USA English ‹ › UZ Uzbek

Found opt: 213 words & 2 translates

English Ўзбек
In addition, none of the provisions of this Agreement shall preclude the maintenance or adoption by either Contracting Party of any trade restrictive measures necessary to remove or forestall a serious shortage, or threat thereof, of a product essential to the exporting Contracting Party. The measures shall be non-discriminatory and shall be eliminated when conditions no longer justify their maintenance. The Contracting Parties shall inform each other immediately when taking measures according to this Article. Бундан ташқари, мазкур Битим қоидаларининг ҳеч бири Аҳдлашувчи Томоннинг экспорт қилувчи Аҳдлашувчи Томон учун муҳим бўлган маҳсулотнинг жиддий танқислиги ёки таҳдидини бартараф этиш ёки олдини олиш учун зарур бўлган ҳар қандай савдони чеклаш чораларини қўллаб-қувватлаши ёки қабул қилишини истисно этмайди. Ушбу чора-тадбирлар камситувчи бўлмаслиги ва шароит уларни сақлаб қолиш учун асос бўлмаса, бекор қилиниши лозим. Аҳдлашувчи Томонлар ушбу моддага мувофиқ чоралар кўрилганда бир-бирларини дарҳол хабардор қиладилар.
iii. adopted in time of war or other serious international tension. iii. уруш ёки бошқа жиддий халқаро танглик вақтида қабул қилинган.
Shortly after the debate finished, Vice-President Kamala Harris acknowledged that the president had a “slow start” but said that he had finished strong. That is overly optimistic spin, but it’s true that Mr Biden steadied himself as the debate progressed. Дебат тугагаши билан, вице-президент Камала Харрис президентнинг "секин бошланганини" тан олди, аммо у кучли якунланганини айтди. Бу ҳаддан ташқари некбин баёнот, аммо жаноб Байден мунозаралар давомида ўзини ўнглаб олгани бор гап.
9. Or have they adopted protectors besides him? But God is the Protector, and He gives life to the dead, and He has power over all things. 9Ёки улар ундан бошқа «дўстлар» тутдиларми?! Бас, Аллоҳнинг Ўзигина дўстдир. У зот ўликларни тирилтирур. Узот ҳар бир нарсага қодирдир. 
In recent years, the country has adopted 25 normative legal acts aimed at ensuring gender equality, including 2 laws, more than 20 presidential decrees and resolutions, and government resolutions. Strategy for achieving gender equality in the Republic of Uzbekistan until 2030 is an important step in the state gender policy. As part of this Strategy, the Government plans to: Сўнгги йилларда мамлакатимизда гендер тенглигини таъминлашга қаратилган 25 та меъёрий-ҳуқуқий ҳужжат, жумладан, 2 та қонун, Президентнинг 20 дан ортиқ фармон ва қарорлари, ҳукумат қарорлари қабул қилинди. 2030 йилгача Ўзбекистон Республикасида гендер тенглигига эришиш стратегияси - давлат гендер сиёсатидаги муҳим қадамдир. Ушбу стратегия доирасида ҳукумат қуйидагиларни режалаштирмоқда:
The question of women's rights as an integral part of human rights was for the first time raised in the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women, adopted by the UN in 1979. The international community began to work on its legal support, but not all countries of the world have legally formalized the idea of gender equality. Инсон ҳуқуқларининг ажралмас қисми сифатида аёллар ҳуқуқлари масаласи биринчи марта БМТ томонидан 1979 йилда қабул қилинган «Хотин- қизларни камситишнинг барча шаклларига барҳам бериш тўғрисида»ги конвенцияда кўтарилган. Халқаро ҳамжамият уларнинг ҳуқуқий таъминоти билан шуғуллана бошлади - дунёдаги барча мамлакатларда ҳам жинс тенглиги ғоялари қонуний расмийлаштирилмаган.
Uzbekistan has joined to more than 80 international human rights documents, including 6 major treaties and 4 optional UN protocols to ensure women's rights in accordance with international norms and legal standards. Among them are the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women (CEDAW), the Convention on the Political Rights of Women, and the Maternity Protection Convention. Ўзбекистон аёллар ҳуқуқларини халқаро меъёр ва ҳуқуқий стандартларга мувофиқ таъминлаш мақсадида инсон ҳуқуқлари бўйича 80 дан ортиқ халқаро ҳужжатларга, жумладан, БМТнинг 6 та асосий шартномаси ва 4 та факультатив баённомаларига қўшилган. Улар орасида «Хотин-қизларни камситишнинг барча шаклларига барҳам бериш тўғрисида»ги конвенция (ХКББК), Аёлларнинг сиёсий ҳуқуқлари тўғрисидаги конвенция, Оналикни ҳимоя қилиш тўғрисидаги конвенция бор.
