USA English ‹ › UZ Uzbek

Found pre: 2494 words & 2 translates

English Ўзбек
to move away from stereotyped images, clichés and frames in approaches to the coverage of gender-sensitive topics, to look for new angles for covering old topics, new types of heroes and heroines, interesting, varied and creative ways of presenting information. ·      гендер сезгир мавзуларни ёритишда шаблон тасвирлар, клише ва штамплардан «узоқлашиш», «эски» мавзуларни ёритишнинг янги нуқтаи назарлари, қаҳрамонлари ва қаҳрамонларнинг янги турларини, маълумотларни тақдим этишнинг қизиқарли, ўзгарувчан ва ижодий усулларини қидириш.
break, critically comprehend obsolete anachronistic stereotypes; ·      эскирган стереотипларни-анахронизмларни бузиш ва танқидий тушуниш;
How can content providers challenge representations that stereotype women, men and minority groups? ·      Контент етказиб берувчилар аёл, эркак ва озчилик гуруҳларини стереотипик тарзда тасвирлайдиган тасвирлар билан қандай муносабатда бўлишлари мумкин?
To what extent are the opinions of different gender groups taken into account in development of those programs and to what extent are they represented in them? How are they portrayed? ·      Бу дастурларни ишлаб чиқишда турли гендер гуруҳларининг қарашлари қай даражада ҳисобга олинади ва улар қай даражада намоён бўлади? Улар қайси бурчакдан ёритилган?
How do you think MIL can be used creatively to bring gender equality issues to the forefront of media and information, and improve the representation of women? ·      Сизнингча, гендер тенглиги масалаларини медиа ва ахборот воситаларида биринчи ўринга олиб чиқиш ва аёлларнинг вакиллигини яхшилаш учун МАС қандай ижодий қўлланилиши мумкин?
At present, materials related to violence against women and girls are often in the form of criminal chronicle information presented without any analysis of the situation or assessment.   Ҳозирги вақтда аёллар ва қизларга нисбатан зўравонлик билан боғлиқ материаллар кўпинча вазиятни таҳлил қилмасдан ёки уни баҳолашсиз жиноят хроникасидан олинган маълумот сифатида тақдим этилмоқда.  
It is not uncommon to encounter materials in the media about law enforcement efforts to apprehend persons engaged in prostitution. Such materials also often take the form of criminal chronicles and do not provide complete information or any social analysis. Кўп ҳолларда ОАВда ҳуқуқни муҳофаза қилиш идораларининг фоҳишалик билан шуғулланувчи шахсларни ҳибсга олиш билан боғлиқ фаолияти ҳақида материалларни учратиш мумкин. Бундай материаллар кўпинча жиноий хроника шаклида бўлади ва тўлиқ маълумот ёки ижтимоий таҳлилни тақдим этмайди.  
In addition, Article 141 (Violation of the equality of citizens) of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan states that "direct or indirect violation or restriction of rights, or the establishment of direct or indirect preferences for citizens on the basis of their sex, race, nationality, language, religion, social origin, beliefs, personal or social status shall be punishable by a fine of up to fifty basic calculation units, or deprivation of a certain right for up to three years, or up to three hundred hours of compulsory community service, or correctional labor for up to two years. Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 141-моддасига (Фуқароларнинг тенг ҳуқуқлилигини бузиш) мувофиқ «Жинси, ирқи, миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, шахсий ёки ижтимоий мавқеидан қатъи назар, фуқароларнинг ҳуқуқларини бевосита ёки билвосита бузиш ёки чеклаш ёхуд фуқароларга бевосита ёки билвосита афзалликлар бериш – базавий ҳисоблаш миқдорининг эллик бараваригача миқдорда жарима ёки уч йилгача муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиш ёхуд уч юз соатгача мажбурий жамоат ишлари ёки икки йилгача ахлоқ тузатиш ишлари билан жазоланади».
