан эшитилиш ҳуқуқи ва имкониятига эга бўлиши керак.
In preparing analytical or discussion materials, it is necessary to correctly quote an expert, i.e. rely on his/her knowledge in the field of expertise, rather than suggesting, for example, that a doctor should discuss the ethical or legal aspects of abortion and a psychologist or priest should discuss its medical consequences. Таҳлилий ёки мунозарали материалларни тайёрлашда экспертдан тўғри фикр/иқтибос олиш керак, масалан, абортнинг ахлоқий ёки ҳуқуқий жиҳатларини муҳокама қилиш учун шифокор ёки унинг тиббий оқибатларини муҳокама қилиш учун психолог ёки диний уламони таклиф қилишдан кўра, ўша экспертнинг мутахассислик соҳасидаги билимларига таяниш керак.
Philosophers and scientists of the 20th century proved the enormous role of natural language in the creation and expression of meanings, which was designated as a "linguistic turn" in modern cognition. It is not only important what idea we want to express, but also what words we use, since our words themselves set meanings, also regardless of our intentions.   ХХ аср файласуфлари ва олимлари маъноларни яратиш ва ифодалашда табиий тилнинг улкан ролини исботлаб бердилар, бу ҳодиса замонавий тафаккурда «лингвистик бурилиш» сифатида белгиланган. Биз нафақат қандай фикрни ифода этмоқчи эканимиз, балки бунда қандай сўзлардан фойдаланишимиз ҳам муҳим, чунки сўзларимиз, ниятларимиздан қатъий назар, маънони белгилаб бериш хусусиятига эга.  
Thus, there were few women among the famous and influential philosophers, orators, poets, politicians, linguists, educators, i.e. those who introduced new concepts and meanings, defining objects and events in the world. As a result, natural languages were shaped by men and represent a "masculine view" of events and facts of reality.   Масалан, таниқли ва нуфузли файласуфлар, нотиқлар, шоирлар, сиёсатчилар, тилшунослар, ўқитувчилар, яъни дунёдаги предмет ва ҳодисаларни белгилайдиган янги тушунчалар ва маъноларни киритувчилар орасида аёллар кам бўлган. Натижада, табиий тиллар эркаклар томонидан шаклланган ҳамда воқеалар ва воқелик фактларига нисбатан «эркак нуқтаи назарини» ифодалайди.  
Thus, the main idea of using a gender-correct language is to avoid the use of words that may indicate a subject's gender in situations where the gender is not stated or specified. Шундай қилиб, гендер-коррект тилдан фойдаланишнинг асосий ғояси субъектнинг жинси айтиб ўтилмаган ёки аниқланмаган ҳолатларда унинг жинсига ишора қилиши мумкин бўлган сўзларни қўлламасликдан иборат.
Taking into account the experience of foreign national programs and plans to achieve gender equality, the following recommendations can be put forward:  Гендер тенглигига эришиш йўналишидаги хорижий Миллий дастурлар ва режалар тажрибасини инобатга олган ҳолда қуйидаги тавсияларни илгари суриш мумкин:
Usually, adjectives such as "wise", "decisive", "strong", "very successful"; verbs like "decide", "make", "manage", "organize", "appoint" are used to describe men; these are representatives of such professions as director, manager, minister, adviser, chief, lawyer. At the same time, the epithets and verbs that describe women present them as weak, despite the fact that women receive education and acquire professional skills on equal terms with men. Одатда эркакларга нисбатан «доно», «қатъиятли», «кучли», «жуда муваффақиятли» каби сифатлар; «қарор қилмоқ», «бажармоқ», «бошқармоқ», «ташкил этмоқ», «тайинламоқ» каби феъллар қўлланилади; булар директор, раҳбар, вазир, маслаҳатчи, бошлиқ, адвокат каби касблар вакилидир. Шу билан бирга, аёлларни тасвирловчи эпитетлар ва феъллар, улар эркаклар билан тенг равишда таълим олиши ва касбий маҳоратга эга бўлишига қарамай, аёлларни ожиз қилиб кўрсатади.
Men in strict suits - politicians, leaders - distribute powers and make decisions. In the media of Uzbekistan, one can often find photos portraying men as the main characters, and women as "decorations" of the event. This applies to photos from various events, forums, conferences, summits, etc. Even at events on women's rights, men often dominate among the speakers and they come to the forefront in media coverage, while women remain in the background.   Расмий костюмдаги эркак - сиёсатчилар, раҳбарлар – ҳокимиятни тақсимлайди ва қарор қабул қилади. Ўзбекистон ОАВда эркаклар бош қаҳрамон, аёллар эса тадбирнинг «безаклари» сифатида тасвирланган фотосуратларни тез-тез учратиш мумкин. Бу турли тадбирлар, форумлар, конференциялар, саммитлар ва ҳоказолардан олинган фотосуратлар бўлиши мумкин. Ҳатто аёллар ҳуқуқлари мавзусидаги тадбирларида ҳам эркак маърузачилар кўпинча устунлик қилади ва ОАВ тасвирларида биринчи ўринга чиқади. Аёллар саҳна ортида қолади.