It provides a clear description of a number of concepts, including "harassment", "violence", "psychological violence", "physical violence", "sexual violence", "economic violence", "victim of harassment and violence", "protection order" and others. It also stipulates the adoption of measures to change the behavior of those who are inclined to commit or have committed violence, for which it is planned to develop and approve a targeted program. Унда бир қатор тушунчаларнинг қисқача таърифи берилган, жумладан, «тазйиқ», «зўравонлик», «руҳий зўравонлик», «жисмоний зўравонлик», «жинсий зўравонлик», «иқтисодий зўравонлик», «тазйиқ ва зўравонликдан жабрланувчи», «ҳимоя ордери» ва бошқалар; шунингдек, зўравонлик қилишга мойил ёки зўравонлик содир этган шахсларнинг хатти-ҳаракатларини ўзгартириш чораларини кўришни назарда тутади, бунинг учун мақсадли дастурни ишлаб чиқиш ва тасдиқлаш режалаштирилган.
Many countries have adopted National Programs and Action Plans for Gender Equality. In these documents, the key role is given to the mass media, which are expected to widely publicize and promote the state policy in the field of gender equality. At the same time, it is reasonable to consider the media as the target object of its influence. Кўпгина мамлакатларда гендер тенглигини таъминлаш бўйича Миллий дастурлар ва ҳаракатлар режалари қабул қилинган. Уларда гендер тенглиги соҳасидаги давлат сиёсатини кенг ёритиш ва тарғиб қилиши кузда тутилган ОАВга алоҳида эътибор берилган. Шу билан бирга, ОАВни ушбу сиёсат таъсирининг мақсадли объекти сифатида кўриб чиқиш ҳам тавсия этилади.
This is the message contained in the recent UN General Assembly resolution on the International Day of Dialogue among Civilizations, adopted at our joint initiative. Айнан ана шу эзгу ғоя яқинда бизнинг умумий ташаббусимиз билан БМТ Бош Ассамблеяси томонидан қабул қилинган “Халқаро цивилизациялар ўртасида мулоқот куни” резолюциясида ўз ифодасини топган.
10. Beyond them lies Hell. What they have earned will not benefit them at all, nor will those they adopted as lords instead of God. They will have a terrible punishment. 10Ва ортларида жаҳаннам бор. Уларга касб қилган нарсалари ҳам, Аллоҳни қўйиб тутган «дўстлари» ҳам ҳеч бир нарсада асқотмас. Уларга улкан азоб бордир.
First, the strategic nature of regional cooperation. During Donald Trump’s first presidency, the “U.S. Strategy for Central Asia 2019-2025: Advancing Sovereignty and Economic Prosperity” was adopted, aimed at strengthening the region’s countries’ independence, fostering their economic development, and ensuring stability. Биринчидан, минтақавий ҳамкорликнинг стратегик аҳамияти. Доналд Трампнинг биринчи президентлиги даврида минтақа давлатлари мустақиллигини мустаҳкамлаш, уларнинг иқтисодий ривожланишини рағбатлантириш ва барқарорликни таъминлашга қаратилган "АҚШнинг 2019-2025 йилларга мўлжалланган Марказий Осиё стратегияси: суверенитет ва иқтисодий фаровонликни юксалтириш" қабул қилинди.
The summit was attended by the leaders of all five Central Asian countries, which contributed to deepening cooperation with the U.S. and creating favorable conditions for strengthening regional stability, economic development, and mutual support. Following the meeting of the heads of state in the “Central Asia – U.S.” format, a declaration was adopted, addressing current global and regional challenges and outlining key areas for future cooperation. Саммитда Марказий Осиёнинг барча бешта давлати раҳбарлари иштирок этди, бу АҚШ билан ҳамкорликни чуқурлаштириш ва минтақавий барқарорликни мустаҳкамлаш, иқтисодий ривожланиш ҳамда ўзаро қўллаб-қувватлаш учун қулай шароитлар яратишга ҳисса қўшди. Давлат раҳбарларининг "Марказий Осиё - АҚШ" форматидаги учрашуви якунида долзарб глобал ва минтақавий муаммоларни қамраб олган ҳамда келгусидаги ҳамкорликнинг муҳим йўналишларини белгилаб берувчи декларация қабул қилинди.