Precise wording. Apply precise language to violence and sexual assault. Rape is never about sex or a non-permanent "relationship"; it is a violent crime with legal consequences. Sexual violence and violence against women has been defined not only as a violation of human rights, but also as a crime against humanity, whether committed in times of peace or war. It is necessary to consider the legal framework of the crime and use terminology that challenges misconceptions that minimize the consequences of violence. ·       Аниқ таърифлар. Зўравонлик ва жинсий зўравонликка нисбатан аниқ таърифлар ва тушунчаларни қўллаш. Номусга тегиш ҳеч вақт жинсий алоқа ёки вақти-вақти билан содир бўлувчи «мулоқотлар» деган маънони англатмайди; бу зўравонлик билан содир этилган қонуний оқибатларга олиб келувчи жиноятдир. Аёлларга нисбатан жинсий зўравонлик ва зўравонлик нафақат инсон ҳуқуқларининг бузилиши, балки тинчлик ёки уруш даврида содир этилганлигидан қатъи назар, инсониятга қарши жиноят сифатида ҳам белгилаб қўйилган. Жиноятнинг ҳуқуқий чегараларини ҳисобга олиш ва зўравонлик оқибатларини минималлаштирадиган нотўғри тушунчаларга қарши чиқувчи терминологиядан фойдаланиш керак.
Refraining from promoting sexist attitudes. Under no circumstances should a journalist assume that a woman might be to blame for what happened, or give advice restricting her activities, dress style, or behavior. It is recommended to avoid using dramatic expressions such as "defenseless", "lured" and "experienced worse than death", as they reinforce stereotypes about women, such as gullibility.   ·       Сексист қарашларнинг тарқалишини тарғиб қилмаслик. Ҳодиса аёлнинг айби бўлиши мумкинлигига ҳеч қандай шаклда ишора қилиш ёки аёлнинг фаолияти, кийиниш услуби ёки хатти-ҳаракатларини чеклайдиган маслаҳат бериш мумкин эмас. «Ҳимоясиз», «оғдириб олинган» ва «ўлимдан баттар қисматни бошидан ўтказган» каби драматик ибораларни ишлатишдан сақланиш керак, чунки улар аёлларнинг, масалан, ишонувчан экани ҳақидаги стереотипларини қўллаб-қувватлайди.  
Caution should be exercised in the choice of language, and interviewees should be allowed to determine their own terminology. It is important to be especially cautious if armed or other persons express a desire to be present at the interview, as they may be accomplices or know the offenders, but one should not confront them, as this could affect the safety of the people being interviewed. Тил воситаларини танлашда эҳтиёт бўлиш ва суҳбатдошга терминологияни ўзи белгилашига рухсат бериш керак. Агар қуролланган ёки бошқа шахслар интервьюда иштирок этиш истагини билдирса, алоҳида эҳтиёт бўлиш керак, чунки уларнинг ўзи зўравоннинг шериги бўлиши ёки жиноятчиларни таниши мумкин, лекин улар билан зиддиятга бориш мумкин эмас, чунки бу сиз интервью олаётган одамларнинг хавфсизлигига таъсир қилиши мумкин.
Give yourself enough time to prepare the material; ·      Материални тайёрлаш учун ўзингизга етарли вақт беринг
What are you talking about? The question is aimed at teaching how to develop a topic with gender sensitivity. This includes selecting and interpreting facts: statistical data, results of sociological surveys, expert assessments, characters of the story, various kinds of documents, written and oral testimonies, etc., through which a particular problem is revealed and presented to the audience. Нима ҳақида гапиряпсиз? Савол мавзуни гендер-коррект ишлаб чикишга қаратилган. Бунга фактурани танлаш ва уни талқин қилиш киради: у ёки бу муаммони очиш ва аудиторияга тақдим этишда қўлланиладиган статистик маълумотлар, социологик сўровлар натижалари, эксперт баҳолари, ҳикоя қаҳрамонлари, турли хил ҳужжатлар, ёзма ва огзаки кўрсатмалар ва бошқалар.
Giving people the opportunity to speak. This means that when developing any topic, journalists should include direct speech in their texts, quote those who are directly involved in it. Whether they are victims of human trafficking, prisoners, participants in domestic violence situations - all those who, for various reasons, have found themselves in a vulnerable position, should have the right and opportunity to express their opinion and be heard by other members of society. ·      Одамларга гапиришга имкон бериш. Бу ҳар қандай мавзуни ишлаб чиқишда журналистлар ўз матнларига тўғридан-тўғри нутқни киритиши – ҳодисада бевосита иштирок этадиганлардан иқтибос келтириши кераклигини англатади. Турли сабабларга кўра нохуш вазиятга тушиб қолганларнинг барчаси – хоҳ одам савдоси қурбони бўлсин, хоҳ махбус ёки оиладаги зўравонлик ҳолатларидаги тажовузкор бўлсин – ўз фикрларини билдириш ва жамиятнинг қолган қисми томонидан эшитилиш ҳуқуқи ва имкониятига эга бўлиши керак.