As part of your media monitoring, briefly analyze the composition of the editorial board: consider how many women and men are on the editorial board, how many of them write, and how many manage the media. Evaluate the distribution of work among men and women in the editorial office, estimating how many women and men hold managerial and executive positions, including director, editor-in-chief, photographer, political observer, and reporters. Also, analyze: how many men and women are columnists in political departments; how many men and women are in management structures; who gets paid, who has the highest paid positions; who has the lowest paid positions. Медиа мониторинги доирасида таҳририят таркибини қисқача таҳлил қилинг: таҳририятда қанча аёл ва эркак борлиги, уларнинг қанчаси материал тайёрлаши ва қанчаси ОАВга раҳбарлик қилишини ҳисобланг. Таҳририятда эркаклар ва аёллар ўртасида вазифалар тақсимланишини баҳоланг, қанча аёл ва эркак раҳбар ва бошқарувчи лавозимларни эгаллаши, шу жумладан, директор, бош муҳаррир, фотосуратчи, сиёсий шарҳловчи ва мухбир бўлиб ишлашини ҳисоблаб кўринг. Шунингдек, сиёсий бўлимларда қанча эркак ва аёл шарҳловчи борлиги; бошқарув тузилмаларида қанча эркак ва аёл ишлаши; ким пул олиши, ким энг катта маош оладиган лавозимларга эга экани ва ким энг кам маош оладиган лавозимларда ишлашини баҳоланг.
To avoid covering and discussing gender issues exclusively in a "for" or "against" format: whether the phenomenon exist (for example, whether fathers should take parental leave, or should women serve in the military) or whether it should be banned; if it is not possible to ban, how to label this phenomenon - positively or negatively. ·      Гендер масалалари ҳақида фақат «тарафдор» ёки «қарши» форматда хабар бериш ва муҳокама қилишдан сақланинг: бу ҳодиса мавжуд бўлиши керакми (масалан, оталар бола парвариши учун таътил олиши керакми ёки аёллар армияда хизмат қилиши керакми) ёки уни тақиқлаш керакми; агар уни тақиқлаш мумкин бўлмаса, унга қандай ёрлиқ бериш керак – ижобий ёки салбий.
Equality" allows to draw society's attention to gender inequality in the distribution of household responsibilities. Despite the rapid growth of women's employment in production and the relative intensification of their participation in politics, they spend 5-10 times more time than men on cooking, cleaning the apartment, etc. As a result, the total workload of women (work plus home) is on average 16 hours more per week than of men. Масалан, «Гендер тенглиги контекстида оила» мавзуси жамоатчилик эътиборини уй юмушларини тақсимлашдаги гендер тенгсизликка қаратишга имкон беради. Масалан, ишлаб чиқаришда аёлларнинг бандлиги даражаси тез ўсиши ва уларнинг сиёсатдаги иштироки нисбатан ошишига қарамай, улар овқат пишириш, уй тозалаш ва ҳоказоларга эркакларга қараганда 5-10 баробар кўпроқ вақт сарфлайди. Натижада, аёлларнинг умумий меҳнат юкламаси (иш ва уй) ҳафтасига ўртача эркакларникига қараганда 16 соат кўпроқ.
The topic of gender problems in health care is also interesting and promising: who gets sick more often and for a longer period, men or women; whether there are "female" and "male" diseases; how public funding of the healthcare sector occurs depending on sex and gender; how men and women behave in cases of illness, whose behavior is more likely to contribute to the prevention of illness and/or to a speedy recovery, etc. Соғлиқни сақлашнинг гендер муаммолари мавзуси қизиқарли ва истиқболлидир: ким тез-тез ва узоқ вақт касал бўлади: эркаклар ёки аёллар; «аёл» ва «эркак» касалликлари мавжудми; давлат соғлиқни сақлаш соҳасини гендер ва жинсига қараб қандай молиялаштиради; эркак ва аёллар касаллик ҳолатида ўзини қандай тутади, уларнинг қай бирининг хатти-ҳаракати касалликнинг олдини олишга ва/ёки эрта тикланишга кўпроқ ҳисса қўшади ва ҳоказо.
Once again, I would like to express my gratitude to the President of the Republic of Kazakhstan, esteemed Kassym-Jomart Tokayev, for the warm welcome and excellent organization of the Summit in Astana. Қозоғистон Республикаси Президенти ҳурматли Қасим-Жомарт Кемелевич Тоқаевга Остонадаги самимий қабул ва саммитни ажойиб тарзда ташкил этгани учун яна бир бор миннатдорлик изҳор этмоқчиман.
The world needs to restore trust, justice and solidarity more than ever. Ҳозир дунё ишонч, адолат ва ҳамжиҳатлик қайта тикланишига ҳар қачонгидан ҳам кўпроқ эҳтиёж сезмоқда.
The contradictions and protectionism that have emerged are creating fragmentation of the world economy and supply chain disruptions, which are in turn creating new dividing lines that prevent countries from cooperating effectively in trade, finance and investment, technology transfer and innovation. Қарама-қаршилик ва протекционизм жаҳон иқтисодиёти парчаланиши ва етказиб бериш занжирлари узилишига сабаб бўлмоқда. Мамлакатларнинг савдо, молия, сармоя, технология ва инновациялар трансфери соҳаларидаги самарали ҳамкорлигида тўсқинлик қиладиган янги ажратувчи чегаралар вужудга келмоқда.
Today, as it stands on the threshold of its 25th anniversary, it is imperative to develop a new agenda that aligns with the Organization’s immense potential and growing role in world politics and economy. . Ва бугунги кунда ўзининг 25 йиллиги арафасида турган ШҲТ учун унинг улкан салоҳияти ҳамда жаҳон сиёсати ва иқтисодиётидаги ортиб бораётган ролига мос келадиган янги мақсад ва вазифаларни ишлаб чиқиш вақти келди.