In preparing analytical or discussion materials, it is necessary to correctly quote an expert, i.e. rely on his/her knowledge in the field of expertise, rather than suggesting, for example, that a doctor should discuss the ethical or legal aspects of abortion and a psychologist or priest should discuss its medical consequences. Таҳлилий ёки мунозарали материалларни тайёрлашда экспертдан тўғри фикр/иқтибос олиш керак, масалан, абортнинг ахлоқий ёки ҳуқуқий жиҳатларини муҳокама қилиш учун шифокор ёки унинг тиббий оқибатларини муҳокама қилиш учун психолог ёки диний уламони таклиф қилишдан кўра, ўша экспертнинг мутахассислик соҳасидаги билимларига таяниш керак.
Philosophers and scientists of the 20th century proved the enormous role of natural language in the creation and expression of meanings, which was designated as a "linguistic turn" in modern cognition. It is not only important what idea we want to express, but also what words we use, since our words themselves set meanings, also regardless of our intentions.   ХХ аср файласуфлари ва олимлари маъноларни яратиш ва ифодалашда табиий тилнинг улкан ролини исботлаб бердилар, бу ҳодиса замонавий тафаккурда «лингвистик бурилиш» сифатида белгиланган. Биз нафақат қандай фикрни ифода этмоқчи эканимиз, балки бунда қандай сўзлардан фойдаланишимиз ҳам муҳим, чунки сўзларимиз, ниятларимиздан қатъий назар, маънони белгилаб бериш хусусиятига эга.  
Researchers believe that patriarchal society naturally forms a patriarchal language, which is convenient for expressing the "masculine" ways of thinking, feeling, behavior that have become generally accepted, and is of little use for expressing women's social experience.   Тадқиқотчилар патриархал жамиятда патриархал тил табиий равишда шаклланаши, бу тил умумжамият учун аҳамиятли бўлиб қолган «эркакча» фикрлаш, ҳис қилиш ва хулқ-атвор усулларини ифодалаш учун қулай экани ва аёлларнинг ижтимоий тажрибасини ифодалаш учун фойдаси кам эканини эътироф этади.  
Thus, there were few women among the famous and influential philosophers, orators, poets, politicians, linguists, educators, i.e. those who introduced new concepts and meanings, defining objects and events in the world. As a result, natural languages were shaped by men and represent a "masculine view" of events and facts of reality.   Масалан, таниқли ва нуфузли файласуфлар, нотиқлар, шоирлар, сиёсатчилар, тилшунослар, ўқитувчилар, яъни дунёдаги предмет ва ҳодисаларни белгилайдиган янги тушунчалар ва маъноларни киритувчилар орасида аёллар кам бўлган. Натижада, табиий тиллар эркаклар томонидан шаклланган ҳамда воқеалар ва воқелик фактларига нисбатан «эркак нуқтаи назарини» ифодалайди.  
Therefore, language, at a minimum, ignores women, which is expressed, for example, in the use of a masculine pronoun to someone whose gender is not specified or mentioned. And from this follows the conclusion that women are forced to use a language that does not reflect their perceptions of themselves and the world around them. Шунинг учун, тил, энг камида, аёлларни эътибордан четда қолдиради, бу, масалан, жинси кўрсатилмаган ёки айтилмаган одамга эркакликни билдирувчи олмошидан фойдаланишда ифодаланади. Бу аёллар ўзини ва атрофидаги дунёни идрок этишни акс эттирмайдиган тилдан фойдаланишга мажбур деган хулосага олиб келади.  
For texts in Russian or Uzbek, the use of more precise nouns and adjectives referring to specific people and their qualities can solve this problem. Рус ёки ўзбек тилларида бу муаммони муайян инсонлар ва уларнинг хусусиятига ишора қилувчи аниқроқ от ва сифатлар ёрдамида ҳал қилиш мумкин.